什么时候喝牛奶效果最佳

Ова? чланак ?е о европско? држави. За повезане употребе погледа?те страницу Норве?.

?Норега” преусмерава овде. Не поистове?ивати ова? по?ам са Нори?ега.

百度 中国证券报记者梳理发现，已披露2017年业绩情况的房地产企业，业绩增长主要与销售量增加、毛利率提升有关。

Норвешка (норв. Norge^? или {{{3}}}Noreg^?), званично Кра?евина Норвешка (норв. Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg), држава ?е Норди?ске реги?е северне Европе ко?а обухвата западни део Скандинавског полуострва, као и острво ?ан Ма?ен те арктичко острв?е Свалбард. Ову зем?у површине 385.207 квадратна километра наста?у?е 5,2 милиона становника и ?една ?е од на?ре?е насе?ених држава на свету (на?ре?е ?е насе?ена држава Европе). Главни град Норвешке ?е Осло. На?ве?и део зем?е граничи са Шведском на истоку, док на?северни?а реги?а граничи с Финском на ?угу и Руси?ом на истоку. Дугачка разу?ена норвешка обала дуж северног Атлантика и уз Баренцово море позната ?е по ф?ордовима, а сама територи?а државе има издужен облик. Кра??и ?уг од Данске раздва?а мореуз Скагерак.

Кра?евина Норвешка Kongeriket Norge  (к?ижевни норвешки) Kongeriket Noreg  (новонорвешки) Norgga gonagasriika  (севернолапонски)
Застава Грб
Крилатица: Све за Норвешку (норв. Alt for Norge)
Химна: Да, ми волимо ову зем?у (дефакто) (норв. Ja, vi elsker dette landet) Кра?ева песма (норв. Kongesangen)
Главни град  (и на?ве?и)	Осло
Службени ?език	норвешки
Владавина
Облик државе	Унитарна парламентарна уставна монархи?а
— Кра?	Харалд V од Норвешке
— Преми?ер	?онас Гар Стере
— Председник Стортинга	Масуд Гхарахкхани (Ap) (2021–)
— Председник Уставног суда	Торил Мари?а О?е
— Тренутна коалици?а	Ap
Истори?а
?
— Оснива?е пре у?еди?е?а	872.
— Импери?а	1263.
— Калмарска уни?а	1397.
— Уни?а Данске и Норвешке	1524.
— Друга импери?а	25. фебруар 1814.
— Устав	17. ма? 1814.
— Уни?а Шведске и Норвешке	4. новембар 1814.
— Проглаше?е	7. ?ун 1905.
— Призна?е	26. октобар 1905.
— Немачка окупаци?а	9. април 1940.
— Ра?хскомесари?ат	24. април 1940.
— Квислиншки режим	1. фебруар 1942.
— Ослобо?е?е	8. ма? 1945.
Географи?а
Површина	?
— укупно	385.207 km2?(67)
— вода (%)	5,7
Становништво	?
— 2015.	5.214.890?(213)
— 2025.	5.594.340 (процена)
— густина	14,5 ст./km2?(213)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2023
— укупно	452,964 млрд. $?(52)
— по становнику	82.236 $?(6)
БДП / номинални	≈ 2023
— укупно	546,768 млрд. $?(30)
— по становнику	99.266 $?(3)
ИХР (2022)	0,966?(2) — веома висок
Валута	круна (kr)
— стоти део валуте	?ере?
— код валуте	NOK
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +1 до +2
Интернет домен	?.no?
Позивни бро?	+47
Формат датума	[д]д. [м]м. гггг (д)д. месец гггг
Вози се на	десно? страни
Регистраци?а	N
ISO 3166-1 алфа 2	NO
ISO 3166-1 алфа 3	NOR

По завршетку Другог светског рата, Норвешка дожив?ава нагли привредни раст ко?и ?е у прве две децени?е отпочео индустри?ализаци?ом поморског саобра?а?а и трговине, да би се од раних 1970-их наставио експлоатаци?ом великих налазишта нафте и природног гаса у Северном и Норвешком мору. Данас ?е Норвешка по БДП-у по глави становника шеста на?богати?а држава, с на?вишим индексом хуманог разво?а на свету. Пети ?е на?ве?и извозник нафте, а нафтна индустри?а отприлике заузима четвртину БДП-а. Током Велике рецеси?е (2007—2010), норвешка круна се показала ?едном од на?стабилни?их светских валута.

Норвешка обилу?е нафтом, природним гасом, хидроенерги?ом, шумама и минералима, а 2006. ?е била други на?ве?и извозник морских плодова (након Кине). Друге важне гране индустри?е ук?учу?у транспорт, прераду хране, бродоград?у, металурги?у, хеми?ску индустри?у, рударство те дрвну и папирну индустри?у. Норвешка негу?е скандинавски друштвени модел с универзалном здравственом заштитом, субвенци-онисаним високим образова?ем и опсежним системом друштвеног осигура?а. Била ?е на?више рангирана држава света по ?удском разво?ном индексу од 2001. до 2007. те поново од 2009. године до данас. Године 2007. ?е оце?ена на?миро?убиви?ом државом на свету према индексу глобалног мира.

По уре?е?у ?е уставна монархи?а и парламентарна демократи?а на челу с поглаваром кра?ем Харалдом V и преми?ерком Ерном Солберг. Унитарна ?е држава с административном поделом на два нивоа: окружном (fylker) и општинском (kommuner). Народ Сами ужива одре?ен степен самоуправе путем сопственог парламента над традиционално познатим територи?има. Иако ?е норвешки народ двапут на референдумима одбио улазак сво?е државе у Европску уни?у, Норвешка уско сара?у?е са овом за?едницом, зем?ама чланицама, као и са С?еди?еним Државама. Тако?е ?е ?едан од главних финанси?ских покровите?а ОУН (неретко учеству?е у миси?ама, посебно у Авганистану, на Косову и у Судану) те зем?а-саоснивач ОУН, НАТО-а, Савета Европе и Норди?ског савета, као и чланица ЕЕП, СТО и ОЕСР.

Етимологи?а

Модерни етимолози веру?у да име зем?е значи ?северни пут” (пут према северу), што се на старом северногерманском писало nor veg или nore vegr. На северногерманском Норвешка се звала Nóregr, на англосаксонском Nort weg, а на сред?овековном латинском Northvegia. Данаш?е име Кра?евине Норвешке на норвешком букмолу гласи Kongeriket Norge а на нареч?у ?орск Kongeriket Noreg. Оба се само у неколико слова разлику?у од оригиналног назива за ?северни пут”: Nor(d)-(v)eg.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Норвешке

Викинзи су два века п?ачкали и палили Европу док нису прихватили хриш?анство за време владавине Улава Тригвасона. Промене у кра?евини тра?але су као процес ?ош неколико векова.

Норвешка ?е 1397. године ушла у Калмарску уни?у са Данском и у том савезу остала следе?их 400 година. Године 1814, Норвежани су се одво?или од Данске и донели сво? устав. Шве?ани су тада окупирали Норвешку во?ном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи сво? устав под условом да остане у уни?и под шведском круном. Национални осе?а?и бу?али су у 19. веку а национални романтизам досегао врхунац 1905. године кад ?е Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако ?е била неутрална током Првог светског рата, ипак ?е претрпела знатне губитке у морнарици и незапам?ену привредну штету. Норвешка ?е ?авно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али ?е Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.

Политику неутралности напустила ?е 1949. године и приступила НАТО савезу.

Откри?е нафте и гаса раних ’60-их година у норвешким територи?алним водама потпуно ?е променило економску слику зем?е ко?а ?е дотада била на?сиромашни?а скандинавска зем?а и спадала ?е у ма?е разви?ене зем?е Европе. На референдуму 1994. гра?ани Норвешке одбили су придружива?е Европско? уни?и. Данас им ?е главни задатак одржа?е на?вишег личног стандарда у Европи и планира?е шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената. Током ’90-их, Норвешка ?е основала нафтни фонд с ци?ем да се скупи дово?но средстава како би зем?а по нестанку нафте практично могла да живи од финанси?ских прихода. Вредност фонда ?е 2006. године премашила 200 мили?арди долара.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Норвешке

Положа?

Норвешка ?е смештена изме?у 57—81° СГШ и 4—32° ИГД. У?едно се и на?северни?а тачка Европе налази на норвешко? територи?и, врх острва Магере?а односно рт Нуркин (Кнившелоден) у општини Нордкап (71° 11′ 8″ СГШ). Из наведених података се да приметити да ?е Норвешка веома дугачка (1.800 km) али релативно уска (80–450 km) држава. Ова? велики хоризонтални распон утиче и на временске разлике унутар саме државе, те на дужину дана и но?и током године ко?а ?е веома не?еднака. Ово на?бо?е показу?е податак да се на Нордкапу Сунчева светлост лети види кроз 76 дана.

Норвешка се простире дуж западне обале Скандинавског полуострва и граничи с Руси?ом (196 km), Финском (727 km) и Шведском (1.619 km), те Данском преко мореуза Скагерак. Окружу?е ?е поменути мореуз (ко?и се налази изме?у Норвешке, Шведске и Данске), Северно море, Норвешко море и Баренцово море. Под прекоморском територи?алном управом државе налазе се и нека од арктичких острва, од ко?их су два на?знача?ни?а ?ан Ма?ен и Свалбард око ког се воде вишедецени?ски спорови са Руси?ом. Има тако?е и три припада?у?е антарктичке и субантарктичке зависне територи?е: острво Буве, острво Петар I и Зем?а кра?ице Мод ко?а заузима 2,7×10⁶ km2. ?ужни део зем?е се налази у северном умереном по?асу, док се северни део налази у северно? поларно? реги?и.

Укупна површина државе износи 385.207 km2. Без Свалбарда (61.022 km2, 0,6473% вода) и без ?ан Ма?ена (377 km2, 1,5915% вода) укупна површина ?е 323.808 km2, а копнена 304.125 km2. Копно и глечери чине око 94% територи?е.

Ре?еф

Село Ре?не на норвешком архипелагу Лофотен, поглед с врха Ре?небрингена

Норвешка ?е претежно планинска зем?а с врло разу?еном обалом (на?неприступачни?ом и на?разу?ени?ом на свету) дужом од 25.000 km, ук?учу?у?и ф?ордове и острва. Упоредно са разведеном морском обалом пружа се Скандинавско гор?е, и то од ?угозапада према североистоку, у дужини од 1.700 km, настало у раздоб?у каледонског набира?а (силур и девон) пре 450—500 милиона година. У унутраш?ости ?е сачи?ено од пространих рав?ака (fjell или vidda) ме?усобно оде?ених дубоким долинама. С рав?ака се издижу планински врхови ко?и су на?виши на ?угу (Галхепиген, 2.469 m). Гор?е изнад висине од 1.000 m на северу, односно 1.300 m на ?угу, прекривено ?е леде?ацима од ко?их ?е на?ве?и норвешки глечер ?остедалсбрен (60 km дужине). Према обали гор?е се спушта стрмо, а према истоку постепено. На кра??ем северу ?е ниски (300 m) и пусти плато Финмарксвида. Ниска ?ужна обала Норвешке разведена ?е ри?асима, а западна и северозападна ф?ордовима, ко?и се усеца?у дубоко у унутраш?ост. На?ве?и норвешки и други на?дужи ф?орд на свету ?е Согнеф?орд, дугачак 205 km и дубок до 1.308 m; Британац Луис Гордон (1969) препливао га ?е 2004. године (за 21 дан) и засада ?е ?едини човек ко?и ?е то урадио.

За насе?ава?е су пово?ни?и кра?еви удну ф?орда, где у море утичу планинске реке. Уз западну и северозападну обалу протеже се низ од око 150.000 малих стеновитих острва (skjar), леде?ачких хриди и некадаш?их абрази?ских полица, ко?е су доспеле под воду тек у послед?им милени?умима, након повлаче?а великог леденог покрова; они сви за?едно творе острвску ограду (skjargard). У ?ужном делу Норвешке су нижа брда са широким леде?ачким долинама, ко?е се отвара?у према пространи?им равницама око Ослоф?орда и на обали Скагерака, где ?е популаци?ски и привредни центар државе.

Геологи?а

Сама Норвешка се геолошки састо?и од Балтичког штита и каледонског набраног гор?а. Балтички штит ?е гра?ен од гна?са, гранита и кристаличних шкри?еваца преткамбри?умске старости. Снижен и урав?ен пре палеозоика на површину изби?а само на ?угоистоку и североистоку зем?е. На?ве?и део прастаре основе прекривен ?е у палеозоику (камбри?ум—силур) седиментним стенама (креч?аци, пешчари, конгломерати), набраним за каледонске орогенезе. За алпске орогенезе у терци?ару, каледониди су местимично разлом?ени и спуштени, а реке су на западу усекле дубоке долине. У плеистоцену Норвешка ?е била средиште глаци?аци?е, одакле се леде?аци спушта?у на све стране, ствара?у?и главне облике садаш?ег ре?ефа као што су леде?ачке долине, ф?ордови и ?езерске завале. Због веома различите климе и ре?ефа, у Норвешко? има велики бро? различитих станишта, више него игде у Европи; посто?и преко 60.000 различитих врста живих би?а у Норвешко? (без бактери?а и вируса). Мора ко?а окружу?у Норвешку су тако?е веома богата живим светом.

Воде

Речна мрежа Норвешке ?е веома густа. Реке се с планина слива?у у ф?ордове и према ?угоистоку. Врло су кратке, великог пада, с мноштвом брзака и слапова; богате су водом. Због великог пада корита посто?е услови за хидроенергетско искориш?ава?е. Реке ко?е теку са западног пристранка Скандинавског масива врло су кратке и не зале?у?у се, а реке ко?е са источног пристранка утичу у Скагерак дуже су и зале?ене до четири месеца годиш?е. Токови слива Баренцовог мора зале?ени су од пет до седам месеци годиш?е. На?дуже реке се налазе на ?угоистоку; на?дужа ?е Глома (598 km), а иза ?е Гудбрандсдалслеген (204 km). Око 4% површине Норвешке заузима?у ?езера, ко?а се налазе у долинама на ?угу и у планинама. Нека од ?их су леде?ачка, ?ер леде?аци прекрива?у око 4.600 km2 површине Норвешке. На?ве?а су ?езеро М?еса (362 km2) и ?езера Ресватн (219 km2). Хорниндалсватнет ?е на?дуб?е ?езеро у Европи, дубоко 514 m.

Тло, флора и фауна

Плодна тла у Норвешко? су ограничена на речне наплавине у дну долина и ф?ордова, те на сталне морене у ?ужном делу. У осталим деловима зем?е тла су каменита, а на пространим подруч?има у планинама и на северу ?е гола стеновита површина. Само 2,28% тла ?е обрадиво.

Од вегетаци?е, шуме прекрива?у око 27% површине Норвешке. У ?ужном делу и уз западну обалу зем?е преовла?у?у листопадне шуме у ко?има доминира храст луж?ак (лат. Quercus robur), храст кит?ак (лат. Quercus petraea), обична бреза (лат. Betula pendula), ма?ава бреза (лат. Betula pubescens, бели ?асен (лат. Fraxinus excelsior) и млеч (лат. Acer platanoides), док европска буква (лат. Fagus sylvatica) успева само на кра??ем ?угу. У овим шумама живе велике грабеж?иве животи?е као што су вукови, медведи и рисови, али оне су дугогодиш?им ловом готово истреб?ене. Листопадне шуме се пе?у до висине 300–400 m, а над ?има су густе црногоричне шуме четинара, ме?у ко?има преовладава?у бели бор (Шаблон:Pinus sylvestris) и европска смрча (Шаблон:Picea abies). Гор?а граница шума на ?угу ?е на отприлике 1.100 m, а према северу се постепено спушта до висине 300–500 m. Према северу шуме се шире на?да?е до 70 °CГШ, где се налази Национални парк ?Стаббурсдален”.

Планине изнад 1.000 m и север зем?е ве?ином су прекривени тундром и планинским рудинама. У прошлости Норвешка ?е имала пуно више површине прекривене шумама, али данас се због сеча и необнав?а?а на местима где су некад биле шуме налазе баре и мочваре. Осим тога, Норвешке шуме угрожава?у и киселе кише настале индустри?ским зага?е?ем у суседним зем?ама. Шуме су за Норвешку веома важне, ?ер се од дрвета изра?у?у рибарски чамци, граде ку?е, прави намешта? и сл.; оно ?е важна сировина за многе индустри?е, не само у шумовитим долинама, ве? и у градовима. Осим шума, ме?у богатом и разноликом вегетаци?ом могу се издво?ити европске боровнице (лат. Vaccinium myrtillus), бруснице (лат. Oxycoccus) и пату?аста жалосна бела мурва (лат. Morus alba pendula) чи?и су плодови скандинавска посластица.

Клима

Клима Норвешке ?е због утица?а топле Голфске стру?е и западноатлантског океанског ветра много топли?а од климе других кра?ева исте географске ширине; само ?е северни кра? Норвешке под утица?ем хладних маса поларног ваздуха, односно клима ?е тамо поларна (субарктичка). У унутраш?ости клима ?е планинска, с нешто топли?им летима и оштрим, осетно хладни?им зимама; сред?е месечне температуре ?ануара су од ?11 °C до ?15 °C, апсолутни минимум износи ?51 °C у Карашоку, а клима ?е ипак стабилни?а од климе примор?а. Приобални по?ас се одлику?е честим падавинама и ветром, уз нагле промене времена. Сред?а температура ваздуха кре?е се у ?ануару од ?4 °C на северу до 2 °C на ?угу, а у ?улу од 10 °C на северу до 17 °C на ?угу. Због топлотног утица?а Голфске стру?е море се уз обалу не зале?у?е. На?више преципитаци?е с максимумом зими има?у западни пристранци Скандинавског масива, и то од око 1.000 L/m2 на северу до 3000 L/m2 на ?угу. Североисточни и ?угоисточни делови зем?е има?у на?ма?е падавина, 600—700 L/m2. Снежни покривач Норвешке тра?е око седам месеци годиш?е на северу, од девет до десет месеци на планинама, а од три до четири месеца на ?угоистоку.

У Ослу ?е сред?а месечна температура ?ануара ?4,7 °C а ?ула 17,3 °C, са 740 L/m2 падавина; у Бергену сред?а месечна температура ?ануара износи 1,5 °C а ?ула 15 °C, и има 1.958 L/m2 падавина; у Трондхе?му сред?а месечна температура за ?ануар ?е ?3,8 °C а за ?ул 15 °C, са 3.870 L/m2 падавина; у Тромсеу сред?а месечна температура за ?ануар ?е ?3,5 °C а за ?ул 12,4 °C, са 3.994 L/m2 падавина. Из наведених података да се зак?учити да температурне разлике изме?у севера и ?уга нису велике, али су зато велике климатске разлике изме?у приобалног по?аса и унутраш?ости зем?е.

Због високе географске ширине Норвешке, посто?е велике сезонске промене дневног светла. Од кра?а ма?а до кра?а ?ула, сунце се никада у потпуности не спушта иза хоризонта у подруч?има северно од Арктичког круга, а остатак зем?е има до 20 сати светла дневно. Насупрот овоме, од кра?а новембра до кра?а ?ануара, сунце се никад не диже изнад хоризонта на северу, а дневно светло врло кратко тра?е у остатку зем?е. Норвешка се назива и ?Зем?а поларног сунца”.

Клима за Осло [Универзитет у Ослу, кампус Блиндерн], 1961—1990 (Кепен: Dfb)
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	12,5 (54,5)	12,8 (55)	17,0 (62,6)	21,8 (71,2)	27,7 (81,9)	32,2 (90)	30,5 (86,9)	34,2 (93,6)	24,9 (76,8)	21,0 (69,8)	14,4 (57,9)	12,4 (54,3)	34,2 (93,6)
Максимум, °C (°F)	?1,8 (28,8)	?0,9 (30,4)	3,5 (38,3)	9,1 (48,4)	15,8 (60,4)	20,4 (68,7)	21,5 (70,7)	20,1 (68,2)	15,1 (59,2)	9,3 (48,7)	3,2 (37,8)	?0,5 (31,1)	9,57 (49,22)
Просек, °C (°F)	?4,3 (24,3)	?4,0 (24,8)	?0,2 (31,6)	4,5 (40,1)	10,8 (51,4)	15,2 (59,4)	16,4 (61,5)	15,2 (59,4)	10,8 (51,4)	6,3 (43,3)	0,7 (33,3)	?3,1 (26,4)	5,69 (42,24)
Минимум, °C (°F)	?6,8 (19,8)	?6,8 (19,8)	?3,3 (26,1)	0,8 (33,4)	6,5 (43,7)	10,6 (51,1)	12,2 (54)	11,3 (52,3)	7,5 (45,5)	3,8 (38,8)	?1,5 (29,3)	?5,6 (21,9)	2,39 (36,31)
Апсолутни минимум, °C (°F)	?24,3 (?11,7)	?24,9 (?12,8)	?20,2 (?4,4)	?9,8 (14,4)	?2,7 (27,1)	1,4 (34,5)	5,0 (41)	3,7 (38,7)	?2,0 (28,4)	?7,4 (18,7)	?16,0 (3,2)	?20,8 (?5,4)	?24,9 (?12,8)
Количина падавина, mm (in)	49 (1,93)	36 (1,42)	47 (1,85)	41 (1,61)	53 (2,09)	65 (2,56)	81 (3,19)	89 (3,5)	90 (3,54)	84 (3,31)	73 (2,87)	55 (2,17)	763 (30,04)
Дани са падавинама	6	4	6	5	5	7	7	8	7	8	8	6	77
Сунчани сати — месечни просек	40	76	126	178	220	250	246	216	144	86	51	35	1.668
Извор #1: Норвешки метеоролошки институт
Извор #2: Met.no (преципитаци?а > 3 mm)

Клима за Берген, 1961—1990 (Кепен: Cfb)
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	16,9 (62,4)	13,2 (55,8)	17,2 (63)	22,5 (72,5)	27,6 (81,7)	29,9 (85,8)	31,8 (89,2)	31,0 (87,8)	27,1 (80,8)	23,1 (73,6)	17,9 (64,2)	13,9 (57)	31,8 (89,2)
Максимум, °C (°F)	4,4 (39,9)	4,8 (40,6)	7,1 (44,8)	11,5 (52,7)	14,9 (58,8)	18,0 (64,4)	20,7 (69,3)	19,4 (66,9)	15,9 (60,6)	12,2 (54)	8,2 (46,8)	4,9 (40,8)	11,83 (53,3)
Просек, °C (°F)	2,2 (36)	2,1 (35,8)	3,8 (38,8)	7,4 (45,3)	10,6 (51,1)	13,5 (56,3)	16,4 (61,5)	15,3 (59,5)	12,5 (54,5)	9,1 (48,4)	5,7 (42,3)	2,7 (36,9)	8,44 (47,2)
Минимум, °C (°F)	0,1 (32,2)	?0,1 (31,8)	1,1 (34)	4,0 (39,2)	6,9 (44,4)	9,9 (49,8)	13,2 (55,8)	12,4 (54,3)	9,9 (49,8)	6,5 (43,7)	3,6 (38,5)	0,5 (32,9)	5,67 (42,2)
Апсолутни минимум, °C (°F)	?16,3 (2,7)	?13,4 (7,9)	?11,3 (11,7)	?5,5 (22,1)	?0,1 (31,8)	0,8 (33,4)	2,5 (36,5)	2,5 (36,5)	0,0 (32)	?5,5 (22,1)	?10,0 (14)	?13,0 (8,6)	?16,3 (2,7)
Количина падавина, mm (in)	190 (7,48)	152 (5,98)	170 (6,69)	114 (4,49)	106 (4,17)	132 (5,2)	148 (5,83)	190 (7,48)	283 (11,14)	271 (10,67)	259 (10,2)	235 (9,25)	2,250 (88,58)
Дани са кишом (≥ 1 mm)	20	15	17	13	14	11	15	17	20	22	17	21	202
Релативна влажност, %	78	76	73	72	72	76	77	78	79	79	78	79	76,4
Сунчани сати — месечни просек	19	56	94	147	186	189	167	144	86	60	27	12	1.187
Извор #1: Норвешки метеоролошки институт (макс. и мин. температуре), NOAA (све остало, осим екстрема)
Извор #2: Voodooskies.com (есктреми)

Клима за Брене?сун, 1960—1990 (Кепен: Cfc)
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Просек, °C (°F)	?1,1 (30)	?0,6 (30,9)	0,9 (33,6)	3,7 (38,7)	8,4 (47,1)	11,2 (52,2)	13,1 (55,6)	13,0 (55,4)	9,8 (49,6)	6,6 (43,9)	2,2 (36)	?0,1 (31,8)	5,6 (42,1)
Количина падавина, mm (in)	138 (5,43)	102 (4,02)	114 (4,49)	97 (3,82)	66 (2,6)	83 (3,27)	123 (4,84)	113 (4,45)	180 (7,09)	192 (7,56)	145 (5,71)	157 (6,18)	1,510 (59,45)
Извор: Норвешки метеоролошки институт

Клима за Рену [Хаугедален], 1961—1990 (Кепен: Dfc)
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Максимум, °C (°F)	?7,1 (19,2)	?4,4 (24,1)	2,4 (36,3)	7,8 (46)	15,2 (59,4)	20,2 (68,4)	20,9 (69,6)	18,9 (66)	13,3 (55,9)	6,6 (43,9)	?1,0 (30,2)	?5,7 (21,7)	7,26 (45,06)
Просек, °C (°F)	?11,2 (11,8)	?9,6 (14,7)	?3,7 (25,3)	1,7 (35,1)	8,2 (46,8)	13,2 (55,8)	14,4 (57,9)	12,5 (54,5)	7,7 (45,9)	2,9 (37,2)	?4,3 (24,3)	?9,3 (15,3)	1,88 (35,38)
Минимум, °C (°F)	?15,6 (3,9)	?14,6 (5,7)	?9,6 (14,7)	?4,0 (24,8)	1,0 (33,8)	5,9 (42,6)	7,6 (45,7)	6,3 (43,3)	2,9 (37,2)	?0,6 (30,9)	?7,7 (18,1)	?13,4 (7,9)	?3,48 (25,72)
Количина падавина, mm (in)	50 (1,97)	38 (1,5)	40 (1,57)	42 (1,65)	62 (2,44)	78 (3,07)	90 (3,54)	79 (3,11)	85 (3,35)	80 (3,15)	67 (2,64)	55 (2,17)	766 (30,16)
Извор: Норвешки метеоролошки институт

Околина

Широм Норвешке наилази се на запа?у?у?и и драматичан околиш и кра?олик. Западна обала ?ужне Норвешке и обала северне Норвешке представ?а?у неке од визуелно на?импресивни?их обалних предела на свету. Национална географи?а ?е уврстила норвешке ф?ордове ме?у на?ве?е светске атракци?е. Норвешка се тако?е назива и ?Зем?а хи?аду ф?ордова”, због ових сво?их бро?них уских дубоких залива стрмих обала.

Кад ?е реч о томе колико ?е политика учинила за заштиту животне средине, према индексу еколошке ефективности Норвешка ?е 2008. године била на другом месту, одмах иза Шва?царске; године 2012. ?е била тре?а, а 2016. тек седамнаеста.

Галдхопиген

Галдхопиген ?е на?виши планински врх у Норвешко?, Скандинави?и и Северно? Европи, на 2,469 m (8,10 ft) надморске висине. Налази се у општини Лом (у Оппланду), у планинском подруч?у ?отунхеимен.

Галдхопиген ?е рани?е био оспораван као на?виши планински врх у Норвешко? у корист Глитертинда ?ер су нека мере?а показала да ?е Глитертинд нешто ве?и, ук?учу?у?и и глечер на свом врху. Ова? глечер се, ме?утим, сма?ио послед?их година, а Глиттертинд ?е сада висок само 2464 м, ук?учу?у?и и глечер. Стога ?е спор решен у корист Галдх?пигген-а.

На врху ?е изгра?ена мала колиба, у ?етним месецима се овде прода?у безалкохолна пи?а, чоколадице, разгледнице и остали предмети. Рани?е ?е Норвешка пошта имала малу поштанску фили?алу - на?вишу у С?еверно? Европи.

Политика

Главни чланак: Политика Норвешке

По Уставу донесеном 17. ма?а 1814. године (надахнут ?е Деклараци?ом о независности С?еди?ених Америчких Држава, као и Француском револуционарном деклараци?ом), с амандманима 1906. и ?ош после више од 50 пута, Норвешка ?е унитарна уставна монархи?а с парламентарним системом власти, где ?е кра? на?важни?а особа у држави (наследна монархи?а по мушким потомцима династи?е Олденбург, а од 1990. престо?е се насле?у?е и по женско? лини?и), а преми?ер у Влади. Од 17. ?ануара 1991. године на престо?у ?е кра? Харалд V, из кра?евске ку?е Шлезвиг-Холшта?н—Сондербург—Гликсберг, први норвешки кра? ко?и ?е ро?ен у Норвешко? ?ош од 14. века.

Власт ?е поде?ена на законодавни, извршни и судски огранак, како ?е дефинисано Уставом као на?вишим документом зем?е. Монарх службено задржава извршну власт; ме?утим, након уво?е?а парламентарног система власти, дужности монарха постале су строго репрезентативне и церемони?алне, као што ?е формално именова?е и разрешава?е председника Владе и других министара извршне власти. У складу с тим, монарх ?е врховни заповедник Норвешких оружаних снага, врховни ауторитет Норвешке цркве и службено представ?а зем?у у иностранству, те представ?а симбол ?единства. Има право суспензивног вета на законске предлоге усво?ене у Парламенту, али ако их Парламент квалификованом ве?ином поновно усво?и кра? их може санкционисати. Он имену?е председника владе и министре, те друге високе државне службенике, с тим да предложена влада мора добити ве?инску подршку у Парламенту. Ако кра? нема мушког потомства може Парламенту предложити свог буду?ег наследника, али то не обавезу?е Парламент ко?и одлуку доноси према слободно? процени.

Парламент

Главни чланак: Стортинг

Парламент (норв. Stortinget) обав?а законодавну власт. Има 169 чланова (2013), али ова? бро? се ме?а за 4 до 13 чланова зависно од бро?а бирача. Парламент се бира на 4 године, а бира?у га гра?ани с навршених 18 година живота — на општим, непосредним и та?ним изборима, по пропорционалном систему у 19 изборних округа. За активно бирачко право предви?ен ?е боравишни цензус од 5 година, а за пасивно од 10 година. Новоизабрани Парламент заседа у тачно одре?ено време, без икаквог утица?а кра?а или Владе. На првом заседа?у новоизабрани Парламент бира ?едну четвртину свог чланства за чланове Гор?ег дома (Lagting), а преостале три четвртине чини До?и дом (Odelsting). Парламент, Гор?и дом и До?и дом бира?у свог председника. Домови су у начелу равноправни, с тим што право законодавне иници?ативе има иск?учиво До?и дом. О закону се прво расправ?а у До?ем дому, а затим у Гор?ем дому. У случа?у несагласности домова, о предлогу закона одлучу?е се двотре?инском ве?ином на за?едничко? седници. Прихва?ене законе мора прихватити и кра?; ако одби?е исти му парламент не може ?ош ?едном предложити та? закон, али ?егова сагласност ни?е више потребна ако закон поново донесе следе?и изабрани парламент. На за?едничким седницама решава?у се и финанси?ска и важна политичка пита?а. Двотре?инска ве?ина парламента ?е потребна и у поступку промене Устава.

Народ Сами има донекле право на самоодре?е?е и утица? над сво?им традиционалним територи?има, и то путем свог Парламента и Финског закона (Finnmarksloven).

Влада

Главни чланак: Влада Норвешке

Влада (норв. Regjering) обав?а извршну власт. Састав?а ?е во?а странке, односно коалици?е странака с ве?ином гласова на парламентарним изборима; уз министра преми?ера има ?ош на?ма?е 7 чланова, а за сво? рад ?е одговорна Парламенту. Положа? преми?ера, на?важни?е особе у Норвешко? влади, ?ест да ?е заступник у Парламенту, може да доби?е повере?е ве?ине у Парламенту; обично ?е тренутачни во?а на??аче политичке странке, односно коалици?е странака, буду?и да ?една странка обично нема дово?ну подршку да сама формира Владу. Ме?утим, Норвешком су често владале странке ко?е су имале ма?ину у Парламенту. Тренутно ?е преми?ер Ерна Солберг, ко?а ?е на том положа?у од 16. октобра 2013. године.

Судска власт

Главни чланак: Врховни суд Норвешке

Врховни суд (норв. H?yesterett), 5 апелационих судова (appellrett/ankedomstoler) и котарски судови (tingrettene) обав?а?у судску власт. За?едничка седница суди?а Врховног суда и чланова Гор?ег дома има сво?ства Уставног суда (Riksrett), ко?и суди министрима, члановима Врховног суда и заступницима у Парламенту. Одлуку о покрета?у поступка доноси До?и дом. Изван редовног судства делу?у мировни судови (fredsdomstoler), ко?и посто?е у свако? општини. Године 1962. установ?ен ?е Омбудсман (Ombudsmann), ко?и надзире рад тела управе; имену?е га Парламент.

Окрузи

Главни чланак: Административна подела Норвешке

Норвешка ?е поде?ена на 15 административних реги?а (кантона) названих ’окрузима’ (норв. fylker), два града, те 357 градских и сеоских општина. Општине има?у сво?а изабрана локална ве?а и извршне одборе. Национални празник ?е Дан Устава, ко?и се обележава 17. ма?а. Државну химну Ja, vi elsker dette landet (срп. Да, ми волимо ову зем?у) написао ?е 1859. године норвешки к?ижевник нобеловац Б?ернст?ерне Б?ернсон (1832—1910), а компоновао 1865. композитор норвешког националног израза Рикард Нордрак (1842—1866).

Окрузима управ?а?у непосредно изабране окружне скупштине, ко?е бира?у префекта. Осим тога, кра? и Влада заступ?ени су у сваком округу путем ’гувернера округа’ (норв. fylkesmann), ко?и делу?е као префект. На ова? начин Влада ?е директно заступ?ена на локалном нивоу путем префектових уреда. Окрузи су додатно поде?ени на другом нивоу на 426 општина (норв. kommuner), ко?има управ?а?у директно изабрана општинска ве?а на чи?ем ?е челу градоначелник или начелник и мали извршни кабинет. Главни град Осло сматра се и округом и општином.

Норвешка има у свом саставу и две прекоморске интегралне територи?е: ?ан Ма?ен и Свалбард. Посто?е и три антарктичке и субантарктичке колони?е: острво Буве, острво Петар I и Зем?а кра?ице Мод. Статусом града има и 96 насе?а; у ве?ини случа?ева границе града подудара?у се с границама општина, а општине норвешких градова често обухвата?у велика неизгра?ена подруч?а (на пример, општина града Осло обухвата подруч?а великих шума смештених северно и ?угоисточно од града, а више од половине општине града Бергена су планине).

Округ (fylke) 2024

Nr	Округ (fylke) 2024	Административни центар
3	Осло	Осло
11	Рогаланд	Ставангер
15	Мере ог Ромсдал	Молде
18	Нордланд	Боде
31	?stfold	Сарпсборг
32	Akershus	Осло
33	Buskerud	Драмен
34	Иннландет	Хамар
39	Вестфолд	Тенсберг
40	Телемарк	Ши?ен
42	Агдер	Кристи?ансанд
46	Вестланд	Берген
50	Тренделаг	Сте?н?ер
55	Тромс	Тромсе
56	Финмарк	Вадсе

Округ (fylke) 2017	Административни центар	На?насе?ени?а општина	Регион
Естфолд	Сарпсборг	Фредерикстад	Источна Норвешка
Акерсхус	Осло	Берум	Источна Норвешка
Осло	Град Осло	Осло	Источна Норвешка
Хедмарк	Хамар	Рингсакер	Источна Норвешка
Опланд	Лилехамер	?евик	Источна Норвешка
Бускеруд	Драмен	Драмен	Источна Норвешка
Вестфолд	Тенсберг	Сандеф?орд	Источна Норвешка
Телемарк	Ши?ен	Ши?ен	Источна Норвешка
Источни Агдер	Арендал	Арендал	?ужна Норвешка
Западни Агдер	Кристи?ансанд	Кристи?ансанд	?ужна Норвешка
Рогаланд	Ставангер	Ставангер	Западна Норвешка
Хордаланд	Берген	Берген	Западна Норвешка
Согн ог Ф?ордане	Ле?кангер	Ферде	Западна Норвешка
Мере ог Ромсдал	Молде	Олесунд	Западна Норвешка
?ужни Тренделаг	Трондхе?м	Трондхе?м	Тренделаг
Северни Тренделаг	Сте?н?ер	Ст?ердал	Тренделаг
Нордланд	Боде	Боде	Северна Норвешка
Тромс	Тромсе	Тромсе	Северна Норвешка
Финмарк	Вадсе	Алта	Северна Норвешка
Свалбард (неинкорпорисана територи?а)	Лонг?ирби?ен	Лонг?ирби?ен	Северна Норвешка

Геополитика

Непосто?а?е граничних и територи?алних спорова у реги?и погодовало ?е настанку норвешке државности (1905). Норвешко-шведска граница одре?ена ?е 1826. у за?едничко? државно? уни?и. Након развргну?а уни?е 1905. године, успостав?ена ?е демилитаризована зона дуж за?едничке границе ради избегава?а могу?их сукоба. Зона ?е била широка око 14,5 km на свако? страни, а споразумно ?е укинута 1993. године. Норвешко-руска граница ?е одре?ена 1829. године, а иста 1918. поста?е норвешко-финском границом. Руским осва?а?ем северног финског коридора око Петсама успостав?ена ?е стара норвешко-руска граница (1944), ко?а ?е уз ма?е корекци?е потвр?ена новим споразумом 1947. године. Геополитичко? стабилности Норвешке доприносио ?е и положа? на северозападном рубу Европе. Иако ?е и Норвешка била изложена британско-немачко-руском притиску, била ?е ипак изван главне зоне сукоб?ава?а европских сила.

Геостратешка функци?а Норвешке манифестовала се током немачке окупаци?е у Другом светском рату, а након тога наново се вредну?е кроз чланство у НАТО-у од 1949. године. Територи?ална издуженост Норвешке од око 1.800 km (Скагерак — Северни рт) чини ?е окосницом атлантске Скандинави?е. Акватори?а уз северне и ?ужне обале Норвешке транзитна су мора руске флоте према Атлантику. За?едно с Данском, Норвешка омогу?у?е НАТО-у надзор морског пролаза Скагерак, а преко норвешке области Финмарк оствару?е се контрола руског стратешког комплекса на полуострву Кола. Норвешко-руска граница дуга 167 km ?едина ?е граница НАТО-а и Руси?е у Европи, што ?е током Хладног рата условило ?ену геополитичку осет?ивост.

У северним областима Норвешке (Финмарк, Тромс, Нордланд) смештене су базе и службе НАТО-а важне за контролу поморског правца изме?у Исланда и норвешке обале. Осим геостратешке важности за НАТО, северна Норвешка има и транзитну важност за Шведску због извора железне руде преко на?прометни?е норвешке луке Нарвик. ?ужни део Норвешке има пово?ни?у климу и на?више обрадивог тла у зем?и. Ту ?е државна привредна реги?а ?езгра, те луке Берген, Ставангер и Кристи?ансанд, из ко?их су на?кра?е поморске везе према западно? Европи. Подмор?е Северног мора испред ?ужне Норвешке привредни ?е знача?но због лежишта нафте. По производ?и нафте Норвешка ?е воде?а западноевропска држава.

Због риболова и производ?е нафте, те због надрегионалне транзитне функци?е акватори?а и зависности државне привреде о поморском саобра?а?у, маритимна компонента норвешке геополитичке стабилности ?е ме?у на?важни?има. Поморска ори?ентаци?а потицала ?е Норвешку на споразумно одре?ива?е морских граница у реги?и, те око норвешких прекоморских поседа. Преостали су спорови око Свалбардског архипелага, где ?е 1994. дошло и до оружаног сукоба Норвешке обалне страже с исландским риболовцима.

Ме?ународни односи

Норвешка има амбасаде у 84 зем?е (плус 344 конзулата у 125 зема?а, те ?едно представништво у Палестини). С друге стране, 69 зема?а има амбасаде у Норвешко? ко?е су све смештене у престоници Ослу (плус 209 конзулата 73 зем?е, те по ?едно представништво Палестине и Та?вана).

Норвешка ?е ?една од зема?а оснивачица Организаци?е у?еди?ених наци?а (ОУН), Организаци?е Северноатлантског споразума (НАТО) и Савета Европе, као и Европске асоци?аци?е за слободну трговину (ЕАСТ), Светске трговинске организаци?е (СТО) и Организаци?е за економску сарад?у и разво? (ОЕСР).

Скандинави?а традиционално више оклева по пита?у процеса европских интеграци?а него остале европске зем?е ко?е нису у Европско? уни?и. Норвешка ни?е следила суседне норди?ске зем?е кад су давале молбе за приступ Европско? за?едници 1962, 1967. и 1992. године. Данска, Шведска и Финска су постале чланице, а норвешки народ ?е одбио приступне преговоре из 1972. и 1992. године. Након пропалог референдума 1994. године, Норвешка ?е задржала сво?е чланство у Европском економском простору (ЕЕП), што ?е био договор ко?и се сматрао предусловом за зем?е ко?е ?е 1995. године требало да приступе Европско? за?едници. Овиме ?е Норвешко? настав?ено осигурава?е приступа ме?ународном тржишту Уни?е, под условом да имплементира оне делове законодавства Уни?е ко?и се сматра?у релевантним за унутраш?е тржиште (отприлике седам хи?ада од 2010).

Неколико норвешких влада ?е од 1994. затражило суделова?е Норвешке у неким аспектима ЕУ, ко?и сарад?ом надилазе одредбе споразума ЕЕП. Норвешко? ?е допуштена сарад?а без могу?ности гласа?а, на пример у За?едничко? сигурносно? и одбрамбено? политици, Шенгенском споразуму, Европско? агенци?и за одбрану, као и у 19 одво?ених програма.

Иако су на два референдума одбили чланство у Европско? уни?и, Норвежани су задржали блиске везе са ЕУ и ?еним зем?ама чланицама, као и са САД. Норвешка ?е остала ?една од зема?а ко?е на?више финанси?ски доприносе У?еди?еним наци?ама и суделу?е са УН снагама у ме?ународним мировним миси?ама, а на?знача?ни?е су оне у Авганистану (ИСАФ, НТМ—А), на Косову (КФОР) и у Судану (АМИС ЕУ).

Во?ска

Главни чланци: Во?ска Норвешке, Оружане снаге Норвешке и Министарство одбране Норвешке

Норвешке оружане снаге (норв. Forsvaret — ?Одбрана”) основане 1905. године тренутно бро?е око 16.048 активних чланова, ук?учу?у?и 4.587 цивилних запосленика; бро? се готово преполовио током послед?е децени?е. Према садаш?им плановима мобилизаци?е, снага током пуне мобилизаци?е ?е отприлике 80.000 во?но способних ?уди. Норвешка има обавезан во?ни рок за мушкарце (6—12 месеци обуке) и доброво?но служе?е во?ске за жене. Оружане снаге су подре?ене Министарству одбране (норв. Forsvarsdepartementet) и главном заповеднику, кра?у Харалду V.

Норвешка во?ска (норв. H?ren) поде?ена ?е на родове: во?ска, кра?евска морнарица, кра?евске ваздушне снаге и резервне снаге доброво?аца. Норвешка ?е била ?една од оснивачица во?ног савеза НАТО, 4. априла 1949. године. Данас суделу?е у Ме?ународним снагама за сигурносну помо? (ИСАФ) у Авганистану, Ираку, Мали?у и ?ужном Судану. Осим овога, Норвешка ?е суделовала и у неколико миси?а у склопу У?еди?ених наци?а, НАТО-а и За?едничке сигурносне и одбрамбене политике Европске уни?е.

Становништво

Главни чланак: Демографи?а Норвешке

Норвешка има 5.384.576 становника (процена 2020) односно 5.214.890 (попис 2015). Просечна густина насе?ености ?е 14 ст./km2, по чему ?е Норвешка друга на?ре?е насе?ена европска држава (први ?е Исланд са 3 ст./km2). Просечна старост становника ?е 39,3 година; очекивана доб за мушкарце ?е 80,6 година, а за жене 84,2 године (2017). Више од 80% становништва живи на обали или у ?ено? близини, пре свега у широ? околини Осла (30% становника), на ?ужно? и ?угозападно? обали, те у Трондхе?мф?орду. Сво?ствено ?е сезонско пресе?е?е из градова у викендице, ко?их има око 300.000.

Главни и на?ве?и град Осло бро?и 1.000.467 становника (2018). Осталих девет на?ве?их градова има више од 50.000 становника и то су: Берген (255.464), Ставангер/Санднес (222.697), Трондхе?м (183.378), Драмен (117.510), Фредрикстаг/Сарпсборг (111.267), Порсгрун/Ши?ен (92.753), Кристи?ансанд (61.536), Олесунд (52.163) и Тенсберг (51.571). У градовима живи 75% становништва зем?е.

Бро? становника ?е од 1989. до 1994. растао брже (0,5%) него у почетку 1980-их година (0,3%). То ?е резултат у првом реду пове?а?а природног прираста (2,0 ‰ од 1981. до 1983; 3,4 ‰ од 1991. до 1993), за разлику од ве?ине европских зема?а. Наталитет ?е 1993. године износио 13,7 ‰, (12,4 ‰ у 1981), морталитет 10,7 ‰ (10,2 ‰ у 1981), а инфантилни морталитет 5,9 ‰ (7,5 ‰ у 1981). У друго? половини 19. века и почетком 20. века, Норвешка ?е имала висок природни прирашта?, али бро? становника ?е растао споро због великог исе?ава?а (иселило се око 750.000 ?уди, на?више у Северну Америку). Становништво Норвешке ?е према демографским критери?умима старо. Према попису 1999. године 15% ?е било у доби до 14 година, 65% у доби 15—65 година и 20% стари?их од 65 година; према званичним проценама за 2017. годину 19% ?е било у доби до 15 година, 66% у доби 16—66 година и 14,6% стари?их од 67 година, што значи да ?е данаш?а популаци?а нешто мла?а.

Писменост у Норвешко? ?е 99%. Посто?е два службена ?езика: норвешки букмол (ближи данском) и норвешки нинорск (ближи шведском). Оба ?езика су званично ?еднакоправна и у службеним списима ?еднако заступ?ена, док су према говорницима заступ?ени ом?еру 86% —19% (бро? ?е ве?и од 100% ?ер неки под?еднако добро говоре оба). Тако?е се и у школама уче оба. Како год, у пракси букмол бро?и далеко ве?и бро? говорника, а и управо се он на?чеш?е учи када се норвешки учи као страни ?език. На?ве?а аутохтона национална ма?ина у Норвешко? су Сами (Лапонци или Лапи) и има их око 20.000.

Главнину становништва чине Норвежани (75,49%), северногермански народ; на северу, на рав?аку Финмарксвида живи 21.000 Сами?а (Лапонци) и 12.000 Финаца (Квени). Од странаца, ко?и чине 18,2% становништва, на?више ?е Шве?ана (1,6%), По?ака (1,3%), Данаца (1,0%), Немаца (0,8%), Британаца (0,7%) и Пакистанаца (0,7%). Посто?е и групе усе?еника из Румуни?е, из Сомали?е, са Та?ланда, са Филипина, из Руси?е и из Ирака. Норвешка ?е током целе сво?е истори?е имала везе с другим зем?ама, па су у ?у досе?авали морепловци, трговци, рудари, гра?евинари, али и ?авни службеници. Ве?ина досе?еника потиче из суседних зема?а. Многи су Норвежани потомци досе?еника ко?и су се тамо доселили пре више генераци?а. При поре?е?у с другим европским зем?ама, у Норвешку ?е у нови?е време доселило мало ?уди; стога ?е норвешко становништво доста хомогено. У многим деловима зем?е Норвежани ?ош нису навикли на суживот с народима других култура.

На?ве?и градови

Главни чланак: Списак градова у Норвешко?

На?ве?и градови са ?уга на север:

Ставангер · Фредерикстад · Драмен · Осло · Берген · Хамар · Флоре · Олесунд · Трондхе?м · Мо и Рана · Боде · Нарвик · Харстад · Тромсе · Хамерфест · Вардо

Религи?а

У сред?ем веку Норвежани су, као и остали Скандинавци, били следбеници германског паганства.

На?ве?и бро? Норвежана, 70,6% ?их, данас су пак лутеранци (Црква ко?о? аутоматски приступа?у ро?е?ем); осталих протестаната и католика има око 1,7%, а остало су неопреде?ени. Норвешка црква има статус државне цркве и норвешки кра? ?е у?едно био и ?ен поглавар до 2021. године, када ?е дошло до сепараци?е цркве и државе.

У новембру 2011. било ?е око 98.000 регистрованих католика у Норвешко?. Ме?утим, посто?и доста католика ко?и нису регистровани са сво?им идентификационим бро?ем; тако ?е реална бро?ка вероватно око 230.000 католика, од ко?их ?е 70% ро?ено ван граница Норвешке. Annuario Pontificio 2011. поми?е бро? од 229.652 католика, што чини око 5% становништва и Норвешку ’на?католички?ом’ зем?ом у Северно? Европи.

Религи?ска припадност у Норвешко? (2019)

  Црква Норвешке (68,68%)

  Католици (3,08%)

  Пентекосталци (0,76%)

  Православци (0,53%)

  Евангелистичка слободна црква (0,36%)

  Остале хриш?анске деноминаци?е (2,21%)

  Муслимани (3,41%)

  Будисти (0,4%)

  Хиндуисти (0,21%)

  "Секуларни Хуманизам" (1,85%)

  Без религи?е (18,32%)

  Остале религи?е (0,09%)

?език

У Норвешко? се говори 10 односно 11 ?езика, од ко?их су сви живи. Сам норвешки ?език, као макро?език обухвата два индивидуална ?езика (букмол и нинорск) као представник германске групе. Осталих 9 ?езика су представници ромских, финских и лапонских група плус ?едан мешани ?език и ?едан знаковни ?език; то су: ?ужнолапонски, квенски фински, луле?сколапонски, норвешки знаковни ?език, пите?сколапонски, роди, севернолапонски, таврингерски ромски и влашки ромски.

Букмол говори око 85% популаци?е Норвешке. Проце?у?е се да у Норвешко? живи око 15.000 до 50.000 припадника народа Сами. Око 25.000 ?их говори северносамским ?езиком, док су други самски ?езици угрожени и на?чеш?е их говори свега неколико стотина ?уди.

Култура

К?ижевници

• Хенрик Ибсен
• Ханс Анруд

Ликовни уметници

• Едвард Мунк

Музички уметници

• Едвард Григ
• Дими Боргир
• Марит Ларсен
• Marcus&Martinus

Привреда

Норвежани има?у шести на?ве?и бруто дома?и производ (БДП) по глави становника (након Катара, Луксембурга, Сингапура, Бруне?а и Кува?та). Норвешка ве? дуго времена држи прво место на свету према ПОУНР-овом индексу хуманог разво?а, и то осам година заредом (2000—2007) а потом седам година заредом (2009—2015). Трошкови живота у Норвешко? су око 30% виши него у САД и 50% виши него у У?еди?еном Кра?евству. Стандард живота у Норвешко? ?е ме?у на?вишима на свету. Часопис Форе?н полиси сместио ?е Норвешку на послед?е место ме?у државама у распаду (енгл. Failed States Index) за 2009, просудивши да ?е Норвешка на?стабилни?а зем?а на свету и зем?а ко?а на?бо?е функционише. Непрекидан извоз нафте и природног гаса, у комбинаци?и са здравом економи?ом и великим сакуп?еним богатством, доводи до зак?учка да ?е Норвешка у догледно? буду?ности остати ме?у на?богати?им зем?ама света.

Норвешка економи?а пример ?е мешане економи?е, комбинаци?а напредне капиталистичке соци?алне државе, слободног тржишта и ве?инског удела државе у неким к?учним секторима. Норвешка соци?ална политика омогу?ила ?е бесплатно ?авно здравство (изнад одре?еног нивоа), а родите?и има?у 12 месеци пла?ен породи?ски допуст. Приход ко?и држава има из природних извора ук?учу?е знача?ан допринос од производ?е нафте, те знача?ан и добро управ?ан приход везан уз ова? сектор. Норвешка има веома низак бро? незапослених, тренутно од 4,3%; ова? проценат се пове?авао током послед?е децени?е, а 2008. ?е био на?нижи уопште и износио 2,3%. До 30% радне снаге запослено ?е у државном сектору, на?више у ОЕСР-у. Од државе живи 22% становника, а 13% ?е неспособних за рад (на?ве?и удео на свету). Ниво продуктивности по сату, као и просечна зарада по сату, на?ве?и су на свету управо у Норвешко?. Вредности равноправности норвешког друштва осигурава?у да разлика у плати изме?у на?ниже пла?еног радника и председника управе у ве?ини фирми ?есте знатно ма?а ако се пореди са западним економи?ама. Држава ?е власник у к?учним индустри?ским секторима, као што ?е стратешки нафтни сектор (Статоил и Акер солушонс), производ?а стру?е у хидроелектранама (Статкрафт), производ?а алумини?ума (Норск хидро), на?ве?а норвешка банка (ДНБ АСА) и телекомуникаци?ска компани?а (Теленор). Овим великим компани?ама влада контролише 30% деоница на берзи у Ослу.

Норвешка ?е велика поморска зем?а и има шесту на?ве?у трговачку флоту на свету, са 1.412 сопствених трговачких бродова. Поседу?е знатне залихе нафте, природног гаса, минерала, шума, плодова мора, свеже воде и електричне стру?е из хидроелектрана. На?ве?и ?е светски произво?ач нафте и природног гаса по становнику изван Блиског истока, а нафтна индустри?а доноси око четвртину бруто дома?ег производа. Велике залихе нафте и природног гаса откривене су шездесетих година 20. века, и то ?е довело до наглог разво?а економи?е. Норвешка ?е постигла ?едан од на?виших стандарда живота на свету, захва?у?у?и делимично и томе што има огромне количине природних ресурса с обзиром на бро? становништва. Норвешка ?е и други на?ве?и светски извозник рибе (по вредности одмах након Кине) и шести на?ве?и светски извозник оруж?а. Хидроелектране производе око 98—99% електричне стру?е у Норвешко?. Зем?а ?е задржала скандинавски модел соци?алне заштите с општим здравственим осигура?ем, субвенционисаним високим образова?ем и свеобухватним системом соци?алне заштите. Од 2000. до 2007. и од 2009. до 2015. године Норвешка ?е континуирано имала на?ве?и разво? ?удских потенци?ала на свету.

Као чланица ЕАСТ од 1. ?ануара 1993. године прик?учила се ?единственом западноевропском тржишту, али на референдуму одржаном 1994. становништво ?е одбило пуноправно чланство у Европско? уни?и. До откри?а великих налазишта нафте и земног гаса под Северним морем поткра? 1960-их година привреда се теме?ила на рибарству и производ?и енергетски захтевних индустри?ских производа, као што су алумини?ум и остали обо?ени метали, те вештачка ?убрива. Као скандинавска зем?а, на?ве?и нагласак у сво?о? економи?и да?е интеграци?и у Европски економски простор, у ко?ем годиш?е разме?у?е робу у вредности од близу 50 мили?арди америчких долара. Знача?ан ?е извозник нафте, деривата, хемикали?а, дрвета, папира, поморских услуга, бродова, те бакалара и других прехрамбених производа. Главни трговачки партнери су ?о? У?еди?ено Кра?евство, Шведска, Немачка и САД. С чланицама ЕАСТ оствару?е 17% извоза и 25% увоза, а са зем?ама ЕУ 65% извоза и 48% увоза. Норвешка круна ?е у свом курсном прилаго?ава?у везана за ?, дефакто за немачку марку, па ?е од почетка 1990-их и норвешка монетарна политика чврсто ускла?ена с политиком немачке Бундесбанке. Монетарна стабилност и либерализована привреда привукле су у 1990-има многе стране улагаче, те су 1993. цене дионица на берзи у Ослу порасле за 60%.

По?опривреда

Норвешка има само 939.000 ha ?ива и тра?них насада, што заузима 2,9% површине; и 130.000 ha трав?ака и паш?ака, што заузима 0,4% површине. Због непово?них природних услова по?опривреда ?е размерно скромна, премда ?е веома важна због насе?ености северног подруч?а и целе реги?е, тако да ужива потпору државе (око 150.000 kr државних субвенци?а по поседу на годину). Осим државне субвенци?е, по?опривредни производи има?у апсолутну предност на дома?ем тржишту, ?ер ?е увоз допуштен само кад нема дома?е понуде. Упркос томе бро? сеоских поседа се послед?их децени?а сма?ио; 1959. их ?е било 200.000, а 1995. само 83.000; и да?е су размерно мала, у просеку величине 10,2 ha. Бро?ни има?у додатни извор прихода у шумарству и рибарству. По?опривреда ?е изразито усмерена на сточарство, за ко?е производе велик део крме на ?ивама. Главна по?опривредна подруч?а су у речним долинама у широ? околини Осла, уз ?ужну обалу и у дну ве?их ф?ордова.

Главни производи су ?ечам, ко?ег се годиш?е произведе 645.000 t; и зоб, ко?е се годиш?е произведе око 380.000 t за сточну храну. Од културних би?ака издва?а?у се пшеница, раж, кромпир и у?ана репица. На ?угу производе и приличне количине повр?а. Сточарство ?е на?важни?а грана по?опривреде, пре свега млечно и месно говедарство, те овчарство; има 1,33 милиона грла говеда и 2,4 милиона оваца. У северном и западном делу зем?е прилично ?е раширен узго? крзнаша, на?више поларне и плаве лисице, те америчке куне. На кра??ем северу Сами (Лапони?а) узга?а?у собове, ко?их у Норвешко? има око 150.000.

Рибарство

Норвешка има бро?не погодности ко?е становништву омогу?ава?у бав?е?е риболовом. Велик бро? ф?ордова, ко?и задиру дубоко у копно, погодна су места за мреш?е?е риба. Дно мора уз обалу прекривено ?е му?ем, што ?е пово?ан фактор за разво? ситних морских организама ко?и су храна рибама. Рибарска флота има 14.200 рибарских бродова; бро? рибара опада, нарочито оних за ко?е ?е рибарство само допунска делатност: има их око 23.000. Улов ?е 1995. износио 2,63 Mt рибе, што државу чини 10. на свету по количини улова. Главне рибарске луке су Трондхе?м, Хамерфест, Берген, Олесунд и друге. У северним деловима, пре свега на Лофотима, преовладава лов на бакаларе. ?ужни?е лове на?више сле?еве, а на подруч?у Ставангера на ?угу срделе. Уз то се ?ош лове лососи, шкампи и шко?ке. На захтев Ме?ународне комиси?е за китолов, Норвешка ?е 1986. престала да лови китове; године 1992. упркос ме?ународним просведима китолов поново почи?е. Све се више уводи марикултура, и то у првом реду узго? лососа и пастрмки.

Шумарство

Норвешка има 88.100 km2 шума, односно 24% површине; од овога ?е 80% игличастих и 20% лиснатих. Производ?а дрвета износи 9,04×10⁶ m3, што ни?е дово?но за потребе дома?е индустри?е. Више од четвртине шума у приватном ?е власништву и оне су као примарни или секундарни извор прихода од великог знача?а за бро?не сеоске поседе. Норвешка ?е у прошлости имала пуно више шума, али како се секло а ни?е се бринуло за обнав?а?е велике површине шумског тла су се претвориле у баре и мочваре. Данас држава улаже велика средства у узго? шума, пошум?ава?е и изград?у шумских путева.

Рударство и енергетика

Након открива?а нафте и природног гаса у Северном мору (1969) и почетка тржишног искориш?ава?а (1971), Норвешка ?е ?ош 1975. постала извозница а данас пети на?ве?и извозник нафте и тре?и извозник природног гаса у свету. Године 1997. ?е произвела 160,8 Mt нафте и 45,6×10⁶ m3 природног гаса. На свим досад откривеним по?има ?ужни?е од 62 °CГШ (Екофиск, Елдфиск, Валхал, Ула Гида и Код усред Северног мора, те Сноре, Статф?орд, Гулфакс, Трол, Каб, Осеберг и Фрига изме?у западних и Шетландских острва) Норвешка има око 1,4% светских залиха нафте и 1% светских залиха природног гаса. Ово гориво ?е изврсне какво?е и лежи у политички веома стабилном делу света. За целокупну привреду важна ?е била одлука да Норвешка не?е битно пове?ати производ?у, тако да ?е залихе доста?ати ?ош дуги низ година. Претпостав?а се да се богата налазишта налазе и у Баренцовом мору, но засад с Руси?ом нису успели склопити споразум о разграниче?у тамош?ег континенталног по?аса. Подморско богатство искориш?ава 6 нафтних компани?а, од ко?их ?е на?ве?а државна Статоил (55% производ?е). Природни гас подморским гасоводима непосредно извозе у Немачку (терминал Емден), Белги?у (терминал Зебруге) и Велику Британи?у (терминал Ст. Фергус у Шкотско?), а за дома?у употребу до терминала Корсте код Ставангера и Колсхес код Бергена. Нафту транспорту?у подморским нафтоводима до терминала Монгстад северно од Бергена и Тиспорт у Велико? Британи?и, а делимично ?е и танкерима превозе до рафинери?е у Ставангеру. Гасовод Лангелед ко?и иде по дну мора из Норвешке у У?еди?ено Кра?евство други ?е гасовод природног гаса по дужини на свету. Средиште нафтне и производ?е гаса ?е Ставангер, где се налазе средишта компани?а и исходишта за опскрбу платформи. Производ?ом минералних гно?ива у изванредно тешким условима Норвешка ?е постала воде?а у технологи?и изград?е нафтних и гасних платформи.

Рударство у Норвешко? разви?а се од почетка 16. века и тада се првотно односило на ископава?е железне руде, што тра?е до почетка 19. века када се у томе по?авила велика конкуренци?а. Важан фактор у том погледу било ?е та?е?е руде, ко?е се вршило уз помо? дрвеног уг?ена, што ?е било врло скупо. Данас Норвешка вади око 1,55 Mt железа у руди, а на?више га има у Малмеу и Редсанду. Од других руда помена су вредни бакар, ко?ег има у Трондхе?му, Реросу и на Сулителмеу, сребро код Конгсберга, титани?ум код насе?а Е?герсунд, те никл и манган. Око Ослоф?орда наилази се на различите врсте камена, као што су гранит, ди?абаз, си?енит и порфир.

Што се тиче енергетике, инсталирана снага свих електрана износи 27.498 MW и то готово иск?учиво у хидроелектранама, ?ер оне да?у 98—99% електричне енерги?е. Норвешка има 23% воденог потенци?ала Европе. Та? потенци?ал ?е искориш?ен ве? 60%, ?ер има?у изузетно пово?не могу?ности за доби?а?е електричне енерги?е (обилне падавине, вештачка односно акумулациона ?езера, ?езера на насе?еним ф?елима те хидроелектране у ф?ордовима). Део енерги?е се искориш?ава у енергетски интензивни?о? индустри?и, а део се у оквиру удруже?а Нордел извози у Шведску, Данску и ?емачку.

Индустри?а

Индустри?а ?е у Норвешко? почела да се снажни?е разви?а у 19. веку. Само неколико грана данаш?е индустри?е потиче из претходних векова. На?рани?е су се развиле индустри?е ко?е прера?у?у дома?е сировине, као што су индустри?а рибе, железа и дрвета. Данас се норвешка индустри?а дели на енергетски захтевну тешку индустри?у (распоре?ену по ф?ордовима у непосредно? близини хидроелектрана) и радно интензивну индустри?у ко?а ?е углавном на ширем подруч?у Осла, у Бергену и Трондхе?му. Индустри?а железа ?е цвала ?ош почетком 17. века, када се за доби?а?е овог метала користио дрвени уг?ен у високим пе?има, а тек почетком 20. века уместо дрвеног уг?а електрична енерги?а; наста?у топионице у Ставангеру и Ослу. Нешто се же?езне руде извози, а добар део користи у црно? и обо?ено? металурги?и уз бакарну и титани?умову руду, магнезит, као и боксит (алумини?ум) ко?и делимично увозе. На?важни?а ?е производ?а алумини?ума у великим фабрикама у Мушеену, Сундалсери, Ордалу, Хеи?ангеру, Кармеи?у и Листи. Остала обо?ена металурги?а налази се у Сулит?елми и у Кристи?ансанду, где се производи цинк и бакар. У Норвешко? има и дрвне индустри?е, за ко?у има на?више сировине у шумама ?ужне Норвешке. Балвани се од тамо допрема?у сплаваре?ем до уш?а или до до?ег тока река, где их преузима?у пилане, стругаре и фабрике ко?е их прераде у веома квалитетну и ?ефтину механичку и хеми?ску дрвену масу. Од ?е се производи папир, бродови и намешта?. По бро?у запослених на?важни?а ?е прехрамбена индустри?а, у ко?о? ?е запослено 50.000 ?уди. На првом месту ?е прерада рибе т?. суше?е бакалара и конзервиса?е ситне рибе на чи?ем усавршава?у раде бро?ни струч?аци. Конзервисана риба се у великим количинама извози у Немачку, Аустри?у, Чешку, Словачку, По?ску и Ма?арску. Од друге прехрамбене индустри?е истиче се прерада млека у сир и маслац врхунске квалитете, производ?а пива и чоколаде. Производе и дуванске производе за ко?е се сировине мора?у увозити. Текстилна индустри?а се базира претежно на увезеним сировинама, док хеми?ска индустри?а производи калци?ум-карбид и вештачки азот у фабрикама у Нотодену и Р?укану. На другом месту по бро?у запослених ?е графичка индустри?а, са 36.000 делатника, а на тре?ем машинство са 22.000 радника.

Саобра?а?

Главни чланак: Саобра?а? у Норвешко?

Норвешка има велике потешко?е у изград?и путева због природних препрека. Само ?едан такав пример су ф?ордови ко?и продиру дубоко у копно. Ипак, веза изме?у запада и истока била ?е нужна — што ради превоже?а ?уди и робе до важни?их атлантских лука, што ради туризма. Данас укупна дужина путева у Норвешко? износи 90.269 km, од чега их ?е 70% са савременим коловозом а 500 km чине двотрачни и четворотрачни ауто-путеви.

Што се тиче железничког саобра?а?а, Норвешка има 3.999 km железничке пруге — од чега су 2.422 km електрифицирана, а размак изме?у шина износи 1.435 mm. На?важни?е ?е железничко чвориште Осло, из ко?ег воде пруге према Шведско?, Ставангеру, Бергену и на север преко Трондхе?ма до Бодеа. За извоз Шведске железне руде изузетно ?е важна железничка пруга од Кируне до луке Нарвик. Ве?ином железницама управ?а?у Норвешке државне железнице (Norges Statsbaner, NSB), ко?е су у целости у власништву државе; 65 km пруге ?е у власништву пет приватних предузе?а.

Важан облик саобра?а?а у Норвешко? ?е и бродски саобра?а?. У два норвешка бродска регистра 1997. године ?е било регистровано 1.138 трговачких бродова носивости 32,86 Mt. Да би се сма?ио бег норвешких бродова под ту?е заставе, осим Норвешког државног регистра, године 1987. ?е основан и Норвешки ме?ународни регистар (Norway International Shipping Register) у ко?ем су на снази знатно блажи услови послова?а. Због дугогодиш?е кризе у класичном превозништву, бро?ни норвешки бродари су се успешно специ?ализовали за делатности повезане са искориш?ава?ем нафте и земног гаса у мору, као што су опскрба платформи, ронилачки бродови, бродови за град?у подморских нафтовода и гасовода, покретне нафтне платформе и сл.

На?ве?е луке су Осло, Тенсберг, Порсгрун, Стравангер, Берген, Трондхе?м те Мо и Рана, као и Нарвик (утовар шведске железне руде) и Крикенес (утовар норвешке железне руде). Веома ?е важна и обална пловидба, пре свега тзв. Хуртигруте изме?у Бергена и Киркенеса (око 2.500 km) — свакодневна и целогодиш?а путничка и теретна веза изме?у 30 обалних насе?а. Бро?ни ма?и тра?екти повезу?у обале дубоких ф?ордова и острва с континентом, а велики тра?екти Норвешку с Данском (Кристи?ансанд—Хиртсхалс, Фредериксхавн—Осло) и Великом Британи?ом (?укасл-Ставангер). Послед?и саобра?а?а ко?и не треба изоставити ?е ваздушни саобра?а?. Норвешка има 38 аеродрома с редовним путничким лини?ама. Ме?ународни аеродроми су Осло (Форнебу), Берген (Флесланд) и Ставангер (Сола). На?ве?и ваздушни превозник ?е Дет Норске луфтфартселскап (ДНЛ), ?едан партнера у Скандинави?ан ерла?нс систему (САС). Одмах иза ?ега следи превозник САФЕ (Братхенс Саут-Американ и Фар ист ертранспорт).

Природне и културне знаменитости

Норвешка има бро?не културне и природне знаменитости, што ?е допринело разво?у туризма. Године 1996. Норвешку ?е посетило 3,3 милиона страних туриста, на?више из Шва?царске, САД, УК и Немачке. На?привлачни?а су крстаре?а по ф?ордовима, планинаре?е, сплаваре?е на див?им водама и ски?а?е. Неке од на?важни?их природних и културних знаменитости су:

• Алта, град у северно? Норвешко? на уш?у реке Алте у Алтаф?орд. У ?ему се проналази око 3.000 преистори?ских цртежа на стенама (петроглифи) из 4200—500. п. н. е., ко?е су део Унескове Светске баштине.
• Берген, други на?ве?и град у Норвешко?, у заливу Биф?орд. У луци ?е стара трговачка четврт Бриген или Тискебриген (Немачко пристаниште) са старим трговачким ку?ама и Ханзеатским музе?ем, ко?и ?е део Унескове Светске баштине; некадаш?а твр?ава Бергенхус на улазу у луку, Мари?ина црква из 12. века, Тролдхауген (ку?а композитора Едварда Грига) и музе? на отвореном Гамле Берген. Ово ?е ?едан од на?стари?их али и на?модерни?и град Норвешке. Некада ?е био на?ве?и и на?живахни?и норвешки град, а од 1445. до 1545. и немачка колони?а. По сво?о? духовно? култури сврстава се одмах иза Осла.
• Геирангерф?орд, ?едан од на?сликовити?их ф?ордова у Норвешко?, с на?лепшим видицима с врха Далсниба (1.495 m) те спушта?ем у ф?орд по Геирангерско? цести. Тако?е ?е позната живописна Орлу?ска цеста (Ерневеи?ен) из Геирангера у Нордалсф?орд. То ?е простор непогодан за насе?ава?е, али нешто становништва ипак има. Ку?е су саградили на терасама у висини 600–800 m.
• Национални парк Хардангервида, на истоимено? висоравни, ко?и има површину 3.400 km2. Красе га бро?на планинска ?езера, пространи рав?аци горске тундре, те слап Верингфос висок 183 m.
• Хедал, на?ве?а древна црква у Норвешко?, у близини Нотодена у округу Телемарк. Сагра?ена ?е око 1250. године, с богатим резбари?ама и зидним сликама.
• Национални парк ?остедалсбрен, те на?ве?и глечер ?остедалсбрен на европском континенту, површине 487 km2. Налази се у планинама изме?у Согнеф?орда и Нордф?орда, на надморско? висини 1.000—2.000 m. Представ?а до 500 m дебелу ледену масу ко?у чини 26 глечера и ко?а се спушта у суседне долине.
• Карашок, предео у северно? Норвешко?, уз реку Карашока близу границе с Финском. Ово ?е Лапонско средиште с парламентом Сами?а, информативним центром и музе?ем Сами?а. ?ужно од предела налази се Национални парк Евре Анар?ека, на пространо? висоравни с тундром и великим тресетиштима. Површина му ?е 1.290 km2.
• Лилехамер, град на северном кра?у ?езера М?еса на реци Гудбрандсдалслеген (или Леген). Представ?а велики центар зимских спортова и поприште XVII Зимских олимпи?ских игара (1994). Тако?е га краси музе? на отвореном, Маихауген, са старим ку?ама из целе Норвешке.
• Хамерфест, на?северни?и град Европе а неки га сматра?у и на?северни?им градом света; на острву Квалеи. Налази се 70o 39′ СГШ и важна ?е рибарска лука и полазиште за Нордкап. Сунце овде не излази од 17. ма?а до 28. ?ула, па ?е град лети веома живахан. Вегетаци?а ?е врло оскудна, тако да на градском тргу успева ?едва неколико стабала. У граду се налази фабрика ко?а од бакалара производи риб?е у?е па од тога цели град неугодно заудара.
• Лофоти (Лофотен), низ горовитих острва испред Норвешке обале, са купастим врховима и сликовитим рибарским насе?има у заливима. Нека од на?познати?их су Ауствогеи са центром у Сволваеру (живописни Тролф?орд), Вествагеи и Москенесеи.
• Рерос, рударски град у унутраш?ости сред?е Норвешке, на реци Реа. Красе га старе рударске ку?е из 17. и 18. века, рударски музе?, рудник Кристи?анус сехтус ко?и ?е могу?е разгледати. Цели град ?е зашти?ен као део Светске баштине Унеска.
• Национални парк Салтф?елет—Свартисен у северно? Норвешко?, површине 2.102 km2. Налази се на истоимено? висоравни, на надморско? висини 1.200—1.400 m, с бро?ним глечерима (нпр. Свартисен) и кршким спи?ама (туристичка спи?а Гренли).
• Нордкап (Северни рт), рт на острву Магереи, на кра??ем северу Европе (71° 10′ 21″ СГШ), премда се ?ош северни?е пружа оближ?и рт Книвск?елоден. Ово ?е веома отмено туристичко одредиште, доступно путем из Хонигсвога. Сунце не залази од 14. ма?а до 30. ?ула.
• Ставангер, град на ?угозападно? обали ко?и ?е центар за опскрбу нафтних платформи на отвореном мору. Стара ?е градска ?езгра с дрвеним ку?ама и романичком катедралом из 11. века.
• Трондхе?м, град на ?ужно? обали Трондхе?мф?орда. До 13. века ?е био престоница норвешких кра?ева. Туристичка ?е атракци?а велебна катедрала с грбом Светог Олава, у ко?о? се од 1814. године круне норвешки кра?еви. Познат ?е и упечат?иви мост Гамле Бибро (Биброа).
• Урнешка дрвена црква на фарми Орнес, на источно? обали Лустраф?орда, северног рукавца Согнеф?орда. Овде се налази ?една од на?стари?их древних цркава из 11. века, ко?а ?е као и цело село део Унескове Светске баштине.

Литература

• Larsen, Karen (1948). A History of Norway. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. 

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т
• Норвешка на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
• ?The World Factbook” (2025 изд.). Central Intelligence Agency. 
• Норвешка на са?ту Encyclop?dia Britannica (?език: енглески)
• Норвешка на са?ту UCB Libraries GovPubs (?език: енглески)
• Норвешка на са?ту BBC News (?език: енглески)
• Портал
• Инфо портал
• Статистике
• Околина
• Туристичка презентаци?а Норвешке
• Норвешка (Викиатлас)
• Норвешка на са?ту OpenStreetMap