總理答記者問，強調了這些事

百度 爱情的责任，就是让我们承担彼此不堪的部分更久时间。

Славени и Славен преусмерава?у овде. За насе?е у Румуни?и погледа?те страницу Славени (Олт). За име погледа?те страницу Славен (име).

Словени су на?бро?ни?а етно-лингвистичка група у Европи. Насе?ава?у источну, ?угоисточну и сред?у Европу и с?еверну и сред?у Ази?у. Словени говоре словенским ?езицима ко?и припада?у индоевропско? породици ?езика и ди?еле, у различито? м?ери, по?едине културне особине. Од почетка 6. ви?ека шире се и насе?ава?у просторе источне и сред?е Европе и ?угоисточне Европе. Источни Словени су населили Сибир и сред?у Ази?у. Тренутно половина територи?е Европе ?е насе?ена словенском говорном за?едницом, док сваки словенски народ има емигранте на другим континентима.

Словенске државе у Европи

Словенске државе и народи 7-8. век

Данаш?и словенски народи су под?е?ени на Западне Словене (првенствено По?аци, Словаци и Чеси), Источне Словене (Белоруси, Русини, Руси и Укра?инци) и ?ужне Словене (првенствено Бош?аци, Бугари, Македонци, Словенци, Срби, Хрвати и Црногорци). Савремени Словени су знатно генетски и културно разноврсни?и, и односи изме?у ?их — чак и унутар по?единих етничких група — су различити, почев од осе?а?а повезаности до за?едничког осе?а?а непри?ате?ства.

Етноним

Словенски аутоним ?е реконструисан у прасловенском ?езику као*Slověninъ (мн. *Slověne). На?стари?и писани документ на старословенском из 9. ви?ека користи термин ?Слов?не“ за Словене. Остали ранословенски ?езици то потвр?у?у, ук?учу?у?и и староруску ри?еч ?Слов?н?“ за ??едну источнословенску групу близу Новгорода”. Ме?утим, на?рани?и писани трагови Словена под овим именом налазе се у другим ?езицима. У 6. ви?еку Прокопи?е, пишу?и на сред?ов?ековном грчком, за Словене користи с?еде?е називе ?Σκλ?βοι“, ?Σκλαβηνο?“, ?Σκλαυηνο?“, ?Σθλαβηνο?“ и ?Σκλαβ?νοι“, док ?егов савременик ?орданес на латинском користи назив ?Sclaveni“.

Обично се сматра да ?е словенски аутоним изведен из ри?ечи ?*slovo“, првобитно означава?у?и ??уди ко?е говоре (исти ?език)”, т?. ?уде ко?и разуми?у ?едни друге, за разлику од словенске ри?ечи за ?стране ?уде” — *němci.

Ри?еч ?*slovo“ и сродне ри?ечи ?*slava“ и ?*slukh“ пори?екло воде од праиндоевропске ри?ечи ?*?lew-“, когнат старогрчке ри?ечи ?κλ??“, од ко?е ?е настало име Перикле, и латинске ?clueo“.

Подела Словена

Савремена под?ела према регионима

Западни Словени

• Словаци (словачки ?език)
• Чеси (чешки ?език)
• По?аци (по?ски ?език)
• Лужички Срби (гор?олужичкосрпски и до?олужичкосрпски ?език)
• Кашуби (кашупски ?език)

Источни Словени

• Руси (руски ?език)
• Укра?инци (укра?ински ?език)
• Белоруси (белоруски ?език)

?ужни Словени

• Срби (српски ?език)
• Црногорци (српски и црногорски ?език)
• Хрвати (хрватски ?език)
• Словенци (словеначки ?език)
• Бугари (бугарски ?език)
• Македонци (македонски ?език)
• Бош?аци (бош?ачки ?език)

Етничке групе са спорним статусом

• Морав?ани
• Русини
• Шлези?ци

Поред три основне групе Словена, из ко?их су се развили данаш?и словенски народи, током раног сред?ег века посто?ала ?е ?ош ?една, сред?ословенска скупина, ко?о? су припадали Панонски Словени (наста?ени током 6. века на ширем простору бивше римске покра?ине Панони?е), као и Дачки Словени (наста?ени током 6. века на ширем простору бивше римске покра?ине Даки?е, северно од до?ег тока реке Дунава). Током сред?ег века, на?ве?и део словенског становништва на просторима Панони?е и Даки?е подлегао ?е постепено? ма?аризаци?и, односно румунизаци?и.

Порекло имена

Словени се у првим истори?ским записима ?ав?а?у као Вен(е)ди, али ?ихова веза с Вендима ко?е споми?у Тацит, Птолеме? и Плини?е оста?е не?асна, па ?е сличност изме?у та два имена можда случа?на. Расправ?а се и о вези изме?у Лужичких Срба и Словена. Неки истраживачи повезу?у Лужичке Србе са Словенима, други с Германима, а тре?и тврде да су Лужички Срби били мешано племе или савез племена различитих народа. Лужички Срби су имали келтске елементе, а споми?у се и као део Вандала у Магна Германи?и, ко?а ?е покривала данаш?у Шлеску (названу по Силинги-Вандалима). Град Легница у Шлеско? можда вуче корен из имена Лужичких Срба. Касни?и писци бележили су Словене под именима ?Склавени“, ?Скловени“ и ?Анти“. ?орданес наводи да се Венети деле на три скупине: Венете, Анте и Склавене. Традиционално се име ?Венети“ почело везивати уз Западне Словене, ?Склавени“ уз ?ужне Словене, а ?Анти“ уз Источне Словене. Чак и порекло ри?ечи ?Словен“ ни?е сигурно. Услед сличности с ри?еч?у ?слово“, ?Словени“ (?Слов?ани“) може значити ?они ко?и зна?у говорити“, за разлику од имена ?Немци“, од ?нěм“, ?ни?ем“, ?они ко?и не зна?у говорити“. Други могу?и корен словенског имена ?е ри?еч ?слава“. У неким словенским ?езицима назив за Словене има корен ?слов-“, на пример у словеначком Словани (словен. Slovani) или српском Словени, а у другима ?слав-“, као у руском Слав?ани (рус. Славяне) или хрватском Славени (хрв. Slaveni). Према неким теори?ама корен ?слав-“ настао ?е због руског ака?а (прелаже?а ненаглашеног ?о“ у ?а“).

Истори?а Словена

Порекло Словена

Словени су ?едан од огранака индоевропских народа. Сматра се да се праиндоевропским ?езиком говорило у 4. милени?уму п. н. е, док се прасловенски ?език издво?ио као засебан у 1. милени?уму п. н. е. Преци Словена су били део староевропског огранка Индоевроп?ана ко?и ?е наста?ивао сред?у Европу у 2. милени?уму п. н. е, а из кога су се, осим Словена, развили и Келти, Итали, Илири, Венеди, Германи и Балти. Ови Староевроп?ани се археолошки могу идентификовати са Курганском културом (1500—1200. п. н. е.), као и са Културом по?а погребних урни (13-7. век п. н. е.). У североисточном делу ареала сред?оевропске за?еднице по?а погребних урни развила се Лужичка култура, ко?а се делимично идентифику?е са Протословенима, а делимично са Протогерманима.

У погледу лоцира?а словенске прапосто?бине посто?и неколико теори?а:

1. аутохтона теори?а ко?а тврди да су Словени живели северно од Карпата од 1000. п. н. е.
2. алохтона теори?а ко?а тврди да су Словени дошли на то подруч?е у 5. или 6. веку после Христа.

Немачка и разне словенске наци?е користиле су неке од теори?а о пореклу Словена за политичку пропаганду. Неки научници (нпр. Казимир Годловски и Зденек Вана) сматра?у да су поменуте теори?е апсурдне и тврде да су се Словени по?авили као посебно племе негде у време Исуса Христоса.

?една теори?а тврди да су посто?ала два таласа Словена, Прасловени (Венети), као и Словени ко?и су се са ?има измешали и створили данаш?е Словене. Та теори?а покушава решити врло сложена пита?а ко?а излазе из археолошких налаза на словенским територи?ама.

Ни?е потпуно сигурно где су тачно Словени живели пре сеобе на запад. Први истори?ски помен Словена код Плини?а и Птолеме?а смешта их у подруч?е мочвара реке Прип?ат (Полешка), али знатан бро? словенских ри?ечи има индоари?ске облике ко?и казу?у на за?еднички пра?език.

Недавно се ?авила и теори?а ко?а тврди да ?е Словенска прадомовина ук?учивала подруч?а ко?а Тацит наводи као Германи?у. Тацит ?е писао да ?е по?ам ?Германи?а“ у смислу домовине Германа настао релативно недавно (у 1. веку). Додатну збрку уноси чи?еница да су неки Словенски народи настали због потпуне асимилаци?е древних несловенских народа. Тако се корени данаш?их Бугара могу на?и у Сред?о? Ази?и. Ту спада?у и теори?е о Иранском пореклу Срба и Хрвата или вандалском пореклу По?ака.

Словени у сеоби народа

Словени служе сво?им боговима на острву Ру?ан

Словени се ?ав?а?у у нови?о? истори?и када се са Германима и Келтима кре?у према западу у 5. и 6. веку, а вероватно под притиском народа из Сибира и источне Европе (Хуни, Авари, Прабугари и Ма?ари). Тада су Словени населили подруч?е изме?у Одре и Лабе на северу, затим Чешку, Моравску, велики део данаш?е Аустри?е, Панони?у и Балканско полуострво, као и подруч?е код гор?ег тока реке Д?епар.

Словени након сеобе

Када су се сместили на сво?им територи?ама, Словени су успоставили прве облике држава, ко?има су управ?али кнезови са ризницом и во?ском, као и прве класне поделе, са племи?има ко?и су приста?али уз Франачку и Свето римско царство. Карантани?а, ко?а ?е покривала данаш?у Аустри?у и Словени?у, била ?е ?една од првих словенских држава у Сред?о? Европи, а на северу су формиране и Самова држава, ?итра и Моравска. У том раздоб?у ?е посто?ала и држава панонских Словена под називом кнежевина До?а Панони?а, као и територи?а под контролом племена Северани, али шире?е Ма?ара и Влаха, као и германизаци?а Аустри?е раздво?или су северне од ?ужних Словена. На словенском ?угу формиране су кнежевине Срби?а, Хрватска, Дук?а, Травуни?а, Захум?е, Пагани?а, као и ?ужнопанонска Кнежевина изме?у Драве и Саве. Бугарски канат, ко?и су основали турки?ски Прабугари, временом ?е постао словенска држава. На словенском истоку ?е формирана Ки?евска Руси?а, а сво?е државе су формирали и По?аци и Чеси. У стари?о? истори?и ни?е било никаквог ?единства Словенских народа, иако ?е повремено било сарад?е.

Енглеска реч за роба slave долази од старофранцуске sclave, од средновековне латинске речи sclavus, од византи?ско грчке σκλ?βο?, ко?а заправо потиче од речи етнонима Slav, пошто су у раним сред?овековним ратовима многи Словени зароб?ени и пороб?ени.

Пропаст и обнова словенских држава

Током сред?ег века, Словени су покушавали да очува?у сво?у државност, трпе?и притисак сво?их несловенских суседа, Византинаца, Франака, Ма?ара, Хазара, Немаца, Млетака, Монгола и Турака. Почетком новог века, од словенских народа су сво?у државност успели да очува?у само Руси у Велико? московско? кнежевини, По?аци и Дубровчани, док су се остали Словени нашли под влаш?у Турака, Хабзбурга и Млетака.

Кра?ем 18. века пропада и По?ска држава, а потом у 19. веку и Дубровачка република. Средина 19. века доноси обнову државности Срби?е, Црне Горе и Бугарске. Ве?ина словенских народа, изузев Лужичких Срба, ослободи?е се стране власти у прво? половини 20. века, након протерива?а Османског царства са на?ве?ег дела Балкана, као и након распада Хабзбуршке монархи?е 1918. године. Тада ?е бити обнов?ена По?ска држава, а формира?е се и Чехословачка, као и Кра?евство Срба, Хрвата и Словенаца (?угослави?а). У исто време, Руска Импери?а се после Руског гра?анског рата организу?е у Сов?етски Савез, у ко?ем су на?бро?ни?и народ били Руси.

Тежак период за ве?ину словенских народа ?е био Други светски рат, када су велики део словенског државног простора окупирали Немци и ?ихови савезници. У ствара?у свог новог поретка, Немачка ?е анектирала По?ску и Чешку, док ?е државну самосталност признала Словачко?, али без ?ужних територи?а ко?е ?е анектирала Ма?арска. ?угослави?а ?е окупирана и поде?ена, а делове ?ене територи?е су анектирале Немачка и друге чланице Сила Осовине. Иако ?е државна самосталност номинално призната Независно? Држави Хрватско? и Срби?и, обе су биле под окупаци?ом немачких, односно у случа?у НДХ и итали?анских трупа. Црно? Гори ?е тако?е номинално био признат одре?ен степен државности, али у оквиру Мусолини?еве велике Итали?е. Бугарска ?е била у савезу са Немачком и, за?едно са ?ом, учествовала у окупаци?и делова ?угослави?е, као и дела Грчке. Немци су, тако?е, окупирали и велики део Сов?етског Савеза, али су Сов?ети успели да зауставе немачку инвази?у и да пре?у у контранапад, ко?им су ослободили целу источну и ?угоисточну Европу немачке окупаци?е.

Након Другог светског рата, ?угословенска, чехословачка и по?ска држава су обнов?ене, док Сов?етски Савез, уз САД, поста?е ?една од две на?знача?ни?е светске силе, ко?е су се у периоду Хладног рата такмичиле за контролу над деловима Света, као и у осва?а?у космоса. Кра?ем 20. века, Сов?етски Савез, ?угослави?а и Чехословачка се распада?у, чиме наста?у нове словенске државе - Руси?а, Укра?ина, Белоруси?а, Чешка, Словачка, Словени?а, Хрватска, Босна и Херцеговина, СР ?угослави?а и Македони?а. Ср ?угослави?а, ко?а ?е 2003. године трансформисана у државну за?едницу Срби?а и Црна Гора, се тако?е распада 2006. године, чиме наста?у независне државе Срби?а и Црна Гора.

Политика

Пансловенство

С обзиром да су Словени покривали велико и разнолико подруч?е, по?авило се неколико средишта ко?а су радила на ?единству Словена. У 19. веку се по?авио покрет панславизама ме?у интелектуалцима, научницима и к?ижевницима, али ретко ?е утицао на практичну политику, осим на Балкану. Загреб ?е био врло ?ак центар те идеологи?е, па се у ?ему развила клица онога што ?е касни?е постати ?угослави?а.

Пансловенска застава, усво?ена на Првом свесловенском конгресу у Прагу 1848.

Антисловенство

Главни чланак: Антиславизам

У прво? половини 20. века, нацисти су форсирали иде?у раса и тврдили да ?е германска раса надре?ена словенско?, ко?а ?е требало да служи као роб?е у Тре?ем ра?ху. Ме?утим, такве иде?е су изгубиле популарност с поразом нацистичке Немачке у Другом светском рату.

Антисловенски сентимент ?е присутан и у раним делима Карла Маркса, као и у Бизмарковим из?авама о Словенима.

Вера и писмо

Словени се у верском смислу деле на:

1. православни — Руси, Укра?инци, Белоруси, Срби, Бугари, Црногорци, Македонци
2. католици — По?аци, Словаци, Хрвати, Словенци, Чеси, Моравци, Бу?евци, Кашуби.
3. муслимани — Бош?аци, Горанци, Помаци и Торбеши.
4. протестанти — Лужички Срби, т?. До?олужичани у данаш?ем Бранденбургу.

Писма ко?а употреб?ава?у Словени су ?ирилица (на истоку) и латиница (на западу). За разлику од ве?ине словенских народа ко?и користе само ?едно од ова два писма, Срби, Бош?аци, Црногорци и Горанци употреб?ава?у оба.

Генетика

Према резултатима генетичких истражива?а, ме?у становништвом словенских држава на?заступ?ени?е су две патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе: Хаплогрупа R и Хаплогрупа I. Хаплогрупа R ?е доминантна у државама источних и западних Словена, као и у Словени?и, док ?е Хаплогрупа I доминантна у државама ?ужних Словена (са изузетком Словени?е). Ме?утим, Хаплогрупа R ?е знача?ним процентом заступ?ена и у Срби?и (24%), Црно? Гори (21%), Босни и Херцеговини (21%), Хрватско? (30%), Македони?и (26%), док ?е Хаплогрупа I знача?ним процентом заступ?ена у Словени?и (32%), Белоруси?и (25%), Чешко? (24%), Словачко? (24%), Укра?ини (17%), Руси?и (16%) и По?ско? (16%). У Бугарско? су те две хаплогрупе релативно под?еднако заступ?ене, уз благу предност хаплогрупе R (28%), наспрам хаплогрупе I (27%).

Хаплогрупа I ?е заступ?ена у Срби?и (39%), Босни и Херцеговини (56%), Црно? Гори (37%), Хрватско? (44%), Македони?и (28%).

Код дела становништва словенских држава се у одре?еном проценту налазе и Хаплогрупа N, Хаплогрупа E и Хаплогрупа J.

Хаплогрупа N ?е на?заступ?ени?а у Руси?и (23%), Белоруси?и (10%), Укра?ини (7,5%), а у ма?им процентима ?е заступ?ена и у Словачко? (3%), Срби?и (2%), Црно? Гори (1,5%), итд.

Хаплогрупа E ?е заступ?ена у Македони?и (22%), Бугарско? (23%), Срби?и (18%), Црно? Гори (27%), Босни и Херцеговини (14%), Хрватско? (11%), Словачко? (7%), Чешко? (6%), Белоруси?и (4%), итд.

Хаплогрупа J ?е заступ?ена у Македони?и (16%), Бугарско? (15%), Срби?и (9%), Црно? Гори (10%), Босни и Херцеговини (7%), Чешко? (6%), Укра?ини (8%), итд.

Види ?ош

• Словенски ?езици
• Словенски етноними
• Стари Словени
• Покрштава?е Словена

Литература

Општи радови

• Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (?ануар 1998). A History of Eastern Europe: Crisis and Change. Psychology Press. ISBN 978-0-415-16112-1. 
• Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 
• Vlasto, Alexis P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Richards, Ronald O. (2003). The Pannonian Slavic Dialect of the Common Slavic Proto-language: The View from Old Hungarian. Los Angeles: University of California. 
• Sedov, Valentin V. (2013). Sloveni u ranom srednjem veku. Novi Sad: Akademska knjiga. 
• ?tih, Peter (2010). The Middle Ages between the Eastern Alps and the Northern Adriatic: Select Papers on Slovene Historiography and Medieval History. Leiden-Boston: Brill. 
• Свод древнейших письменных известий о славянах. Коллективный труд. Двухтомник.
• Тацит К. О происхождении германцев и местоположении германцев
• Пигулевская Н. В. Ближний Восток. Византия. Славяне. Л., ?Наука?, 1976.
• Соколянский А. А. Введение в славянскую филологию. М., 2004.
• Павел ?озеф Шафарик О пореклу Словена, Нови Сад 1998.
• Спиридон Гопчеви?, Стара Срби?а и Македони?а, Београд, 1890.
• Предраг Пипер, Увод у славистику, 1, Београд: Завод за у?бенике и наставна средства, 1998.
• Душан Дуки? о пореклу Футожана и Словена, Нови Сад 2068.
• Анатоли? А. К?осов, ДНК генеалоги?а, ?у?орк 2013.

Археологи?а

• Гимбутас М. Славяне. Сыны Перуна. Москва, 2001.
• ?анкови?, Милица и ?ор?е ?анкови?. Словени у ?угословенском Подунав?у, Београд, 1990.
• Седов, Валентин Васильевич. Славяне в древности, Москва, 1994.
• Седов, В. В. Славяне в раннем Средневековье, Москва, 1995.
• Седов, В. В. Славяне: Историко-археологическое исследование. Москва, 2002.
• Dolukhanov, Pavel M. The early Slavs: Eastern Europe from the initial settlement to the Kievan Rus, 1996.
• Herrmann, Joachim. Kultur und Kunst der Slawen in Deutschland von 7. bis 13. Jahrhundert. Herausgegeben aus Anlass des Internationalen Kongresses für Slawische Arch?ologie in Warschau. Institut für Vor- und Frühgeschichte. Berlin 1965.
• Herrmann, J. (Hrsg.) Die Slawen in Deutschland. Geschichte und Kultur der slawischen St?mme westlich von Oder und Nei?e vom 6. bis 12. Jahrhundert. Akademie-Verlag, Berlin 1985 (Ver?ffentlichungen des Zentralinstituts für Alte Geschichte und Arch?ologie der Akademie der Wissenschaften der DDR, Band 14).

Спо?аш?е везе

• Стари словенски богови (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)