大创业-胖女友三个月完成蜕变，只因这个小伙放弃高薪做了这些，

百度 　　安徒生临终前那一幅巨大的剪纸作品，被放置在他临终时的睡床前做屏风，画面上用抽象的形象记录了安徒生一生游走创作过的地方和遇到的表情不一的人物脸孔，但是每张脸都挂着眼泪，它们围成一个圆，像一个巨大的漩涡，要把这个“在旅行中生活”的灵魂带到永恒的中心去。

Организам ?е са биолошке тачке гледишта било ко?и повезани животни систем. У ову категори?у потпада?у микроорганизми, би?ке, г?иве, животи?е и архе?е. Сваки организам у ма?о? или ве?о? мери има могу?ност да осети и одговори на стимулусе (дражи и надража?е), да се размножава, расте и разви?а, а има и способност хомеостазе (самоодржава?а).

Ешерихи?а коли ?е чест пример прокариотског микроорганизма

Г?ива паразитира на дрвету

Организми се према бро?у ?ели?а деле на ?едно?ели?ске (уницелуларне) и више?ели?ске (мултицелуларне). Први се састо?е од само ?едне ?ели?е ко?а обав?а све животне функци?е. По?едини ?едно?ели?ски организми образу?у колони?е, што доводи до специ?ализаци?е ?ели?а. Друга група ?е изгра?ена од великог бро?а ?ели?а, неколико билиона у случа?у ?уди. Такви организми су више?ели?ски, а могу бити на ?ели?ском нивоу организаци?е (у случа?у плакозоа), док други образу?у ткива, органе, органске апарате и системе органа.

Према уре?ености ?ели?ског ?едра (нуклеуса), организми се деле на прокариотске и еукариотске. Прокариоте сачи?ава?у два домена — бактери?е и архее. ?ихова цитоплазма ?е зрнаста и колико-толико ?еднаког састава у свим ?еним деловима. Еукариоте чине тре?и домен, а карактерише их присуство мембраном издво?еног ?едра око ко?ег се додатно налазе специ?ализоване ?ели?ске органеле, (као што су митохондри?е код животи?а и би?ки, и пластиди код би?ки и алги, све од ко?их се генерално сматра?у да су изведене из ендосимбиотских бактери?а). све са улогом обав?а?а животних процеса.

Таксономски гледано, организми се деле на три претходно поменута домена. Унутар ових домена налазе се и према традиционално? подели установ?ених пет царстава — царство бактери?а, царство протиста, царство г?ива, царство би?ака и царство животи?а. Само бактери?е су прокариоте. Сви од набро?аних организама су ?ели?ски. Ван свих досад поменутих категори?а налазе се не?ели?ски организми, што су у ствари вируси.

По?ам организам потиче од грчке речи органисмос (грч. ?ργανισμ??), ко?а сво?е порекло вуче од тако?е грчке речи органон (?ργανον) у значе?у ору?е, алат, инструмент. Исту етимологи?у има?у сродне речи попут организаци?а. У зависности од потребе за кисеоником, могу бити аеробни или анаеробни. Ван биолошког описива?а организама као таквих, под овим по?мом се подразумева сваки самоодржив (аутономан) и правилно уре?ен ентитет.

Проце?у?е се да ?е садаш?и бро? врста на Зем?и у опсегу од 10 до 14 милиона,од ко?их ?е само око 1,2 милиона било до сад документовано. Проце?у?е се да ?е изумрло више од 99% од свих врста, што ?е преко пет мили?арди врста, ко?е су икад живеле. Године 2016, сет од 355 гена из послед?ег универзалног за?едничког претка (LUCA) свих живих организама ?е био идентификован.

Етимологи?а

Термин ?организам“ (од грчког ?ργανισμ??, organismos, од ?ργανον, organon, i.e. ?инструмент, имплементаци?а, алат, орган чула или схвата?а“) се први пут ?авио у енглеском ?езику 1703. године и попримио ?е сво?у данаш?у дефиници?у до 1834. (Оксфордски енглески речник). Он ?е у директном сродству са термином ?организаци?а“. Посто?и дуга традици?а дефиниса?а организма као самоорганизованих створе?а, ко?а датира уназад до бар Имануел Кантовог дела Critique of Judgment из 1790. године.

Дефиници?е

Организам се може дефинисати као склоп молекула ко?и функционишу као ма?е више стабилна целина ко?а манифесту?е сво?ства живота. Дефиници?е у речницима могу да буду широке, и да користе фразе као што су ?било ко?а жива структура, као што ?е би?ка, животи?а, г?ивица или бактери?а, способна за раст и репродукци?у“. Многе дефиници?е иск?учу?у вирусе и могу?е вештачке неорганске животне форме, пошто су вируси зависни од биохеми?ске машинери?е ?ели?е дома?ина за репродукци?у. Суперорганизам ?е организам ко?и се састо?и од многих индивидуа ко?е за?еднички делу?у као ?единствена функциона или друштвена ?единица.

Посто?ала ?е контроверза о на?бо?ем начину дефиниса?а организма као и да ли ?е таква дефиници?а потребна или не. Неколико доприноса и респонса сугеришу да категори?а ?организам“ можда и ни?е адекватна у биологи?и.

Не?ели?ски живот

Главни чланак: Не?ели?ски организам

Вируси се типично не сматра?у организмима ?ер нема?у способност аутономне репродукци?е, раста или метаболизма. Ова контроверза ?е проблематична ?ер су неки ?ели?ски организми тако?е неспособни за самосталан опстанак (али су способни за независни метаболизам и шире?е) и живе као обавезни интрацелуларни паразити. Иако вируси има?у неколико ензима и молекула карактеристичних за живе организме, они нема?у сопствени метаболизам; они не могу синтетисати и организовати органска ?еди?е?а из ко?их су формирани. Наравно, ово иск?учу?е аутономну репродукци?у: они се могу само пасивно репликовати машинери?ом ?ели?е дома?ина. У том смислу, они су слични неживо? матери?и. Мада вируси не одржава?у независан метаболизам, и стога се обично не класифику?у као организми, они има?у сво?е гене и они еволуира?у механизмом сличним еволуционим механизмима организама.

На?чеш?и аргумент у подршци вирусима као живим организмима ?е ?ихова способност да се подвргну еволуци?и и да се репродуку?у самосталним склапа?ем. Неки научници тврде да вируси нити еволуира?у, нити се саморепродуку?у. Заправо, вируси су еволуирани помо?у ?ихових ?ели?а дома?ина, што значи да ?е посто?ала коеволуци?а вируса и ?ели?а дома?ина. Да ?ели?е дома?ина нису посто?але, вирусна еволуци?а би била немогу?а. Ово не важи за ?ели?е. Да вируси нису посто?али, правац ?ели?ске еволуци?е би био различит, али ?ели?е би независно од тога могле да еволуира?у. Што се тиче репродукци?е, вируси се у потпуности осла?а?у на машинери?у дома?ина за репликаци?у. Откри?е виралних мегагенома са генима ко?и кодира?у за енергетски метаболизам и протеинску синтезу подстакло ?е расправу о томе да ли вируси припада?у стаблу живота. Присуство ових гена може да сугерише да су вируси некада могли да врше метаболизам. Ме?утим, касни?е ?е откривено да гени ко?и кодира?у компоненте неопходне за метаболизам енерги?е и протеина има?у ?ели?ско порекло. На?вероватни?е ?е да су ови гени стечени путем хоризонталног преноса гена од вирусних дома?ина.

Хеми?а

Организми су комплексни хеми?ски системи, организовани на начине ко?и промовишу репродукци?у и неку меру одрживости или опстанка. Исти закони ко?и регулишу неживу хеми?у управ?а?у хеми?ским процесима живота. Генерално, то су феномени целокупних организама ко?и одре?у?у ?ихову подобност за животну средину и стога прежив?ава?е ?ихових гена базираних на ДНК.

Организми ?асно дугу?у сво?е порекло, метаболизам и многе друге унутраш?е функци?е хеми?ским феноменима, посебно хеми?и великих органских молекула. Организми су сложени системи хеми?ских ?еди?е?а ко?и кроз интеракци?у и околину игра?у разноврсне улоге.

Организми су полу-затворени хеми?ски системи. Иако су индивидуалне ?единице живота (како то захтева дефиници?а), они нису затворени за окруже?е око себе. Да би опстали, они стално узима?у и ослоба?а?у енерги?у. Аутотрофи ослоба?а?у корисну енерги?у (у облику органских ?еди?е?а) користе?и светлост сунца или неорганска ?еди?е?а, док хетеротрофи користе органска ?еди?е?а из околине.

Примарни хеми?ски елемент у овим ?еди?е?има ?е уг?еник. Хеми?ске особине овог елемента, као што ?е ?егов велики афинитет за везива?е са другим малим атомима, ук?учу?у?и друге атоме уг?еника, и ?егова мала величина да?у му способност формира?а вишеструких веза, те га чине идеалном основом органског живота. Уг?еник може да формира мала триатомна ?еди?е?а (као што ?е уг?ен-диоксид), као и велике ланце од више хи?ада атома ко?и могу да чува?у податке (нуклеинске киселине), држе ?ели?е за?едно, и преносе информаци?е (протеине).

Макромолекули

?еди?е?а ко?а сачи?ава?у организме се могу поделити у макромолекуле и друге, ма?е молекуле. Четири групе макромолекула су нуклеинске киселине, протеини, уг?ени хидрати и липиди. Нуклеинске киселине (специфично дезоксирибонуклеинска киселина, или ДНК) се користе за чува?е генетичких података у виду секвенци нуклеотида. Специфична секвенца четири различита типа нуклеотида (аденин, цитозин, гуанин, и тимин) диктира многе карактеристике ко?е дефинишу организам. Секвенца се дели у кодоне, сваки од ко?их ?е специфична секвенца од три нуклеотида и кореспондира специфично? аминокиселини. Стога ДНК секвенца кодира за специфични протеин ко?и се, услед хеми?ских сво?става аминокиселина од ко?их ?е направ?ен, сави?а на специфичан начин што му омогу?ава изво?е?е специфичне функци?е у организму.

Неке од знача?ни?их протеинских функци?а су:

1. Ензими катализу?у све метаболичке реакци?е
2. Структурни протеини, као што су тубулин, или колаген
3. Регулаторни протеини, као што су транскрипциони фактори или циклини ко?и регулишу ?ели?ски циклус
4. Сигнални молекули или ?ихови рецептори као што су неки хормони и ?ихови рецептори
5. Одбрамбени протеини, ко?и могу да обухвата?у све од антитела имунског система, до токсина (нпр., дендротоксини зми?а), до протеина ко?и садрже неуобича?ене аминокиселине попут канаванина

Двосло? фосфолипида сачи?ава ?ели?ске мембране ко?е представ?а?у бари?еру, ко?ом ?е обухва?ено све унутар ?ели?е и спречава?у ?еди?е?а да слободно улазе и излазе из ?ели?е. Услед селективне пермеабилности фосфолипидне мембране само специфични молекули могу да про?у кроз ?у. Код неких више?ели?ских организама оне служе складиште енерги?е и посреду?у комуникаци?у изме?у ?ели?а. Уг?ени хидрати се лакше разлажу од липида и производе веше енерги?е у односу на липиде и протеине. Заправо, уг?ени хидрати преферентни извор енерги?е свих живих организама.

Структура

Сви организми се састо?е од структурних ?единица званих ?ели?е; неки садрже ?едну ?ели?у (?едно?ели?ски), а други могу да садрже многе ?ели?е (више?ели?ски). Више?ели?ски организми има?у способност специ?ализаци?е ?ели?а ради врше?а специфичних функци?а. Група таквих ?ели?а ?е ткиво, и код животи?а она се ?ав?а?у као четири основна типа, наиме епител, нервно ткиво, миши?но ткиво, и везивно ткиво. Неколико типова ткива функционише за?едно у формира?у органа ради обав?а?а одре?ене функци?е (као што ?е пумпа?е крви срцем, или као бари?ера за околину као што ?е кожа). Ова? образац се настав?а до на?вишег нивоа при чему неколико организама функционише као систем органа као што ?е репродуктивни систем, или дигестивни систем. Многи више?ели?ски организми се састо?е од неколико система органа, ко?и су координисани да би се омогу?ио живот.

?ели?а

?ели?ска теори?а, ко?у су први развили Шла?ден и Шван 1839. године, наводи да се сви организми састо?е од ?едне или више ?ели?а; све ?ели?е потичу од претходно посто?е?их ?ели?а; и ?ели?е садрже наследне информаци?е ко?е су неопходне за регулаци?у ?ели?ских функци?а и за пренос информаци?а на следе?у ?ели?ску генераци?у.

Посто?е два типа ?ели?а, еукариотске и прокариотске. Прокариотске ?ели?е су обично самосталне, док се еукариотске ?ели?е обично налазе у више?ели?ским организмима. Прокариотским ?ели?ама недоста?е ?едарни ово? тако да ?е ДНК невезана унутар ?ели?е; еукариотске ?ели?е има?у ?едарне ово?е.

Све ?ели?е, било да су прокариотске или еукариотске, има?у мембране, ко?е обухвата?у ?ели?у, одва?а сво?у унутраш?ост од сво?е околине, регулишу оно што се улази и излази, и одржава?у електрични ?ели?ски потенци?ал. Унутар мембране, слана цитоплазма заузима на?ве?и део ?ели?ске запремине. Све ?ели?е поседу?у ДНК, наследни матери?ал гена и РНК, ко?и садрже информаци?е неопходне за изград?у различитих протеина као што су ензими, ?ели?ска примарна машинери?а. Посто?е и друге врсте биомолекула у ?ели?ама.

Све ?ели?е има?у неколико за?едничких карактеристика:

• Репродукци?а путем ?ели?ске деобе (бинарна фиси?а, митоза или ме?оза).
• Употреба ензима и других протеина кодираних ДНК генима и изражених путем информационе RNК интермеди?ера и рибозома.
• Метаболизам, ко?им ?е обухва?ено узима?е сирових молекула, изград?а ?ели?ских компоненти, конвертова?е енерги?е, молекула и ослоба?а?е нуспроизвода. Функциониса?е ?ели?е зависи од ?ене способности да екстраху?е и користи хеми?ску енерги?у органских молекула. Ова енерги?а се изводи из метаболичких путева.
• Респонс на спо?аш?е и унутраш?е стимулусе као што су промене температуре, pH или нивоа нутри?ената.
• ?ели?ски садржа? ?е обухва?ен ?ели?ском површинском мембраном ко?а садржи протеине и липидни двосло?.

Литература

• Dawkins, Richard (1982). The Extended Phenotype. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-286088-0. 
• Kunin, W.E.; Gaston, Kevin, ур. (1996). The Biology of Rarity: Causes and consequences of rare—common differences. ISBN 978-0412633805. Приступ?ено 26. 5. 2015. 
• Kelly, Kevin (1994). Out of control: the new biology of machines, social systems and the economic world. Boston: Addison-Wesley. стр. 98. ISBN 978-0-201-48340-6. 
• Michod, R. E. (1999). Darwinian dynamics: evolutionary transitions in fitness and individuality. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05011-9. 
• Longo, Giuseppe; Montévil, Ma?l (2013). Perspectives on Organisms. Springer. ISBN 9783642359378. doi:10.1007/978-3-642-35938-5. 
• Miller, G.; Spoolman, Scott (2012). Environmental Science - Biodiversity Is a Crucial Part of the Earth's Natural Capital. Cengage Learning. стр. 62. ISBN 978-1-133-70787-5. Приступ?ено 27. 12. 2014. 
• Hine, R. S. (2008). A dictionary of biology (6th изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 461. ISBN 978-0-19-920462-5. 
• Stearns, Beverly Peterson; Stearns, S. C.; Stearns, Stephen C. (2000). Watching, from the Edge of Extinction. Yale University Press. стр. preface x. ISBN 978-0-300-08469-6. Приступ?ено 30. 5. 2017. 
• Петров, Бригита (2005). ?Организаци?а животи?а”. Биологи?а за други разред гимнази?е природно-математичког смера. Београд: ЗУНС. 
• Шербан, Нада М. (2010). ?Класификаци?а организама”. Биологи?а за први разред гимнази?е. Београд: ЗУНС. ISBN 978-86-17-17585-4. 

Чланци

• Weiss, Madeline C.; Sousa, Filipa L.; Mrnjavac, Natalia; Neukirchen, Sinje; Roettger, Mayo; Nelson-Sathi, Shijulal; Martin, William F. (2016). ?The physiology and habitat of the last universal common ancestor”. Nature Microbiology. 1 (9): 16116. PMID 27562259. doi:10.1038/nmicrobiol.2016.116. 

Спо?аш?е везе

• BBCNews: 27 September 2000, When slime is not so thick
  • SpaceRef.com, July 29, 1997: Scientists Discover Methane Ice Worms On Gulf Of Mexico Sea Floor Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (3. април 2020)
    • The Eberly College of Science: Methane Ice Worms discovered on Gulf of Mexico Sea Floor
  • Artikel, 2000: Methane Ice Worms: Hesiocaeca methanicola. Colonizing Fossil Fuel Reserves
  • SpaceRef.com, May 04, 2001: Redefining "Life as We Know it" Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (3. април 2020)
• BBCNews, 18 December 2002, 'Space bugs' grown in lab
• BBCNews, 19 June 2003, Ancient organism challenges cell evolution
• Interactive Syllabus for General Biology - BI 04, Saint Anselm College, Summer 2003
• Jacob Feldman: Stramenopila Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (13. септембар 2003)
• NCBI Taxonomy entry: root
• Saint Anselm College: Survey of representatives of the major Kingdoms C
• Species 2000 Indexing the world's known species Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (3. март 2016)
• The largest organism in the world may be a fungus carpeting nearly 10 square kilometers of an Oregon forest, and may be as old as 10500 years.
• The Tree of Life.
• Frequent questions from kids about life and their answers