上汽商用车板块迎“大考”：大通销售渠道待加强

百度 “除了增加供给弹性，还应实施更加包容的住房政策，把2亿多流动人口明确纳入住房政策框架”，左晖表示，在城市圈发展的新阶段，中心城市的流动人口有可能跟随产业的转移进入周边城市或其它城市，某种程度上，住有所居问题主要是这部分人的问题。

Хриш?анство (грч. χριστιανισμ??, лат. christianitas) ?една ?е од три на?ве?е монотеистичке (?еднобожачке) религи?е ко?а ?е настала на простору некадаш?ег Римског царства током 1. ви?ека.

Српски православни крст

Хриш?aни сe рaзлику?у у миш?e?у и убe?e?имa у вeзи сa тумaчe?eм одре?ених библи?ских одломaкa, aли вeру?у у исти основни принцип- дa je Исус Христос Божи?и Син ко?и ?е плaтио цeну ?удског грeхa умрeвши нa крсту и устaвши из мртвих.

?евре?ска и хриш?анска вера има?у за?едничко уче?е о понизности везано за Стари завет. У личности Мо?си?а, ко?и ?е водио израелски народ из ропства у Египту у Обе?ану зем?у, понизност ?е знак Бож?е снаге и намене, а не слабости. Библи?а каже: ?Мо?си?е ?е био врло скроман човек, на?скромни?и човек на зем?и.” Мо?си?е ?е под?еднако слав?ен од стране ?евре?ских и хриш?анских верника.

Основу хриш?анског уче?а чине Стари и Нови зав?ет. Према хриш?анском схвата?у, Стари зав?ет ?е васпитач, претходница и припрема за долазак Меси?е, обе?аног спасите?а сви?ета. Нови ?е, пак, зав?ет испу?е?е старозав?етних пророчанстава и пропови?ед поб?еде над гри?ехом и смр?у, те обе?а?е доласка Бож?ег царства и в?ечног живота. Први дио Новог зав?ета сачи?ава?у четири ?еван?е?а ко?а опису?у живот, чуда, пропови?еди, смрт, васкрсе?е и вазнесе?е Исуса Христа, ро?еног у Витле?ему, у Галиле?и. Хриш?ани за?едно чине Христову цркву ко?а, по Новом зав?ету Светог писма, представ?а Исусово ти?ело.

Хриш?ани в?еру?у да ?е Исус син Божи?и и Меси?а (Христос) за кога су пророци на?авили да ?е до?и на Зем?у (Стари зав?ет) да спаси ?уде од смрти. За хриш?ане, Исус Христос ?е учите?, модел за прави начин живота на Зем?и, ?едно од три личности Бога, спасилац чов?ека, ко?и ?е на крсту дао сво? живот за све ?уде, да би се ?уди могли искупити за сво?е гри?ехе и на та? начин се спасити од смрти. Хриш?ани в?еру?у да ?е Исус васкрсао из мртвих, тре?и дан по распе?у, да се узнио на небо, и на та? начин поби?едио смрт. Ве?ина хриш?ана сматра да ?е Исус поново до?и на Зем?у, узети сво?у Цркву и судити свим ?удима (живима и мртвима) ко?и су икада жив?ели на Зем?и.

Исус Христос ?е пропови?едао о буду?ем Бож?ем (небеском) царству и знача?у ?еговога боравка на Зем?и. Многи поборници су га сматрали Меси?ом. Грчка ри?еч Χριστ?? у преводу значи меси?а, па су тако прве Христове с?едбенике у Антиохи?и назвали хриш?анима (χριστιανο?), именом ко?е ?е остало до данас. Хриш?анство ?е представ?ало прву универзалистичку религи?у, насупрот дотадаш?им националним религи?ама, и пропови?едало ?еднакост свих ?уди пред Богом: ?евре?а, Грка, Рим?ана, сиромашних, богатих, жена, мушкараца. Због свега што ?е Исус пропови?едао, а што ?е описано у четири ?еван?е?а (ко?а су прве четири к?иге Новога зав?ета), бро? Исусових ученика и с?едбеника брзо ?е растао, посебно ме?у простим ?удима.

Хриш?ани назива?у поруку Исуса Христа ?еван?е?ем (?добра ви?ест“) и тако се к?иге гд?е су записана Исусова пропови?еда?а и живот, зову ?еван?е?а (четири ?еван?е?а у Новом зав?ету).

По пори?еклу, хриш?анство ?е сродно ?удаизму, са ко?им има доста за?едничких текстова. Хебре?ска Библи?а, ?е у хриш?анском контексту позната као Стари зав?ет. Хриш?анство се сматра за Аврамску религи?у, за?едно са ?удаизмом и исламом. На?рани?е св?едочанство о хриш?анима и хриш?анству налази се у Апостолским д?елима (?една од библи?ских к?ига Новога зав?ета) Д?ела 11:26: ?И они се ци?елу годину саста?аше са Црквом, и учаше многи народ; и на?при?е у Антиохи?и ученици бише названи хриш?ани.“

Догматске разлике, као и политичке прилике и разни интереси довели су до тога да ?е данас хриш?анство разди?е?ено и раз?еди?ено. Ме?у великим бро?ем ?уди, ко?и се из?аш?ава?у као хриш?ани, многа хриш?анска начела се данас не прим?е?у?у и не пошту?у. Велики бро? хриш?ана у разним деноминаци?ама свели су сво?е ?хриш?анство“ на неколико ритуала — обреда, ко?има присуству?у неколико пута годиш?е (на црквене празнике).

Хриш?анство ?е играло виталну улогу у обликова?у Западне цивилизаци?е, бар од 4. ви?ека нове ере. Данас, хриш?анство представ?а територи?ално на?распростра?ени?у и бро?чано на?ве?у св?етску религи?у, са бро?ем в?ерника ко?и се кре?е у распону од 1,5 до 2,1 мили?арде особа.

Истори?а хриш?анства

Рани период

Риба — стари симбол хриш?анства (и данас у употреби).

Званично, хриш?анство наста?е у 1. ви?еку нове ере ме?у с?едбеницима Исуса Христа. Ро?е?е Исуса Христа представ?а почетак нове ере и новог рачуна?а времена.

Под водством апостола Петра, Павла и осталих, наста?але су хриш?анске за?еднице на?при?е од ?евре?а ко?и су напустили ?удаизам и прихватили Исусово уче?е; те хриш?анске за?еднице од нев?ерника (не ?евре?а).

Може се ре?и да су теме?и хриш?анства постав?ени 2000. година при?е н. е, по?авом пророка Аврама, Исака и ?акова. Аврам, Исак и ?аков представ?ени су као пророци ко?и су в?еровали у бога кога су називали ?ехова (хебр. ???? — правилан назив ?е ?ахве, а не ?ехова али се ова? други по?ам одома?ио од 14. ви?ека). Они су пропови?едали божи?е ри?ечи ме?у ?удима и тако ?е народ знао о посто?а?у ?ехове.

Рано хриш?анство по?ав?у?е се на тлу Израела, ко?и су тада били осво?или Рим?ани. За само три ви?ека, постало ?е званична религи?а многих држава и народа. Хриш?анство се раширило преко Средозем?а, са прогонима од стране римских императора.

Од почетка, хриш?ани су били изложени разним врстама злочина, ук?учу?у?и спа?ива?а, муче?а, распе?а, прогоне итд. Римски император Нерон ?е 64. године оптужио хриш?ане за велики пожар у Риму. Хриш?анска црква сматра, да су тада под Нероном, апостоли Петар и Павле уби?ени у Риму. Да?е прога?а?е хриш?ана и цркве се настав?а и под девет других римских императора, на?више под владавином Деци?а Тра?ана и Диоклеци?ана.

Негд?е око 150. године хриш?ански учите?и, у сврху одбране сво?е в?ере, почи?у са писа?ем теолошких и апологетских д?ела. Ови аутори су знани као црквени оци. Посебно познати су: Иг?ати?е Богоносац, Поликарп, ?устин Филозоф, Ирине? Лионски, Тертули?ан, Климент Александри?ски и Ориген.

На хриш?анство су у то ври?еме имале утица? друге различите в?ере као, гностицизам и митраизам. Исто тако хриш?анство ?е прихватило неке елементе од паганских религи?а. О нивоу или степену утица?а на хриш?анство, миш?е?а ме?у научницима се доста разлику?у.

Император Константин Велики (4. ви?ек) ?е 313. године озаконио хриш?анство, а Теодоси?е I га 380. године прогласио за религи?у Римског царства. Константин ?е сазвао Први васе?енски сабор ко?и ?е одржан у Нике?и у Мало? Ази?и током ма?а и ?уна 325. године. То ?е био први васе?енски сабор хриш?анске цркве, а ?еговом на?знача?ни?ом пос?едицом се сматра, доноше?е прве об?еди?ене хриш?анске доктрине ?Нике?ског симбола в?ере“.

Милански едикт

Главни чланак: Милански едикт

Цар Константин Велики (306—337) ?е 30. априла 313. године Миланским едиктом прогласио равноправност хриш?анства са осталим религи?ама, и оно 380. године (67 године посли?е) поста?е и званична државна религи?а у Римском царству.

Константин Велики ?е био амбициозан чов?ек ко?и се за хриш?анство везао постепено. У том постепеном прелазу, уда?ава?у?и се од паганства, ве? 315. године одби?а да се попне на капитол како би принио жртве пред паганским храмом бога ?упитера. Године 319. цар ?е толико одступио од паганства, да ?е те године об?авио едикт о поништава?у паганских в?ера. Ипак, унеколико помир?ива политика према паганима оста?е на снази, све до 323. године, када поб?е?у?е свог зета Лицини?а у борби за власт, и када поста?е ?едини владар Импери?е.

Пос?ед?их година, пред смрт, Константин ?е наредио град?у Цркве Светих апостола у Цариграду, на ?едном узвише?у ко?е надвису?е цио град. Имао ?е же?у да буде крштен на ри?еци ?ордану, али га ?е лоше здрав?е у томе спри?ечило. Непосредно након Васкрса 337. године, у Никомеди?и га ?е крстио ?евсеви?е Никомиди?ски, а умире 22. ма?а 337. године на сам празник Духове.

Сред?и ви?ек

У то ври?еме разви?а?у се и први облици монаштва. Око 500. године Бенедикт Нурси?ски ?е поставио монашка правила, са чиме ?е основао систем по ко?има су се управ?али манастири на западу.

У 8. ви?еку долази до спора око икона (иконоборство), ко?е ?е византи?ска страна промовисала. Коначно, 787. године на Другом нике?ском сабору, борбе су се окончале у корист признава?а икона и иконографи?е.

Изван граница Римског царства хриш?анство се проширило на ?ермени?у, Етиопи?у, Перси?у и Инди?у и ме?у Келтима. За ври?еме Велике сеобе народа, разни германи су прихватили хриш?анство (Ари?анство — ме?у Готима и Вандалима), али касни?е ?е хриш?анство надвладало, почевши са Францима. Источноевропски Словени генерално су прихватили византи?ски облик хриш?анства (као нпр. Руси?а 988. године). Културне, догматске и друге разлике су раздво?иле Источну и Западну цркву и направиле Велики раскол (1054).

Долази до под?еле хриш?анске цркве на Западну (латински ?език) са с?едиштем у Риму, и Источну (грчки ?език) са с?едиштем у Константинопо?у, са знача?ни?им за?едницама у Египту и Сири?и. Западна и Источна црква се не слажу у многочему при?е свега у вези бро?них административних, литурги?ских и доктринарних ствари, од ко?их иступа посебно уче?е о филиокве, уче?е о чистилишту и примат папе у црквено? хи?ерархи?и. Шизма ?е остала и до данаш?их дана.

Од 7. ви?ека, источно хриш?анство ?е на удару ислама ко?и ?е осво?ио Блиски исток, с?еверну Африку и ве?ину Пирине?ског полуострва. Сли?едили су многи во?ни конфликти, ук?учу?у?и: Крсташке ратове, шпанска Реконкиста, пад Византи?ског царства и ?угоисточне Европе под турску власт.

Протестантска реформаци?а

Западно хриш?анство у сред?ем ви?еку карактеришу сукоби локалних власти и Папа, разво? римокатоличке теологи?е и филозофи?е. Због великог незадово?ства и корупци?е у Католичко? Цркви, по?авила се потреба за реформаци?ом. Католичка црква успи?ева да покрене Контрареформаци?у са Трентским сав?етом (1545—1563), након издава?а 95 теза 1517. године од стране Мартина Лутера. Ово ?е ?едан од к?учних периода у истори?и западног хриш?анства када долази до реформаци?е, ко?а ?е довела до по?аве бро?них огранака у западном хриш?анству из Римокатоличке цркве. Тако 1534. године енглески кра? Хенри VIII, проглашава себе поглаварем цркве Енглеске, 1536. године укида?у се манастири у Енглеско?, Велсу и Ирско?.

Као резултат колони?алне експанзи?е од стране мо?них западних држава, као и због мисионарског жара, западно хриш?анство се у разним облицима проширило на подруч?а С?еверне и ?ужне Америке, Океани?е, источне Ази?е и подсахарске Африке. У западно? Европи долази до ратова гд?е су религи?ски сукоби играли велику улогу.

Ново доба

Са све ве?им просв?етите?ством, западно хриш?анство се суочава са новим научним тумаче?има, као и са по?ав?ива?ем библи?ског критицизма, скептицизмом и савремене политичке идеологи?е, либерализмом, национализмом и соци?ализмом (комунизмом). Долази до по?ава дехристи?анизаци?е током Француске револуци?е, Шпанског гра?анског рата, а посебно Октобарске револуци?е.

У 19. и 20. ви?еку, разви?а?у се ?ош и екуменизам, Харизматични покрет и Хриш?ански фундаментализам. У нови?е ври?еме приврженост хриш?анству у Европи (посебно западно?) прилично ?е опало, гд?е се модернизаци?а и секуларизам учврш?у?у.

Хриш?aни сe рaзлику?у у миш?e?у и убe?e?имa у вeзи сa тумaчe?eм одре?ених библи?ских одломaкa, aли вeру?у у исти основни принцип- дa je Исус Христос Божи?и Син ко?и ?е плaтио цeну ?удског грeхa умрeвши нa крсту и устaвши из мртвих.

Хриш?анске општине

У 1. ви?еку, хриш?ани су се због прога?а?а морали та?но окуп?ати. За?еднице хриш?анских в?ерника звале су се црквене општине. Било их ?е у свим ди?еловима римског царства, и у ?има ?е имовина била за?едничка. Општине су биле организоване у епархи?е на чи?ем челу ?е био епископ.

Црква и шире?е хриш?анства

Црква првих хриш?ана формирана ?е око апостола у ?ерусалиму. Посли?е Духова (дан када ?е, по Исусовом предсказа?у, Свети Дух сишао на апостоле), они об?ав?у?у ви?ести о Исусовом васкрсе?у. Оснива?у цркву по ци?елом Средозем?у ко?е ?е тада било под влаш?у Рим?ана. Према списима апостола Петра (15—67. н. е), многи ?удеисти окре?у се хриш?анству. Они бива?у иск?учени из ?евре?ских за?едница.

Распадом Римског царства 476. године, хриш?анство ?е постати ?едина веза изме?у дви?е новонастале државе — Западног и Источног римског царства. Распадом западног и разво?ем Источног царства, Средозем?ем се разви?а бри?антна хриш?анска култура, ко?а ?е прве знача?ни?е сукобе имати 650. године са новооснованом исламском религи?ом.

Под?еле

Бро?не несугласице изме?у истока и запада Римског царства, као и различитост филозофских ори?ентаци?а и тумаче?а теолошких пита?а (на прим?ер тумаче?е догме о Светом тро?ству) у различитим деловима царства проузроковале су раскол, односно под?елу хриш?анске цркве. Велики раскол (грч. шизма) се десио 1054. године чиме ?е завршен спор изме?у римског папе Лава IX и цариградског патри?арха Миха?ла Керулари?а. С ?едне стране ?е остала Православна црква (ко?а пошту?е и чува каноне и одлуке седам васе?енских сабора), ко?а одбацу?е и не призна?е универзални ауторитет, непогрешивост и примат папе, и ко?а ?е данас организована углавном на националном нивоу. На друго? страни, настала ?е Римокатоличка црква, над ко?ом папа има потпуну ?урисдикци?у.

У хриш?анству посто?е разне групе са разним в?ерова?има ко?е се прилично разлику?у од културе до културе и од м?еста до м?еста. Од времена реформаци?е, хриш?анство се ди?ели на три главне гране:

• Римокатолицизам: Римокатоличка црква — на?ве?а од свих хриш?анских цркава; чине ?е Западна црква и 22 источне католичке цркве; има преко мили?арде крштених ?уди;
• Православ?е: Православна црква — друга на?ве?а хриш?анска црква; чине ?е аутокефалне и аутономне цркве; има око 340 милиона крштених ?уди;
• Протестантизам: Има разних група и деноминаци?а као што су: англиканци, евангелисти, харизматици, презвитери?анци, аптисти, методисти, анабаптисти, адвентисти, квекери, пентекостници или пентекосталци итд.

Касни?е групе су настале одва?а?ем од стари?их. ?едни протестанти ?едноставно се из?аш?ава?у као хриш?ани или наново ро?ени хриш?ани. Други, посебно у англиканизму и неолутеранизму, се из?аш?ава?у као ?и католици и протестанти“. Посто?е и недоминаци?ске хриш?анске цркве, ко?е не спада?у ни у ?едну од горе наведених група.

Ма?е источнохриш?анске деноминаци?е настале су из монофизитства (ори?ентално-православне цркве: ?ерменска, етиопска, еритре?ска, коптска, маланкарска и сири?ска црква), односно из нестори?анства (асирска црква).

Друге цркве ко?е су се прогласиле за ?хриш?анске“, али ко?е се уда?у?у од гор?е класификаци?е бро?е око 275 милиона чланова су афричка домородачка црква са око 110 милиона чланова (груба проц?ена), мормони са око 12 милиона чланова, ?еховини Св?едоци са око 6,6 милиона чланова и друге групе. Све ове групе су настале из разних протестантских група.

Изме?у ?едних група — за?едница, влада?у велика несуглас?а — неслага?а, док ме?у другима посто?е симпати?е.

Кра?ем 20. ви?ека, ?ав?а се ме?у неким хриш?анским огранцима же?а за сарад?ом, помире?ем и ме?усобним зближава?ем. Екуменски покрет започео ?е ме?у протестантским црквама гд?е ?е проблем за?едничког д?елова?а био на?изражени?и. Иде?е о помире?у православних и католика су посебно о?ачале ме?у теолозима после II ватиканског сабора и повлаче?у анатеме изме?у римског папе и васе?енског патри?арха (пос?ета Павла IV Цариграду 1967. године).

Под?ела Католичке цркве

У 16. ви?еку у западном хриш?анству се ?ав?а снажан в?ерско-политички покрет реформаци?е чи?и ?е во?а био Мартин Лутер. Реформаци?а ?е западно хриш?анство поди?елила на дви?е основне стру?е: католицизам и протестантизам (латински: protestatio - протест). Повод за побуну Мартина Лутера била ?е прода?а индулгенци?а, односно опрашта?е гри?ехова, чак и буду?их, в?ерницима за новац. Индулгенци?у ?е одобрио папа ?ули?е II. Покрет реформаци?е и противреформаци?е, расц?еп до ког ?е дошло у западном хриш?анству, били су повод за многе дуге и тешке в?ерске ратове (Вартоломе?ска но?, Стогодиш?и рат). Касни?е ?е Жан Калвин створио сво?у интерпретаци?у протестантских уче?а. Оно што разлику?е протестантизам од католицизма ?е одбацива?е свих црквених одлука, неприхвата?е папе као посредника изме?у Бога и в?ерника и одбацива?е култа светаца, икона и Мошти?у. Савремени протестантизам се ди?ели на Лутеранску, Калвинистичку и Англиканску цркву.

Истори?ски разво? традиционалних хриш?анских за?едница

В?ерова?а

На?раширени?и симбол хриш?анства данас у употреби ?е крст

Мада посто?е велике разлике у миш?е?има и тумаче?има ме?у хриш?анима, добар дио хриш?ана има за?едничке теме?е ко?и су потребни за ?ихову в?еру.

Симбол в?ере

Симбол в?ере (лат. credo ??а в?еру?ем”) представ?а?у доктриналне из?аве, обично на религиозно? основи. Почело се са формулом крште?а да би се касни?е то раширило на из?аве в?ере.

Апостолски симболи в?ере (Symbolum Apostolorum) су били разви?ени изме?у 2. и 9. ви?ека Апостолски симболи в?ере нису се ни до данас проми?енили и више или ма?е су присутни у ве?ини деноминаци?а.

• в?ера у Бога Оца, Исуса Христоса као сина Божи?ега и Светог Духа
• смрт, спушта?е до пакла и Васкрсе?е
• светост цркве и причеш?е светих
• Поновни долазак Исуса, страшни суд и спасе?е в?ерних.

Нике?ски симбол вере, ко?и ?е био одговор на ари?анизам, ?е формулисан на Нике?ском сабору 325. године и у Константинопо?у 381. године. Потвр?ен ?е као универзални симбол хриш?анства Ефеским сабором 431. године.

Мада ?е Бог извор све ?убави и доброте и сам савршена ?убав и савршен добар, Бог ?е исто свеправедни и савршени Суди?а ко?и чов?еку суди по ?еговим д?елима, ?ер смисао чов?екове егзистенци?е, ни?е само овдаш?и живот, него и буду?и живот в?ечни.

Исус Христос

Главни чланци: Исус и Христос

Бес?еда Исуса Христа на гори од Карл Ха?нрих Блоха (Carl Heinrich Bloch), Дански сликар, d. 1890.

Основно начело хриш?анства ?е в?ера у Исуса, сина Божи?ега и Меси?у (Христа). Исус ?е ро?ен ?е у Витле?ему у Израелу (Палестини). Хриш?ани веру?у да се Исус Христос родио да би пропови?едао ?еван?е?е, Божи?у добру ви?ест, и да би народ поучавао. К?учно в?ерова?е ?е в?ерова?е о Исусовом распе?у, ко?е представ?а откуп свих ?удских гри?ехова, и ?егово васкрсе?е из мртвих. Дан Исусовог ро?е?а хриш?ани празну?у као Божи?, а дан ?еговог васкрсе?а из мртвих као Васкрс. Дан Христовог страда?а — распе?а, оби?ежен ?е као Велики петак. Хриш?ани в?еру?у у опште васкрсе?е мртвих и у нови живот.

Година Исусовог ро?е?а представ?а годину почетка Нове ере и новог начина рачуна?а времена. Исус Христос, Божи?и син, шири сво?е уче?е о спасе?у од смрти ме?у ?удима, да би се коначно мученичком смр?у жртвовао за ?удски род и устао из мртвих те у ускрснуо и вазнео се на небеса. Исус ?е према хриш?анском в?ерова?у ширио сво?у веру, ?убав, разумева?е, скромност, снисход?ивост по Галиле?и, ?уде?и и околним провинци?ама због чега ?е осу?ен на смрт разапи?а?ем на крст, да би тре?ег дана васкрсао из гроба у ко?и ?е био см?ештен посли?е смрти на крсту.

На?нови?а истражива?а потвр?у?у да ?е Исус посто?ао (д?ела нехриш?анских к?ижевника из првог ви?ека Нове ере — ?осифа Флави?а и Тацита). Основни извор о животу и раду Исуса Христа представ?а Нови зав?ет, други дио свете хриш?анске к?иге, Библи?е (грч. Библи?а у преводу ?К?ига“) или Светог писма.

Живот Исуса Христа - по Библи?и

Према Библи?и Исус ?е Божи?и син кога ?е родила д?евица Мари?а. Наиме, ?егов долазак на?авио ?е архан?ел Гаврило ко?ег ?е послао сам Бог. Гаврило ?е об?аснио Мари?и да ?е она изабрана да роди Божи?ег сина и да ?е убрзо бити опло?ена Светим Духом. То ?е об?аснио и ?осифу Праведном - буду?ем Мари?ином мужу. Рекао им ?е да д?етету да?у име Исус. Тако ?е и било.

Исус убрзо поста?е мудар пропов?едник. Сакуп?а народ и преноси им поруке од Бога дате, уче?и их хриш?анском моралу и принципима. Убрзо затим, почи?е да чини чуда: ли?ечи болесне, храни гладне, ожив?ава мртве, по?и жедне... Око 30. године свог живота бива крштен код ?ована Крстите?а. Потом бира дванаест апостола: Петра (Симона), Андри?а, ?акова, ?ована, Филипа, Вартоломе?а, Мате?а, Тому, ?акова, Симона, Таде?а и ?уду. Посли?е три године пропови?еда?а бива ухапшен и доведен пред Санхедрин (?евре?ски суд), а потом ?е предат римском гувернеру Понти?у Пилату. Исус ?е осу?ен да умре као роб разапет на крсту. На та?но? вечери, уочи сво?е смрти, говори ученицима ко ?е га издати. Тако?е им говори да ?е, тре?ег дана посли?е сво?е смрти, васкрснути и придружити се своме оцу на небесима. За х?еб ко?и ?е преломио и разделио на то? вечери, Исус ?е рекао да ?е то ?егово ти?ело, а за вино ко?е ?е насуо и ко?е су пили, да представ?а ?егову крв. И да тако треба и да остане. У тренутку када ?е подлегао у мукама разапет на крсту, спустио се мрак, иако ?е било подне и наступио ?е зем?отрес. Послед?е ри?ечи су му биле: ?Опрости им оче, ?ер не зна?у шта чине.“

Спасе?е

Спасе?е од ?гри?еха и смрти“ се постиже само преко Исуса Христа. Ко в?еру?е та? ?е бити спашен, а ко не та? ?е ве?, с тим да не в?еру?е у Христа, сам себе осудио.

На?ве?и бро? хриш?ана в?еру?е да спасе?е подразуми?ева одлазак у ра? (изб?егава?е пакла) посли?е овозема?ске смрти, мада има теолога ко?и се по овом пита?у не слажу.

Свето тро?ство

Православни, католички и монофизитски хриш?ани и ве?ина протестантских хриш?ана в?еру?у у Исуса Христа као ?едну од три ипостаси (личности), ?едног ?единог Бога. Бог ?е ?едан, у лику Оца, Сина и Светог Духа — Света Тро?ица или Свето Тро?ство. Има хриш?ана ко?и не прихвата?у Свето Тро?ство. Они в?еру?у да ?е Исус Божи?и син, али да ни?е исто што и Бог.

Библи?а — Свето писмо

Главни чланак: Библи?а

Библи?а или Свето писмо ?е хриш?анска света к?ига. Хриш?ани в?еру?у да су ци?ело Свето писмо написали ?уди надахнути Светим духом. Састо?и се из два ди?ела: Старог зав?ета, у ко?ем ?е описан настанак Неба и Зем?е и ?уди на ?о?, прошлост чов?ечанства, до ро?е?а Исуса Христа, и Новог зав?ета, у коме ?е описан живот Исуса, кроз четири ?еван?е?а, и буду?ност ?уди на Зем?и.

Оригинално, Нови зав?ет ?е написан углавном на грчком ?езику у првом и другом ви?еку Нове ере. Иначе, сам Исус ?е говорио араме?ским ?езиком. Ова? ?език данас ?е скоро мртав. Говори се само у Сири?и у Маалули и у неколико ма?их енклава. Нови зав?ет садржи укупно 27 списа канонизованих у неколико фаза зак?учно са четвртим ви?еком, иако су сви текстови били довршени до средине другог ви?ека. Садржи четири ?еван?е?а (грчки: evangelion - добра ви?ест) и то по Мате?у, Луки, Марку и ?овану. Прва три ?еван?е?а су синоптичка. Нови зав?ет тако?е садржи рану црквену истори?у (Д?ела апостолска), двадесет?едну посланицу и ?едну апокалипсу (Открове?е ?ованово).

Управо четири ?еван?е?а представ?а?у изв?ешта? о Исусовом животу, о ?еговим казива?има и д?елима. Према Библи?и, Исус ?е зачет безгрешним заче?ем. То ?е на?ав?ено од стране старозаветног пророка Исаи?е ?да ?е Д?ева зачети и родити сина“. Према истори?ским подацима ро?ен ?е у 31. години владавине римског императора Августа, у Витле?ему, у ?уде?и, од ма?ке Мари?е, у сиромашно? ?евре?ско? породици, ко?а се склонила у Галиле?у. Галиле?а ?е планинска област западно од ри?еке ?ордан и Галиле?ског ?езера. Према ?осифу Флави?у, код ?евре?а су у то ври?еме посто?але три филозофске стру?е: фарисе?и, садуке?и и есени. Треба напоменути, да ?е Исус био попут рабина (хебре?ски: учите?, познавалац Светог писма), односно ?евре?ски свештеник и да ?е он у ствари изнутра реформисао ?евре?ску религи?у.

?еван?е?а (што у преводу са грчког значи ?Добра ви?ест“), написана су изме?у 65. и 100. године н. е. А написали су их Мате?а, Марко, Лука и ?ован, по ко?има су и добила имена. Сматра се да ?е Библи?а писана изме?у 100. и 300. године нове ере. Данас Библи?а представ?а не само хриш?анску свету к?игу, него и на?продавани?е д?ело свих времена преведено на око 1500 ?езика.

Поред хриш?анске Библи?е, ко?а се разлику?е код католика и православаца, посто?и и Хебре?ска библи?а (енгл. The Hebrew Bible, хебре?ски: Tanakh).

Живот посли?е смрти

Хриш?анско гледа?е на живот посли?е смрти обично подразуми?ева в?ечни ра? или в?ечни пакао, с тим да католици дода?у и ме?увари?анту — чистилиште. Чистилиште ?е за оне ко?и нису имали смртни гри?ех на себи. Православни хриш?ани не веру?у у чистилиште, као ни ве?ина протестаната.

Многи хриш?ани нису у сагласности да ли живот посли?е смрти почи?е непосредно по смрти или по суд?ем дану; и да ли то подразуми?ева и физичко васкрсе?е или само претвара?е у духовни облик. ?едан бро? хриш?ана сматра да сви?ест и душа продужава да живи по зема?ско? смрти. ?еховини св?едоци в?еру?у, да ?е праведници имати могу?ност да в?ечно живе у ра?ским условима ко?е ?е Бог да успостави на Зем?и.

Велики бро? хриш?ана в?еру?е да ?е, приликом поновног доласка Исуса на Зем?у (у послед?а времена), сви ко?и су умрли да устану т?елесно из мртвих за послед?и суд (Страшни суд). Универзалисти сматра?у да пакла нема, те да ?е сви ?уди на кра?у бити спашени. Ме?утим, ова теори?а универзалиста ни?е у складу са библи?ским уче?ем.

Богослуж?а и организаци?а

Хриш?ани су од самог почетка били организовани у ?единствене хриш?анске за?еднице епархи?е - цркве.

Свете та?не

Свете та?не (грч. μυστ?ρια — та?на (мистери?а)), сакраменти (лат: sacramentum) су хриш?ански обреди. ?ихов бро? се разлику?е код различитих хриш?анских деноминаци?а.

Ве?ина хриш?ана ме?утим призна?е седам светих та?ни, ко?е су признате у с?еде?им црквама: Стара католичка, Католичка, Независна католичка, Православна древноисточне, и донекле Англиканска: крште?е, миропомаза?е, причеш?е, пока?а?е, свештенство, брак и ?елеосве?е?е.

Ве?ина других деноминаци?а типично прим?е?у?е само два обреда т?. крште?е (баптизам) и причеш?е. Неки протестанти, као нпр. Квекери, све обреде завра?а?у.

У Православно? цркви, крште?е, миропомаза?е и свештенство не могу се поновити, док се остале та?не понав?а?у. По хриш?анском в?ерова?у, света та?на ?е чин ко?и преображава. Преображе?е ?е истински ци? Господа Бога у ?еговим спасите?ским д?елима. У Христу, Бог не само да спасава чов?ека, не само да ?удима опрашта гри?ехе него, тако?е, и преображава ?удски живот. Свете та?не су свештене рад?е ко?има хриш?анска црква преображава живот чов?ека, ?осве?у?е га“ и припрема га за долазе?е Царство небеско. Бог ?е створио матери?у као и дух, а гри?ех чов?ека ?е што ?е раздво?ио и подво?ио матери?у и дух да би се подредио матери?и и постао ?ен роб. Свете та?не поновно спа?а?у раздво?ено.

Обично се каже да у цркви има седам светих та?ни, ?ер бро? седам означава савршенство. Ме?утим, у Цркви има безбро? светих та?ни.

Симболи

Рани кружни ихтис симбол, направ?ен комбинаци?ом грчких слова ΙΧΘΥΣ у коло. Ефес, Мала Ази?а.

Први хриш?ани су, за симбол в?ерова?а у Исуса Христа, Божи?ега сина и спасите?а, одабрали знак рибе. ?Исус Христос, Божи?и син, Спасите?“, се на грчком пише Ису Хисту Теу Иос Сотир, а прва слова да?у реч ?ИХТИС“, што у преводу са грчког, значи риба.

Данас на?познати?и и на?раширени?и хриш?ански симбол ?е крст, ко?и може да се на?е у многим облицима, у зависности од тога ко?а црквена организаци?а га ?е издала: распе?е код католика, православни крст код православних и ?едноставни крст код неких протестантских црквених организаци?а, гд?е неких посебних правила нема. Неке хриш?анске за?еднице употреб?ава?у знак рибе, као што су то радили хриш?ани у рано доба хриш?анства.

Хриш?ански сабори

Главни чланак: Васе?енски сабори

Сабори или концили (грчки σ?νοδο?, латински concilium) у хриш?анству означава?у скупштине ко?има присуству?у епископи, ради сав?етова?а о важним теолошким пита?има и доноше?а зак?учака и прописа. Разне епископске саборе би?ежи црквена истори?а ве? у 2. ви?еку.

На?шире значе?е има екуменски или васе?енски сабор коме присуству?у патри?арси, епископи, кардинали, примаси (некадаш?а титула изме?у митрополита и патри?арха), надбискупи... и сазива?у се у изузетним приликама, а зак?учци су им обавезни за читаву цркву.

Првих Седам васе?енских сабора (325—787) призна?у и Источна и Западна црква, док остале призна?е Католичка црква, иако су у ?има учествовали некад и неки цариградски патри?арси. Другом ватиканском концилу, инспирисаном екуменским иде?ама папе ?ована XXIII, присуствовали су и представници протестантске и Православне цркве.

Седам васе?енских сабора:

• Први нике?ски cабор (325): посебно осудио Ари?еву ?ерес.
• Први цариградски сабор (381): посебно осудио Македони?еву ?ерес.
• Ефешки сабор (431): осудио Нестори?еву ?ерес (одво?ени нестори?анци) и Пелаги?еву ?ерес (пелаги?анци).
• Халкидонски сабор (451): осудио Евтихи?еву монофизитску ?ерес, потвр?ено в?ерова?е да су у Исусу дви?е природе: божанска и чов?ечи?а.
• Други цариградски сабор (553)
• Тре?и цариградски сабор (680—681): осудио монотелете.
• Други нике?ски сабор (787)

Римокатолички концили:

• Четврти цариградски сабор (869): осудио и свргнуо патри?арха Фоти?а I. Ова? сабор заправо представ?а почетак прве шизме изме?у источне и западне цркве. Да?и сабори се одви?а?у на западу. Ум?есто овог источна црква као равновасе?енски рачуна Цариградски сабор (879—880) ко?и ?е осудио сабор из 869. године и рехабилитовао патри?арха Фоти?а.
• Латерански I (1123): санкционише Вормски конкордат.
• Латерански II (1139)
• Латерански III (1179)
• Латерански IV (1215): дефинисао науку о трансупстанци?аци?и.
• Лионски I (1245)
• Лионски II (1274) (доноси одлуку о реформи цркве и за кратко ври?еме успостав?а ?единство источне и западне цркве, ради за?едничке борбе у крсташким ратовима.
• Виенески (1311—1312): укида ред темплара.
• Константски (1414—1418): почи?е шизма у западно? цркви, осу?ени ?ан Хус и ?еролим Плашки.
• Сабор у Базелу, Ферари и Фиренци (1431—1445): Ова? сабор ?е отпочео рад у Базелу, па ?е 1438. премештен у Ферару, а затим 1439. у Фиренцу. На сабору ?е разматрано пита?е о двоструком исхо?е?у Светог духа (Филиокве) и проглашена ?е Фирентинска уни?а, ко?у Православна црква ни?е прихватила. Уни?а ?е 1439. године проглашена и са делом ?ерменске цркве, а 1442. године са ?аковитима.
• Латерански V (1512—1517)
• Тридентски (1546—1563): осудио Лутера, Калвина и Цвингли?а, под?ела на римокатолике и протестанте.
• Ватикански I (1869—1870): дефинише се догма о папино? непогр?ешивости.
• Ватикански II (1962—1965): расправ?а о екуменизму, о слободи в?ере и о уво?е?у народног ?езика у литурги?у.

Распростра?еност

На?бро?ни?е религи?е света. Зем?е, у ко?е су хриш?анске религи?е на?бро?ни?е, означене су ?убичастом (Римокатолици), плавом (Протестанти) и црвенкастом (Православци) бо?ом.

Хриш?анство ?е данас на?распростра?ени?а религи?а на сви?ету, уз ислам, са на?ве?им бро?ем в?ерника. Хриш?ани чине ве?ину у Европи, ци?ело? Америци, Аустрали?и, а има их и у Ази?и и Африци. Само католика има чак 980.000.000 по подацима из 1991. године. Цркве католичке испови?ести д?елу?у у Шпани?и, Француско?, Итали?и, Аустри?и, По?ско?, Ма?арско?, ?ужно? ?емачко?, Словени?и, Хрватско?, Чешко?, Словачко?, готово цело? Латинско? Америци. Црква Енглеске разви?ена ?е у Енглеско?.

Протестантске цркве покрива?у све скандинавске зем?е, с?еверну ?емачку и Холанди?у. Калвинизам доминира у Шкотско?, Шва?царско? и Холанди?и, док лутеранство преовла?у?е у Скандинави?и, ?емачко? и Балтичким зем?ама. Ма?и бро? протестаната живи у Источно? Европи и Француско?.

Православ?е ?е заступ?ено у Европи (Срби?а, Црна Гора, Бугарска, Грчка, Румуни?а, Северна Македони?а, Молдави?а, Руси?а, Укра?ина, Белоруси?а и Грузи?а, ди?еловима Хрватске, Босне и Херцеговине, Албани?е, ?ермени?е, Естони?е, Летони?е, Кипра), те на блиском истоку, а сада у порасту и у зем?ама западне европе, Америке, Далеког истока.

Литература

• Hinnells, John R. (2005). The Routledge Companion to the Study of Religion. Routledge. ISBN?978-0-415-33311-5.?
• Hinnells, John R. (2010). The Routledge Companion to the Study of Religion. Routledge. ISBN?978-0-415-47328-6.?
• McGrath, Alister E. (2006). Christianity: An Introduction. John Wiley & Sons. ISBN?978-1-4051-0899-7.?
• World Religions: An Introduction for Students. Sussex Academic Press. 1997. ISBN?978-1-898723-49-3.?
• González, Justo L. (1984). The Early Church to the Dawn of the Reformation. Harper & Row. ISBN?978-0-06-063315-8.?
• Вукоманови?, Милан (2013). Истори?ски Исус, п. н. е. Смедерево: Хеликс. ISBN?978-86-86059-42-0.?
• ?акши?, Душан Н. (1931). Лично сво?ство Светог Духа по уче?у Православне цркве, с обзиром на римски догмат Filioque. Сремски Карловци: Српска манастирска штампари?а.?
• Мати?, Златко, ур. (2012). Filioque: Истори?ски и теолошки аспекти ?едног проблема. Пожаревац: Епархи?а браничевска.?
• Попови?, Радомир В.; Перови?, Давид, ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Ме?ународни научни симпосион. Београд: Православни богословски факултет.?
• Попови?, Радомир В. (2007). ?Неке од на?ве?их хриш?анских ?ереси првог милени?ума: ари?анство, монофизитство, филиокве (filioque)”. Црква Христова и свет религи?е: Антологи?а православних ви?е?а (2. допу?ено изд.). Београд: Доси?е. стр.?331—336.?
• Пузови?, Владислав (2008). Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године. Београд: Хриш?ански културни центар.?

Спо?аш?е везе

• 313. (1700 година слободе хриш?анства), РТС Културно-уметнички програм - Званични канал
• ?Истори?а Хриш?анске цркве 1-2, elektronska к?ига”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2009. г.?
• ?Библи?а”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2018. г.?
• Православ?е о хриш?анству
• ?Православни и католици - Исусова два крста (?Вечер?е новости“, фе?тон, децембар 2013 — ?ануар 2014)”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г.?