幼儿口腔溃疡怎么办？儿童口腔溃疡的治疗方法

Ма?нила преусмерава овде. За ТВ сери?у у продукци?и мреже GMA погледа?те страницу Ма?нила (ТВ сери?а).

Ма?нилад преусмерава овде. За повезане водоводне компани?е погледа?те страницу Водовод Ма?нилад и Водовод Манила.

Ова? чланак ?е о главном граду Филипина. За регион погледа?те страницу Метро Манила. За друге употребе погледа?те страницу Манила (вишезначна одредница).

百度 延保即延长保修，目前市场上的延保服务五花八门涉及手机、电器、物流、汽车救援等领域；服务提供商既有厂家、销售商，也有救援及维修公司等第三方，也有保险公司。

Манила (фил./таг. Maynilà, IPA: /maj.?ni.la?/ или /maj.ni.?la/), званично Град Манила (фил./таг. Lungsod ng Maynilà, IPA: /lu?.?sod n?? maj.?ni.la?/; шп. Ciudad de Manila, IPA: /sju.?eae ee ma.?ni.la/; енгл. City of Manila, IPA: /?s?t?.i ?v m?.?n?l.?/; памп. Menila; самб. Ibali), главни ?е и други на?насе?ени?и град Филипина.

Манила Maynilà
Застава Маниле Грб Маниле
Мото: ?Увек напред, никад назад” (Forward Ever, Backward Never) и ?ош 2 ?Чиста, поносна, Манила” (Linisin Ikarangal Maynila; ?Límpiala, hónrala, Manila!) ?Оживимо Манилу” (Buhayin ang Maynila)
Административни подаци
Држава	Филипини
Регион	Национални регион главног града
Дистрикт	од 1. до 6.
Бруне?ска импери?а (Кра?евство Ма?нила)	1500-е
Шпанска Манила	24. ?ун 1571. (2025-08-07)
Високо урбанизован град	22. децембар 1979. (2025-08-07)
Баранга?и	896
Влада	?
? Тип	градоначелник—ве?е
? Градоначелник	Хани Лакуна-Паган
? Заменик градоначелника	?ул Серво
? Представнички дом	Представници ? Мануел Луис Лопез ? (1. дистрикт) ? Карло Лопез ? (2. дистрикт) ? ?он Марвин ??ул Серво” Ни?ето ? (3. дистрикт) ? Евард Маседа ? (4. дистрикт) ? Аманда Кристина Багатсинг ? (5. дистрикт) ? Росенда Ен Окампо ? (6. дистрикт)
? Градско ве?е	Ве?ници 1. дистрикт ? Ернесто Дионисио ст. ? Мо?сес Лим ? Мартин Исидро мл. ? Хесус Фахардо ? Ни?о дела Круз ? Питер Онг 2. дистрикт ? Роландо Валери?ано ? Рубен Буенавентура ? Рамон Роблес ? Родолфо Лаксамана ? Едвард Тан ? Макарио Лаксон 3. дистрикт ? Ма. Асунсион Фугосо ? Бернардито Анг ? Мануел Заркал ? Арлен Маиле Ати?енза ? Мери Гре?с Чуа ? Теренс Алибарбар 4. дистрикт ? Луисито Чуа ? Кристл Мари Бакани ? Антонио Арчимедес Мати?ас Капистрано ? Едуардо ?Бимбо” Кинтос XVI ? Едуардо ?Ворди” Кинтос XIV ? ?оел Вилануева 5. дистрикт ? Вили?ам Ирвин Ти?енг ? Роберто Ортега мл. ? Ларис Боромео ? ?ои Хизон III ? Рикардо Исип мл. ? Ана Катрина ?упанко 6. дистрикт ? Кристи?ан Пол У? ? Присила Мари Абанте ? Елизабет Ривера ? Касимиро Сисон ? Карлос Каста?еда ? ?оел Пар Председник Баранга?ске лиге Салвадор Лакуна
Надимци	Бисер Ори?ента (Perla del Oriente) и ?ош 7 Град наших осе?а?а (La Ciudad de nuestros afectos) Град уз залив (Ciudad por la Bahía) Истакнут и увек одан град (La Insigne y Siempre Leal Ciudad) Увек одан град (Ciudad siempre Leal) Кра?ичин град Пацифика (Queen City of The Pacific) Париз Ази?е (Paris of Asia) Париз Истока (Paris of the East)
Становништво
Становништво	?
— 2024.	1.902.590?(град) 22.930.000?(урбан) 12.877.253?(метроп)
— густина	41,515 /km2?(град) 14,053 /km2?(урбан) 20,975 /km2?(метроп) ст./km2
Географске карактеристике
Координате	14° 35′ 00″ С; 121° 00′ 00″ И
Временска зона	PST (UTC+8)
Апс. висина	9 m
Површина	24,98 km2?(град) 1.631,69 km2?(урбан) 613,94 km2?(метроп) km2
Локаци?а унутар Метро Маниле
Манила Манила на карти Филипина
Остали подаци
Поштански бро?	од 0900 до 1096
Позивни бро?	+63?(0)2
Регистарска ознака	нема
Клима	тропска саванска?(Aw)
На?ближи аеродром	Нино? Акино / Манила (NAIA; IATA: MNL, ICAO: RPLL)
Транспорт и виза	?ипни, такси, аутобус, трицикл, метро; око 21 дан по доласку
Веб-са?т
manila.gov.ph

Основао га ?е шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. ?уна 1571. године. ?едан ?е од на?стари?их филипинских градова и био ?е седиште мо?и ве?ине колони?алних владара у ово? зем?и. Смештен ?е на источно? обали залива Манила и има мноштво знаменитости од ко?их неке датира?у и до 16. века. Прву пове?у ?е добио 31. ?ула 1901. године, усва?а?ем Акта Филипинске комиси?е 183; аутономи?у ?е стекао 18. ?уна 1949. године, доноше?ем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана пове?а Града Маниле. Истраживачка мрежа глобализаци?е и главних градова (енгл. Globalization and World Cities Research Network, GaWC) сврстала ?е 2012. године Манилу ме?у глобалне градове.

У градском ?езгру 2024. године ?е живело 1.902.590 становника; оно чини истори?ско ?езгро Метро Маниле, региона главног града. Метрополитанска област, ко?а обухвата и много ве?и Кезон Сити те Централни пословни дистрикт Макати, ?едно ?е од на?насе?ени?их урбаних подруч?а на свету. Манила ?е на?гуш?е насе?ен град (градско ?езгро) на свету, са 41.515 ст./km2. Термин Манила иначе се односи или на цело метрополитанско подруч?е или на само уже градско ?езгро.

Манила ?е смештена на источно? обали залива Манила, у ?едно? од на?бо?их филипинских лука. Чини ?е укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Ки?апо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за до?и дом Конгреса Филипина.

Кра?евство Тондо ?е ?едно време владало Манилом, након чега ?е град накратко постао провинци?а кра?евства Ма?апахит. Током бруне?ске инвази?е (1368—1888) Филипина, султан Болки?ах (1485—1524) заузео ?е Селудонг (село у данаш?о? Манили) и преименовао га у Ма?нила (фил./таг. Maynilà), што на тагалогу означава распростра?еност грма нила (лат. Scyphiphora hydrophyllacea). Манила ?е постала вазална држава Бруне?а, основана с ци?ем да се над?ача Тондо.

Конкистадори су 1571. стигли из колони?ализованог Мексика, преко Пацифика, и основали данаш?у Манилу где ?е сада Интрамурос. Шпански мисионари су убрзо христи?анизовали град, инкорпорисали Тондо, а потом изградили неке од на?стари?их филипинских цркава — ук?учу?у?и Цркву Сан Агустин. Конкистадори су област преименовали у Ново Кра?евство Касти?а (шп. Nuevo Reino de Castilla).

Манила ?е постала шпански центар на Далеком истоку и ?едан кра? трговачког галеона Манила—Акапулко, повезу?у?и Шпанску Америку са Ази?ом — ?едан од на?рани?их примера глобализаци?е. Због централне локаци?е за трговачке путеве преко Пацифика, Манила ?е добила надимак ?Бисер Ори?ента” (шп. Perla del Oriente). Шпанска управа Филипинског архипелага тра?ала ?е више од три века, све до 1898. године. У различитим моментима током колони?алног раздоб?а, било ?е локалних револта, кинеских побуна, пиратских напада, ?аких зем?отреса, холандских раци?а и покуша?а инвази?е, те британска окупаци?а града. Ред ?е на?чеш?е био брзо успостав?ан, а град се вра?ао трговини и сличним пословима.

Током 19. века, Манила ?е била ?едан од на?модерни?их градова у Ази?и. Пре Шпанско-америчког рата у граду се одвила Филипинска револуци?а. Након рата, тадаш?е С?еди?ене Америчке Државе су преузеле контролу, замениле званични ?език шпански са енглеским и увеле неке промене у образова?у, локалним законима и урбанистичком планира?у. Пред кра? Другог светског рата, током битке за Манилу, ве?ина града ?е била срав?ена са зем?ом од интензивног ваздушног бомбардова?а USAF. Као резултат овога, у Манили ?е остало релативно мало предратне и колони?алне архитектуре; и да?е су у току неки про?екти рестаураци?е — поготово старог каменог града Интрамуроса.

Етимологи?а

Maynilà, филипинска реч за астионим Манила, потиче од термина нилад (изв. nilad; лат. Scyphiphora hydrophyllacea); ово ?е мангровска би?ка ко?а ?е расла на делти реке Пасиг те обалама залива Манила. Од цветова плеле су се гирланде, ко?е су се — према фолклору — предавале киповима на религи?ским олтарима односно у црквама. Пошто су израде од нилада доспеле и у друга места, ?уди су подруч?е почели да назива?у Sa may Nilad, што на тагалогу значи ?место где има нилада”. Сама реч нилад вероватно долази из санскрта — nila (???) на овом ?езику значи ?дрво индиго”; префикс ма- из тагалога указу?е на изоби?е овог дрвета т?. манила на кра?у означава ?место где има много дрвета индиго”.

Истори?а

Главни чланци: Истори?а Маниле и Хронологи?а Маниле

Предколони?ално раздоб?е

На?рани?и доказ ?удског живота око данаш?е Маниле су оближ?и Петроглифи Ангоно (фил./таг. Mga Petroglipo ng Angono), ко?и датира?у из око?3000. п. н. е. Негритоси, Аустралоиди ко?и су постали абори?ински насе?еници Филипина, живели су на острву Лузон (на ко?ем ?е смештена Манила) све док мала?ско-полинези?ски мигранти нису дошли и асимилирали их.

Кра?евство Тондо се ?ав?а током друге половине раздоб?а владавине династи?е Минг, као резултат директних трговинских веза с тадаш?ом Кином. Дистрикт Тондо ?е био традиционални главни град кра?евства, а ?егови владари били су суверени кра?еви а не пуке поглавице. Ослов?авали су их на различите начине: пангинуан (panginuan на меленауу) или пангиноон (panginoón на филипинском/тагалогу) — срп. ?господар”; анак банва (anák banwa на филипинском/тагалогу) — срп. ?син ра?а”; или лакандула (lakandula на филипинском/тагалогу) — срп. ?господар палате”. Цар Кине (кин: 皇帝; пин: Huángdì) одре?ивао ?е владаре древне Маниле, лакане (lakan на илоканском од. филипинском/тагалогу) односно кра?еве (кин: 王; пин: Wáng).

У 13. веку Манила се састо?ала од утвр?еног насе?а и трговачке четврти на обали реке Пасиг. Град ?е тада насе?авало инди?анизовано хинду кра?евство Ма?апахит, како се наводи у епско? еулошко? поеми Нагаракр(е)тагама (?ав. [Nagarakr(e)tagama, Désawarnana] ) ко?а опису?е пад Ма?апахита односно осва?а?а махара?е Ха?ама Вурука (познат и као Ра?асанагара, Па-та-на-па-на-ву или Батара Прабу). Селуронг (хинд. ?????????? [?ēlurōn'g]) односно Селудонг (мала?с. [???? ?????? Kota Seludong] ) с ?ош неколико вари?аци?а (нпр. Салудонг, арап. [Salūdong] ??????) било ?е истори?ско име града и поми?е се поред Сулота (хинд. ????? [Sulōta]) — имена данаш?е провинци?е Сулу — и Калка (хинд. ????? [Kālakā]) — данас град у инди?ско? савезно? држави Хара?ана.

За време владавине шестог бруне?ског султана Болки?аха у раздоб?у од 1485. до 1524. године, Бруне?ски султанат ?е извршио инвази?у желе?и да искористи трговину Тонда с Кином, и то напада?у?и и окружу?у?и га; на кра?у се успостав?а Кра?евство Селудонг/Ма?нила (мала?с. [???? ?????? Kota Seludong / Kerajaan Manila] , арап. [Kotā Salūdong] ???? ??????, фил./таг. Kaharian ng Maynila). Мо? Кра?евства Тондо се изгубила и сада ?е као трибутарна држава Султаната Бруне? Тондо морао да пла?а годиш?и данак. Успостав?ена ?е нова династи?а с локалним во?ом (ра?а), ко?и ?е прихватио ислам и постао ра?а Салалила односно Тарик Суле?ман I. Он ?е тако?е постао и изазов што се тиче трговине за ве? богатог лакандулу у Тонду. Ислам ?е ?ош више о?ачао доласком муслиманских трговаца из арапско-инди?ских области, односно Блиског истока и ?угоисточне Ази?е. Манила ?е 1574. године привремено била под опсадом након инвази?е кинеског пиратског господара рата по имену Лин Фенг (упрош: 林凤; трад: 林鳳; пин: Lín Fèng), ког ?е локално становништво на кра?у ипак успело да отера и ослободи сво? град. Град ?е потом постао седиште шпанске колони?алне владе.

Шпанско раздоб?е

Твр?ава Санти?аго у Интрамуросу, цитадела ко?у ?е 1590. изградио Мигел Лопез де Легаспи

Конкистадор Мигел Лопез де Легаспи ?е 24. ?уна 1571. године стигао у Манилу и прогласио ?е територи?ом Нове Шпани?е (данас Мексико), оснива?у?и градско ве?е где ?е сада дистрикт Интрамурос. Де Легаспи?ева локална кра?евска породица ?е била погуб?ена или протерана након неуспеха завере Тондо; наиме, било ?е испланирано да датуи, ра?е, ?апански трговци и Бруне?ски султанат за?едно нападну и погубе Шпанце те ?ихове латиноамеричке на?амнике и савезнике Виса?це. Победници Шпанци су Манилу прогласили главним градом Шпанских Источних Инди?а и Филипина, ко?им ?е ?ихова импери?а владати наредна три века.

Манила ?е постала позната по трговинском галеону Манила—Акапулко (шп. Galeón de Manila, фил./таг. Kalakalang Galyon ng Maynila at Acapulco), а бродови су ме?у пацифичким острвима саобра?али преко три века и у ?угоисточну Ази?у (ко?а ?е ве? била ентрепот за робу ко?а ?е долазила из Инди?е, Индонези?е и Кине) допремали добра из Европе, Африке и Латинске Америке; трговина се тако?е одви?ала и у супротном смеру. Сребро ко?е се ковало у Мексику и Перуу се ме?ало за кинеску свилу, инди?ске драгу?е и зачине ?угоисточне Ази?е. Исто тако, вино и маслине из Европе и Северне Африке су преко Мексика бродовима налазили пут до Манилаца.

Поглед на Манилу (око?1665)

Двадесет месеци, од 1762. до 1764. године, Манилу су окупирале британске снаге и користиле као базу за неуспешни покуша? осва?а?а Филипина биткама Седмогодиш?ег рата. У коначници су се Британци повукли у складу с Париским мировним споразумом. Непознат бро? инди?ских во?ника познатих као сипаи, ко?и су дошли са Британцима, дезертирао ?е и населио оближ?у Каинту; ово об?аш?ава ?единствене инди?ске одлике генераци?а становника Каинте. У ме?увремену су Кинези каж?ени за помага?е британске инвази?е, а твр?ава Интрамурос — ко?у ?е у почетку насе?авало 1.200 шпанских породица, са заштитом гарнизона од 400 шпанских трупа — задржава сво?е топове усмерене ка Бинонду, на?стари?о? кинеско? четврти на свету. Тако?е, латиноамеричко становништво ?е било концентрисано на ?угу, у Кавитеу где су приста?али ?ихови бродови те Ермити ко?а представ?а област ко?у ?е основао и чи?и ?е епоним постао мексички пусти?ак ко?и ?е ту живео.

Након што се Мексико изборио за независност 1821. године, Шпани?а ?е почела да директно управ?а Манилом. Под директном шпанском управом, банкарство, индустри?а и образова?е разви?ени су више него у претходна два века. Отвара?е Суецког канала године 1869. омогу?ило ?е директну трговину и комуникаци?у са Шпани?ом.

Све ве?е богатство и образова?е у граду привукли су аутохтоно становништво, Кинезе, Инди?це, Латиноамериканце и Европ?ане, да из оближ?их провинци?а до?у у Манилу; потакнут ?е настанак академске класе илустрадоса ко?а ?е заговарала либералне иде?е — идеолошки теме? Филипинске револуци?е, ко?ом се насто?ала сте?и независност од Шпани?е.

Америчко раздоб?е

Бернамов план Маниле
(север ?е на лево? страни)

Након битке за Манилу (1898), Шпани?а ?е предала град Манилу С?еди?еним Америчким Државама. Прва Филипинска (Малолоска) република, основана у оближ?ем Булакану, борила се против Американаца за контролу града. Американци су победили Малолоску републику и заробили председника Емили?а Агиналда, ко?и ?е ло?алност САД прогласио 1. априла 1901. године.

По изради новог статута (пове?е) за Манилу ?уна 1901. године, Американци су озваничили оно о чему се одавно ?утало: град Манилу чини не само Интрамурос ве? и сва подруч?а ко?а га окружу?у (шп. arrabales). Новим статутом ?е прокламовано да ?е Манила сачи?ена из ?еданаест муниципалних дистрикта: по сво? прилици Бинондо, Ермита, Интрамурос, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Мигел, Санта Ана, Санта Круз и Тондо. Додатно, Католичка црква ?е као делове Маниле признала пет парохи?а: Балик-Балик, Гагалангин, Санта Меса, Сингалонг и Тросо; касни?е су додате ?ош две: Балут и Сан Андрес.

Под америчком контролом, нова гра?ански ори?ентисана Острвска влада на челу с гувернером-генералом Вили?амом Хауардом Тафтом, позвала ?е урбанисту Дани?ела Хадсона Бернама да Манилу прилагоди савременим потребама. Бернамов план ?е ук?учивао разво? цестовног система, употребу водених путева за транспорт те улепшава?е Маниле уре?ива?ем рива и изград?ом паркова, булевара и зграда.

Планирана град?а ?е обухватала и центар владе ко?и ?е требало да заузима целокупан Волис Филд, ко?и се пружа од парка Ризал до данаш?е авени?е Тафт. Филипински капитол ?е требало да се изгради на кра?у на ком ?е авени?а Тафт, тако да гледа на море. За?едно са зградама разних владиних бироа и оде?е?а, требало ?е формира четвороугаоник с лагуном у центру и спомеником Хосеу Ризалу на другом кра?у комплекса. Од Бернамовог предложеног плана за владин центар, само три ?единице — Законодавна зграда, Зграда за финанси?е и Зграда за по?опривредна оде?е?а — успешно су завршене пре изби?а?а Другог светског рата.

?апанска окупаци?а и Други светски рат

Разара?е ко?е ?е изазвала битка за Манилу (ма? 1945)

Током ?апанске окупаци?е Филипина, амерички во?ници су добили наре?е?е да се повуку из Маниле; сви во?ни об?екти су укло?ени 24. децембра 1941. године. Генерал Даглас Макартур ?е прогласио Манилу отвореним градом да би се спречила да?а уби?а?а и разара?а, али ?апански во?ни авиони су наставили да бомбарду?у град. ?апанске снаге су окупирале Манилу 2. ?ануара 1942. године.

Од 3. фебруара до 3. марта 1945. године, Манила ?е била поприште на?крвави?е битке у Пацифичком сукобу из Другог светског рата. Овог фебруара ?е уби?ено око 100.000 цивила. На кра?у битке, град су поново заузеле удружене америчке и филипинске трупе. Манила ?е други на?разорени?и град на свету (после Варшаве) током Другог светског рата; готово све гра?евине у граду, посебице Интрамурос, биле су уништене.

Савремено раздоб?е

Хоризонт дистрикта Ермита и Малате

Булевар Кезон и Далекоисточни универзитет

Хоризонт Маниле дуж булевара Рохас (десно); лука Маниле (гор?и део) и залив Манила (лево)

Председник Елпидио Кирино ?е 1948. године преместио седиште владе Филипина у Кезон Сити, нови главни град у предгра?у и подруч?у североисточно од Маниле, ко?и ?е 1938. године основао бивши председник Мануел Л. Кезон. Премешта?ем ?е онемогу?ена имплементаци?а Бернамовог плана из 1905. године за премешта?е центра владе у Лунету.

За време владавине Виса?анца Арсени?а И. Лаксона као првог изабраног градоначелника 1952. године (сви пре?аш?и градоначелници су били именовани), Манила ?е била у свом ?златном добу”; повратила ?е сво? изгуб?ени статус ?Бисера Ори?ента” (шп. Perla del Oriente), ко?и ?е први пут добила пре Другог светског рата. После Лаксоновог мандата 1950-их година, Манилом ?е ве?ину ’60-их управ?ао Антонио де Хесус Вилегас. Инди?ски Филипинац Рамон Деларга Багатсинг ?е био градоначелник готово целе ’70-е, па све до Револуци?е народне власти (Жута/Филипинска/EDSA револуци?а) из 1986. године. Градоначелници Лаксон, Вилегас и Багатсинг групно се назива?у ?Великом тро?ком Маниле” због ?иховог неизбрисивог доприноса разво?у града те тра?ног насле?а ко?е су оставили побо?шава?ем квалитета живота и добробити становника Маниле.

Током администраци?е председника Фердинанда Емануела Едралина Маркоса ст. — доноше?ем Председничког декрета бр. 824, 7. новембра 1975. године — створен ?е регион Метро Манила као интегрисана ?единица. Подруч?е ?е обухватало четири града и тринаест суседних насе?а, као засебна регионална ?единица владе. На 405. годиш?ицу оснива?а града, 24. ?уна 1976. године, Манила ?е одлуком Маркоса поново добила статус главног града Филипина, првенствено због свог истори?ског знача?а ?ер ?е била седиште владе ?ош од раздоб?а шпанске колони?алне владавине. Председнички декрет бр. 940 каже да ?е ?Манила одувек била — за филипински народ и у очима света — главни град Филипина, при чему ?е центар трговине, заната, образова?а и културе”.

У току ванредног ста?а у држави, Манила ?е постала ’легло’ покрета отпора како су омладинци и студенти демонстрирали изнова се сукоб?ава?у?и с полици?ом и во?ском ко?е су биле подре?ене Маркосовом режиму. Након децени?а пружа?а отпора, ненасилном поменутом Револуци?ом народне власти (претеча мирних револуци?а ко?е су скинуле гвоздену завесу у Европи) с власти ?е збачен ауторитарни председник Маркос.

Алфредо ?Фред” Сио?о Лим (Лин Венлуо, Лим Бун-лок) 1992. године ?е изабран за градоначелника; био ?е први кинески Филипинац ко?и ?е вршио ову функци?у. Био ?е познат по сво?о? оштро? борби против криминала. Лима ?е наследио Хосе Ливиоко ?Лито” Ати?енса мл., ко?и ?е био и ?егов заменик на положа?у градоначелника. Ати?енса ?е био познат по сво?о? кампа?и (и сво?евременом слогану града) ?Оживимо Манилу” (фил./таг. Buhayin ang Maynila), захва?у?у?и ко?о? ?е изгра?ено неколико паркова те поправ?ени и обнов?ени многи оште?ени об?екти у граду. Као начелник града ?е провео укупно 3 мандата (9 година) у континуитету, након чега ?е заме?ен.

Алфредо Лим се ?ош ?еданпут кандидовао за градоначелника; победио ?е Ати?енсиног сина Али?а на општим изборима 2007. године и моментално угасио све Ати?енсине про?екте тврде?и да су исти имали безнача?ан допринос побо?ша?у града. Однос две?у парти?а ?е постао ?ош затегнути?и, а поново су се нашле супротстав?ене на локалним изборима 2010. године на ко?има ?е Лим (ККК) опет победио Ати?енсу (ПМП), и то веома убед?иво — 59,52% : 27,22% (395.910 : 181.094) — за разлику од веома густих локалних избора 2013. и нарочито 2016. године.

Лима ?е 2008. године тужио ве?ник Денис Алкореса за крше?е ?удских права, оптужу?у?и га за графт у рехабилитаци?и ?авних школа; тако?е ?е у велико? мери био критикован због свог непланског разрешава?а инцидента с бившим полица?цем и туристичким аутобусом у парку Ризал — ?едне од смртоносни?их (9 страдалих) талачких криза на Филипинима. После овога, заменик градоначелника Франсиско ?Иско” Морено Домагосо и 28 градских ве?ника поднело ?е 2012. године другу судску тужбу против Лима, тврде?и да су Лимове из?аве на састанку за ?их биле ’опасне по живот’. На локалним изборима 2013. године, бивши председник ?озеф ?Ерап” Ехерсито Естрада (Хосе Марсело Ехерсито) победио ?е Лима у тесно? градоначелничко? утрци — 52,72% : 47,28% (343.993 : 308.544). Током свог мандата, Естрада ?е отплатио преко 5 мили?арди пезоса (око 95 милиона евра) градског дуга и пове?ао градске приходе са 6,2 мили?арди пезоса (преко 100 милиона евра) 2012. године на 14,6 мили?арди пезоса (преко 275 милиона евра) 2016. године, што ?е резултовало омогу?ава?ем на?ве?ег икада улага?а у инфраструктуру Маниле од 6,76 мили?арди пезоса (преко 120 милиона евра) и генерално бо?итком и добробити за становнике Маниле. Град ?е 2015. године постао на?конкурентни?и град на Филипинима, поставши тако и на?бо?е место за послова?е и живот у ово? зем?и. Естрада ?е пове?ао порезе више него дупло да би добио сав ова? новац за унапре?ива?е града, чиме ни велики ни мали привредници нису били задово?ни. Ме?утим, упркос сво?им великим постигну?има, Естрада ?е готово изгубио од Лима на локалним изборима одржаним 9. ма?а 2016. године због ’пр?авих трикова’ и ’негативне кампа?е’ с противничке стране; разлика ?е била минимална, нешто ве?а од само 2.500 гласова — 38,54% : 38,17% (283.149 : 280.464).

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Маниле

Област Бинонда с реком Пасиг на лево? страни

Слика Маниле (одмах лево од центра) и околних градова са ISS

Манила ?е смештена на источно? обали залива Манила, на источном рубу острва Лузон, 1.300 km (800 mi) од континенталне Ази?е. Река Пасиг, ко?а спа?а ?езеро Лагуна на ?угоистоку са заливом Манила на западу, дужином од 24,9 km (15,5 mi) полови Манилу и околно градско подруч?е на северо-североисточни и ?уго-?угозападни део.

Готово цела Манила лежи на преистори?ским алуви?алним, вековима таложеним депозитима вода Пасига (негде вода залива Манила). Градско тло ?е знача?но изме?ено делова?ем човека, а битно ?е поменути уоч?иву хидромелиораци?у дуж приоба?а спрово?ену током америчког колони?алног раздоб?а. Неке од природних вари?аци?а у топографи?и су заравнате захва?у?у?и урбанизаци?и града. Укупна површина Маниле ?е 2013. године износила 24,98 km² (9,64 sq mi).

Зем?отреси

За више информаци?а погледа?те: Списак зем?отреса на Филипинима

Манила се налази на Пацифичком та?фунском по?асу и унакрсно ?е пресеца неколико лини?а раседа. Због овога су Манила и ?ен метрополитански регион заузели другу позици?у на списку за живот на?ризични?их главних градова на свету, према шва?царско? реосигурава?у?о? компани?и ?Свис ре” (енгл. Swiss Re). Сеизмички активан систем раседа долине Марикина (енгл. [Marikina] Valley Fault System, [M]VFS) представ?а прет?у за Манилу и ?ена околна градска подруч?а.

Манила ?е претрпела неколико смртоносних зем?отреса, а на??ачи су били 1645. и 1677. године када ?е уништен сред?овековни град од камена и цигле. Такозвани трусни барок (енгл. Earthquake Baroque) био ?е присутан стил у архитектури током шпанског колони?алног раздоб?а, како би се гра?евине прилагодиле учесталим зем?отресима.

Клима

Према систему Кепенове климатске класификаци?е, у Манили влада тропска саванска клима (Aw). За?едно са остатком Филипина, Манила у целости лежи у тропима. Близина екватору услов?ава веома мал температурни опсег, ко?и ретко иде испод 20 °C (68 °F) или изнад 38 °C (100 °F). Температурне екстреме чини до?и лимит од 14,5 °C (58,1 °F) [11. ?ануар 1914] и гор?и лимит од 38,6 °C (101,5 °F) [7. ма? 1915].

Нивои влажности су обично веома високи током целе године. Манила има карактеристичну сушну сезону од децембра до ма?а, као и релативно дугу кишну сезону ко?а тра?е преостали део године с нешто хладни?им температурама. Током кишне сезоне ретко се дешава да киша пада цео дан, али количина краткотра?ни?их падавина ?е поприлично велика. Та?фуни на?чеш?е долазе изме?у ?уна и септембра.

Манила (1971—2000)
Климатограм
? Ф М А М ? ? А С О Н Д     19     30 24     7,9     31 24     11     32 25     21     34 26     165     33 27     265     32 26     420     31 26     486     31 26     330     31 26     271     31 26     129     31 25     75     30 24 Просечне макс. и мин. температуре у °C Укупне падавине у mm Извор:
Импери?ална конверзи?а ? Ф М А М ? ? А С О Н Д     0,7     85 74     0,3     87 75     0,4     90 77     0,8     92 79     6,5     92 80     10     90 79     17     88 78     19     87 78     13     88 78     11     88 78     5,1     87 77     3     85 75 Просечне макс. и мин. температуре у °F Укупне падавине у инчима

Клима Лучке области, Манила (1981—2010, екстреми 1885—2012)
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	36,5 (97,7)	35,6 (96,1)	36,8 (98,2)	38,0 (100,4)	38,5 (101,3)	37,6 (99,7)	36,5 (97,7)	35,6 (96,1)	35,3 (95,5)	35,8 (96,4)	35,6 (96,1)	34,6 (94,3)	38,6 (101,5)
Максимум, °C (°F)	29,6 (85,3)	30,5 (86,9)	31,9 (89,4)	33,3 (91,9)	34,4 (93,9)	33,5 (92,3)	32,4 (90,3)	32,3 (90,1)	32,1 (89,8)	31,4 (88,5)	30,5 (86,9)	29,8 (85,6)	31,1 (88)
Просек, °C (°F)	25,6 (78,1)	25,9 (78,6)	26,7 (80,1)	27,9 (82,2)	29,2 (84,6)	29,1 (84,4)	28,9 (84)	28,8 (83,8)	28,2 (82,8)	27,1 (80,8)	26,0 (78,8)	25,9 (78,6)	28,4 (83,1)
Минимум, °C (°F)	21,2 (70,2)	21,3 (70,3)	21,4 (70,5)	22,5 (72,5)	24,9 (76,8)	26,4 (79,5)	25,8 (78,4)	25,4 (77,7)	24,6 (76,3)	23,3 (73,9)	22,2 (72)	21,6 (70,9)	23,6 (74,5)
Апсолутни минимум, °C (°F)	14,5 (58,1)	15,6 (60,1)	16,2 (61,2)	17,2 (63)	18,0 (64,4)	19,5 (67,1)	20,3 (68,5)	20,4 (68,7)	20,2 (68,4)	19,0 (66,2)	16,7 (62,1)	15,7 (60,3)	14,5 (58,1)
Количина кише, mm (in)	17,3 (0,681)	14,2 (0,559)	15,8 (0,622)	23,7 (0,933)	147,2 (5,795)	253,5 (9,98)	420,5 (16,555)	432,4 (17,024)	355,1 (13,98)	234,8 (9,244)	121,7 (4,791)	67,4 (2,654)	2.103,6 (82,819)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm)	4	3	3	4	10	17	21	21	20	17	12	7	139
Релативна влажност, %	70	64	63	64	71	76	79	81	79	76	72	74	74
Сунчани сати — месечни просек	159	198	226	258	239	206	183	176	174	195	181	152	2.105
Извор #1: PAGASA
Извор #2: DMI (сун., 1931—1960)

Околина

Због индустри?ског отпада и аутомобила, Манила ?е град с високим нивоом зага?е?а ваздуха ко?е утиче на 98% популаци?е. На годиш?ем нивоу, зага?е?е ваздуха узроку?е смрт преко 4.000 Манилаца. Ермита ?е дистрикт града с на?ве?им зага?е?ем ваздуха због илегалних депони?а и индустри?ског отпада. Према извешта?у из 2003. године, река Пасиг ?е ?една од на?зага?ени?их река на свету, у ко?у се дневно одложи 150 тона ку?ног и 75 тона индустри?ског отпада.

Манилу годиш?е погоди пет до седам та?фуна ко?и изазову поплаве. Та?фун Ондо?/Кетсана (фил./таг. Bagyong Ondoy/Ketsana) погодио ?е Филипине 2009. године; услед недостатка квалитетне инфраструктуре зем?а ?е била задешена ?едном од на?горих поплава у сво?о? истори?и, што ?е тако?е утицало на пове?а?е количине зага?е?а. Извукавши поуку из овог та?фуна, град ?е почео да пове?ава дубину речних корита и унапре?у?е дренажни систем. Комиси?а за рехабилитаци?у реке Пасиг (енгл. Pasig River Rehabilitation Commission) задужена ?е за чиш?е?е реке Пасиг и ?ених притока за транспортне, рекреационе и туристичке намене. Напори уложени за рехабилитаци?у имали су за резултат неколико изгра?ених паркова дуж речне обале, као и пооштрава?е контроле зага?е?а.

Градски пе?заж

Панорама Маниле

Архитектура

Фасада Манилског метрополитанског театра (МЕТ), ко?и ?е диза?нирао Хуан М. Аре?ано

Хотел Лунета, пример француске ренесансне архитектуре с филипинским стилским бозаром

Фасада зграде Нативидад, ?едног од на?бо?их примера бозара; налази се у улици Есколта, на углу Томас Пинпин у дистрикту Бинондо; диза?нирао ?у ?е архитекта Фернандо де ла Кантера Блондо, а камен теме?ац постав?ен ?е 1928. (пре 97 г.)

Манила има архитектонски знача?не гра?евине у широком спректру стилова ко?и обухвата?у различита истори?ска и културна раздоб?а. У архитектонским стиловима се огледа?у амерички, шпански, кинески и мала?ски утица?и. Истакнути филипински архитекти, као што су Антонио Толедо, Фелипе Рохас, Хуан Аре?ано и Томас Мапуа, диза?нирали су знача?не гра?евине попут цркава, владиних уреда, театара, палата, школа и универзитета.

Карактеристични арт деко театри Маниле — ко?е су диза?нирали неки од архитеката ме?у ’националним уметницима Филипина’ (фил./таг. Pambansang Alagad ng Sining ng Pilipinas), као што ?е то Хуан Накпил или Пабло Антонио — нажалост су запостав?ени, те су неки од ?их ве? демолирани. У истори?ско? улици Есколта, ко?а се налази у староградском дистрикту Бинондо, могу да се виде многе гра?евине неокласичне архитектуре и бозарног архитектонског стила, од ко?их су ве?ину диза?нирали еминентни филипински архитекти током америчке управе у раздоб?у од 1920-их до кра?а 1930-их. Многи архитекти, уметници, историчари и интересне групе за баштину боре се за про?екат обнове улице Есколта, ко?а ?е некада била главна улица Филипина.

Готово сва манилска предратна и шпанска колони?ална архитектура уништена ?е током битке за ослобо?е?е, и то од интензивног бомбардова?а Ратног ваздухопловства САД у Другом светском рату. Реконструкци?ски про?екти су били изво?ени после рата, а уништене истори?ске гра?евине из шпанске ере заме?ене новим модерним, тако бришу?и ве?ину истори?ског карактера града. Неке зграде уништене током рата успешно су обнов?ене, као што ?е Стара Законодавна зграда (данас Национални музе?) или А?унтами?енто де Манила (данас Финанси?ски биро), док ?е Црква и манастир Сан Игнасио (као Музе? Интрамуроса) тренутно у изград?и. Посто?е и планови да се обнови и/или рестаурира неколицина запуштених истори?ских гра?евина и места, попут Плазе дел Кармен, Цркве Сан Себасти?ан и Манилског метрополитанског театра. Тако?е, неким рад?ама и ку?ама из ране шпанске ере попут оних у дистриктима Ки?апо, Бинондо и Сан Николас рестаураци?ама ?е се вратити пре?аш?и угледни статус ко?и су имале, и то покретом за ствара?е предратне слике сада ма?е с?а?ног Бисера Ори?ента и славног Париза Истока. С друге стране, зграда Нативидад (фил./таг./шп./енгл. Natividad) — ко?а ?е ?едан од изванредних примера бозарне архитектуре и ко?а ?е сво?евремено била седиште Филипинске комиси?е за осигура?е (енгл. Philippine Insurance Commission) — поште?ена ?е ве?ине ратног разара?а. Нативидад ?е про?ектовао филипински архитекта шпанског порекла, Фернандо де ла Кантера Блондо; камен теме?ац ?е положен 1928. године.

Како ?е Манила подложна зем?отресима, шпански колони?ални архитекти су измислили стил назван трусни барок (енгл. Earthquake Baroque), ко?и ?е приме?иван на цркве и зграде владе током шпанског колони?алног раздоб?а. Као резултат, уследили зем?отреси у 18. и 19. веку ?едва да су оставили трага у Манили, мада су повремено утицали на ниво околног подруч?а. Модерне зграде у Манили и око Маниле су диза?ниране или накнадно дора?ене тако да могу да поднесу зем?отресе ?ачине до 8,2 степени, што ?е у складу с филипинским гра?евинским прописима.

Сигурност

Седиште Филипинске обалске страже налази се на ?угу Луке Маниле у близини Интрамуроса и Ермите. Филипинска морнарица сво?е седиште има у Морнаричко? станици Хосе Андрада смештено? дуж булевара Рохас у Малатеу. Тако?е, За?едничка радна група ОСФ — Национални регион главног града (енгл. AFP Joint Task Force – National Capital Region, JTF-NCR) покренута ?е 2012. године како би се осигурали мир и стабилност у Метро Манили, чи?и ?е део и град Манила. Ова група Оружаних снага Филипина има иста овлаш?е?а и дужности као и угашена Команда Националног региона главног града (енгл. National Capital Regional Command, NCRC[om]), мада делу?е у много ма?ем обиму од поменуте команде.

Демографи?а

Плаза Миранда са во?арима испред и црквом Ки?апо у позадини

Попис становништва
Год.	Поп.	±?% п.г.
1903.	219.928	—
1918.	283.613	+0,00%
1939.	623.492	+0,00%
1948.	983.906	+0,00%
1960.	1.138.611	+0,00%
1970.	1.330.788	+0,00%
1975.	1.479.116	+0,00%
1980.	1.630.485	+0,00%
1990.	1.601.234	?0,00%
1995.	1.654.761	+0,00%
2000.	1.581.082	?0,00%
2007.	1.660.714	+0,00%
2010.	1.652.171	?0,00%
2015.	1.780.148	+0,00%

Према попису из 2024, популаци?а града ?е била 1.902.590; ово Манилу чини другим на?насе?ени?им градом на Филипинима.

Манила ?е са 41.515 становника по километру квадратном на?гуш?е насе?ен град на свету. Дистрикт 6 ?е по густини становништва први (са 68.266 ст./km2), а следе 1. дистрикт (са 64.936 ст./km2) и 2. дистрикт (са 64.710 ст./km2). Дистрикт 5 ?е на?ре?е насе?ено подруч?е (са 19.235 ст./km2).

Густина становништва у Манили ?е неупоредиво ве?а од оне у Колкати (27.774 ст./km2), Мумба?у (22.937 ст./km2), Паризу (20.164 ст./km2), Даки (19.447 ст./km2), Шанга?у (16.364 ст./km2) и ?еговом на?гуш?е насе?еном дистрикту Нанши?у (56.785 ст./km2), Токи?у (10.087 ст./km2) итд.

Ди?алекти у Манили (2010)

  тагалог (76,4%)

  илоко (4,9%)

  самар—ле?те (3,3%)

  пампанго (3,0%)

  бикол (2,8%)

  кинески (2,6%)

  себуано (1,9%)

  хилига?нон (1,9%)

  пангасинан (1,7%)

  остали (1,5%)

Вернакуларни ?език ?е филипински, заснован на?више на тагалогу из околних подруч?а; ова? облик говореног тагалога у Манили у суштини ?е постао лингва франка Филипина, проширивши се архипелагом кроз мас-меди?е и забаву. Енглески ?е на?више заступ?ен ?език у образова?у, послова?у и нарочито свакодневно? употреби широм региона Метро Манила а и самих Филипина.

Одре?ен бро? стари?их становника ?ош увек прича шпански, ко?и ?е некада био обавезан предмет у курикулуму филипинских универзитета и коле?а, с тим да многа деца ?апанских Филипинаца, инди?ских Филипинаца и других миграната или експатри?ата тако?е прича?у и ?езике сво?их родите?а када су код ку?е поред свакодневне употребе енглеског и/или филипинског. Минански кинески (познат и као лананг ое) говоре припадници за?еднице кинеских Филипинаца.

Филипински ?език зна 98,0% популаци?е, енглески 66,1%, а шпански 8,4%.

Економи?а

Манила ?е велик и знача?ан центар трговине, банкарства и финанси?а, малопрода?е, транспорта, туризма, некретнина, нових и традиционалних меди?а, рекламира?а, адвокатуре, рачуноводства, осигура?а, позоришта, моде и уметности на Филипинима.

Индекс конкурентности градова и општина (енгл. The Cities and Municipalities Competitiveness Index), ко?и об?ав?у?е Савет за националну конкурентност Филипина (енгл. National Competitiveness Council of the Philippines) рангира градове, општине и провинци?е унутар државе према ?иховом економском динамизму, ефикасности владе и инфраструктури. Манила се налази на тре?ем месту, у категори?и ?Високо урбанизован град” (енгл. Highly Urbanized City, HUC); са Кезон Сити?ем се налази у категори?и ?Специ?ални град” (енгл. Special City). Претходно (2015. године), Манила ?е била на?конкурентни?и филипински град — на?бо?е место за живот и послова?е.

Лука Маниле ?е на?ве?а морска лука на Филипинима, те представ?а на?важни?е ме?ународно пристаниште за бродове ко?и достав?а?у робу у целу државу. Управа филипинских лука (фил./таг. Pangasiwaan ng Daungan ng Pilipinas, енгл. Philippine Ports Authority) владина ?е агенци?а одговорна за надгледа?е рада и мена?мента лука. Ме?ународна служба за конте?нерске терминале Inc. (енгл. International Container Terminal Services Inc.), ко?у Ази?ска разво?на банка сматра ?едним од пет на?важни?их оператора поморских терминала на свету, има сво?е седиште у Манили и управо из овог града обав?а сво?е главне послове. Други велики оператор лука, Ази?ски терминал Inc. (енгл. Asian Terminal Inc.), има тако?е седиште у Манили; рад врши из ?ужне луке Маниле, а конте?нерски депозитар овог оператора налази се у Санта Меси.

Лука Маниле, примарна лука Филипина

Бинондо, на?стари?а и ?една од на?ве?их кинеских четврти на свету, био ?е комерци?ални и пословни центар ве?ине активности у граду. Бро?ни стамбени и пословни небодери изгра?ени су на ?еговим сред?овековним улицама. Планови да се ово подруч?е кинеских четврти претвори у чвор за екстернализаци?у пословних процеса (енгл. business process outsourcing / BPO hub) напреду?у великом брзином; градска управа Маниле агилно их спроводи у дело. Око 30 зграда ?е ве? претворено у BPO уреде. Ове зграде су углавном смештене дуж бинондске улице Есколта; празне су па могу да се претвара?у у посебне канцелари?е.

Дивисори?а (шп. Divisoria) у Тонду позната ?е као ?мека филипинског шопинга”. Бро?ни трговачки центри се налазе на овом месту, а роба се прода?е прилично ?ефтино. Мали произво?ачи су заузели неколико улица у ко?има ?е пешачки и аутомобилски саобра?а? постао густ. Познато обележ?е Дивисори?е ?е Центар ?Тутубан” (енгл. Tutuban Center), велики шопинг центар у склопу главне станице Филипинских националних железница (фил./таг. Pambansang Daambakal ng Pilipinas, енгл. Philippine National Railways). Сваког месеца ово место привуче 1 милион ?уди, али очеку?е се да ?е бро? посетилаца да се пове?а за 400.000 по завршетку изград?е западног прошире?а LRT-2 када ?е Тутубан постати на?прометни?а трансфер станица Маниле.

Разне фабрике у граду производе индустри?ске производе попут хемикали?а, текстила, оде?е и електричних уре?а?а. Храна, други прехрамбени производи и дуван тако?е се производе у самом граду. Локални предузетници настав?а?у да прера?у?у примарне извозне производе, ук?учу?у?и ужад, шперплочу и ивер, рафинирани ше?ер, копру и кокосово у?е. Индустри?а за прераду хране ?е ?едан од на?стабилни?их главних производних сектора у граду.

Нафтни депо Пандакан место ?е за складиште?е и дистрибутивне терминале три?у великих ’играча’ на плану филипинске нафтне индустри?е: Калтекс Филипини, Пилипинас Шел и Корпораци?а Петрон. О нафтном депоу се жустро расправ?ало, поготово о ?еговом утица?у на окруже?е и здрав?е становника Маниле. Врховни суд ?е издао наре?е?е да се до ?ула 2015. године депо за нафту измести из града, што се ни?е десило. Тренутно се депо уништава, а очеку?е се да ?е радови бити готови до кра?а 2016. године; план ?е да се ово 33-хектарско индустри?ско постро?е?е претвори у транспортно чвориште или чак фуд парк.

Манила ?е главни издавачки центар на Филипинима. Билтен Маниле (енгл. Manila Bulletin), филипински по тиражу на?ве?и дневни лист, седиште има у Интрамуросу. Остале велике издавачке компани?е на Филипинима ко?е дистрибуишу новине као што су Манила та?мс (енгл. The Manila Times), Филипин стар (енгл. The Philippine Star) и Манила стандард туде? (енгл. Manila Standard Today) седиште су нашле у Луци Манили. Филипинске комерци?алне вести (упрош: 菲律宾商报; трад: 菲律賓商報; пин: Fēilǜbīn Shāngbào; енгл. Chinese Commercial News), на?стари?е филипинске новине на кинеском ?езику ко?е ?ош увек излазе (свеукупно тре?е на?стари?е филипинске новине ко?е ?ош увек излазе), седиште има?у у Бинонду.

Главно седиште Централне банке Филипина (фил./таг. Bangko Sentral ng Pilipinas, енгл. Central Bank of the Philippines) налази се у Манили, на булевару Рохас. Неке универзалне банке на Филипинима ко?е има?у сво?а седишта у Манили су Хипотекарна банка Филипина (фил./таг. Bangko sa Lupa ng Pilipinas, енгл. Landbank of the Philippines, шп. Banco Hipotecario de Filipinas) и Повереничка компани?а Филипина (енгл. Philippine Trust Company). Компани?а за животно осигура?е Филам (енгл. Philam Life Insurance Company), на Филипинима тренутно на?ве?а компани?а ко?а нуди животно осигура?е ако се у обзир узме актива, чиста вредност, инвестици?е и испла?ени капитал, седиште има у Авени?и У?еди?ених наци?а у Ермити. Седиште фирме ?унилевер Филипини (енгл. Unilever Philippines) налази се у истоимено? авени?и у Пакоу. То?ота, компани?а ко?а ?е уврштена на списак Forbes Global 2000, тако?е има сво?у регионалну канцелари?у у ово? авени?и.

Туризам

Главни чланак: Туризам у Манили

Панорама парка Ризал, поглед са булевара Рохас

Панорама Националног театра у Културном центру Филипина

Туризам ?е витална индустри?а у Манили, а просечна посе?еност ?е 1 милион туриста сваке године. Главне дестинаци?е поред дистрикта Бинондо, Ермита и Малате те каменог града Интрамуроса ук?учу?у Национални театар у Културном центру Филипина, Океански парк Манила, Зоолошки врт Манила, Национални музе? Филипина и парк Ризал.

Парк Ризал (фил./таг. Liwasang Rizal, енгл. Rizal Park), тако?е познат као парк Лунета (фил./таг. Liwasang Luneta, енгл. Luneta Park), филипински ?е национални парк; површина од 58 ha (140 acres) чини га на?ве?им урбаним парком у Ази?и. Туристичким актом из 2009. (енгл. Tourism Act of 2009), Ризал и Интрамурос су проглашени воде?ом дестинаци?ом ко?а ?е постала туристичка предузетничка зона. Нова атракци?а по имену Пасео де Манила (шп. Paseo de Manila — досл. ?вож?а Манилом”) чека дан свог отвара?а у Ризалу. Парк ?е изгра?ен у част и се?а?е на филипинског националног херо?а Хосеа Ризала (1861—1896), ко?ег су Шпанци погубили због оптужби за подрива?е. ?арбол за заставу западно од споменика Ризал представ?а ознаку нултог километра за мере?е уда?ености до остатка зем?е.

Плаза Сан Луис у Интрамуросу; у овом комплексу, у улици Генерал Луна, налази се Каса Манила, Барбарин ресторан баштине и Тама?ов пословни центар

Интрамурос ?е истори?ски центар Маниле. Оригинално се сматрало да представ?а саму Манилу, док су Филипини били под колони?алном управом Шпанске импери?е. Интрамуросом управ?а Администраци?а Интрамуроса (енгл. Intramuros Administration, IA).

Архитектура Интрамуроса одражава шпански колони?ални стил и амерички неокласични архитектонски стил, пошто су Филипини били колони?а Шпани?е и С?еди?ених Америчких Држава пре него што су прогласили независност 1946. године. Калеса (фил./таг. kalesa, енгл. kalesa, шп. calesa) представ?а популарно превозно средство у Интрамуросу и оближ?им местима као што су Бинондо, Ермита и Ризал, а реч ?е у ствари о запрежним колима ко?е вуку ко?и; калеса ?е на Филипине дошла у 18. веку (користили су ?е Шпанци), а данас ?е поприлично ретка по?ава на улицама града.

Двориште Каса Маниле

Популарне туристичке дестинаци?е у Интрамуросу су Твр?ава Сан Ди?его, Голфски клуб Интрамурос, Барака Санта Луси?а, Твр?ава Санти?аго, Катедрала Манила, Палата архиепископа, Палата Санта Потенси?ане, Палата губернатора, Плаза Мексико, Плаза Рома, Плаза Сан Луис (Каса Манила), Црква Сан Агустин и Ве?ница Маниле.

Неке од на?стари?их образовних институци?а основане су у Интрамуросу, и то Универзитет Санто Томас (1611), Коле? Сан Хуан де Летран (1620) и Универзитет Атенео де Манила (1859). Само ?е Де Летранов коле? остао у Интрамуросу; Томасов универзитет ?е 1927. године премештен у нови кампус у Сампалоку, а Атенео ?е 1952. године из Интрамуроса пребачен у Ло?ола Ха?тс у Кезон Сити?у. Друге истакнуте образовне институци?е ук?учу?у Сред?у школу ?Манила” и Универзитет Града Маниле.

Оде?е?е за туризам прогласило ?е Манилу пиониром медицинског туризма, очеку?у?и да ?е да доноси 1 мили?арду долара годиш?е зараде. Ме?утим, недостатак напредног здравственог система, неадекватна инфраструктура и нестабилно политичко окруже?е познате су препреке за ?егов разво?.

Шопинг центри

Манила ?е веома познат центар шопинга на Филипинима, а проглашена ?е и ?едном од на?бо?их дестинаци?а за шопинг у Ази?и. Великих трговачких центара, маркета и базара у Манили ?е сваким даном више и више.

Робинсонс пле?с Манила ?е на?ве?и шопинг центар у граду. Центар ?е био други и далеко на?ве?и шопинг Робинсонс ко?и ?е изградио ?он Гокунгве? (Ву ?ихуе?, 1926), филипински пословни магнат и инвеститор. Ес-Ем супермолс тако?е ?е популаран у граду. ?едан од прода?них центара Ес-Ем, први Ес-Ем супермол у граду, смештен ?е десно од Градске ве?нице Маниле. Ес-Ем сити Сан Лазаро ?е други Ес-Ем супермол у Манили. Налази се у Санта Крузу. Ес-Ем сити Сан Лазаро ?е изгра?ен на месту некада оперативног хиподрома Сан Лазаро. Зграда бившег Кра?евског хотела Маниле у Ки?апу, ко?и ?е познат по свом ротира?у?ем ресторану на врху, сада ?е Ес-Ем клиренс сентер (основан 1972). Локаци?а првог Ес-Ем стора ?е улица Карлос Паланка ст. (претходно Ечагве) у Сан Мигелу.

Ки?апо се тако?е назива ?Старим центром града”; овде су смештени многи базари, маркети, бутици, продавнице... У авени?и Ректо могу се оби?и бро?не робне ку?е. ?едно од познатих одредишта у авени?и Ректо ?е Дивисори?а, где се налази много шопинг центара; ово место ?е познато као ?мека филипинског шопинга”, зато што се ту прода?е готово све, и то по приступачним ценама.

Бинондо, на?стари?а кинеска четврт на свету, градски ?е привредни и трговински центар за све врсте бизниса; Бинондом управ?а?у филипински Кинези, трговци ко?и поседу?у широку лепезу кинеских и филипинских продавница и ресторана.

Култура

Религи?а

Религи?а у Манили (2010)

  Католичка црква (93,5%)

  Црква Христа (1,9%)

  Протестантска црква (1,8%)

  Будино уче?е (1,1%)

  остали (1,4%)

  непридружени (0,3%)

Хриш?анство

Због шпанског утица?а на културу Филипина, Манила ?е претежно хриш?ански (католички) град. Римокатолици су 2010. године чинили 93,5% популаци?е, а пратили су их конгреганти Цркве Христа (1,9%), Протестантске цркве (1,8%), те будисти (1,1%). Муслимани и ?уди других вероисповести чине осталих 1,4% популаци?е града.

Манила ?е град у ком се налази много великих католичких цркава и институци?а. Унутар ужег градског подруч?а има 113 католичких цркава; 63 се сматра?у великим светилиштима, базиликама или катедралама. Катедрала у Манили ?е седиште Римокатоличке надбискупи?е Маниле и на?стари?а црква ко?а ?е основана на Филипинима. Поред Катедрале у Манили, посто?е ?ош три друге базилике у граду: Црква Ки?апо, Црква Бинондо и Базилика Сан Себасти?ан. Црква Сан Агустин у Интрамуросу ?е на Унесковом списку места светске баштине и представ?а ?едну од две потпуно климатизоване католичке цркве у граду. Манила тако?е има ?ош неколико парохи?а на другим локаци?ама у граду, од ко?их неке датира?у и из шпанског раздоб?а када ?е град био главни фокус бро?них римокатоличких мисионара, што на Филипинима што из Ази?е и шире.

Неколико протестантских ме?нстрим деноминаци?а има сво?е центре у граду. Прокатедрала Парохи?е Св. Стефана у дистрикту Санта Круз седиште ?е Бискупи?е централних Филипина Епископалне цркве на Филипинима, док се у авени?и Тафт налазе главне катедрале и седиште Филипинске независне цркве (тако?е позната као Црква Аглипа?ан; национална црква, продукт Филипинске револуци?е). Тако?е има припадника Цркве Исуса Христа светаца послед?их дана (Мормонска црква), ко?а посто?и ве? дуже време у Манили.

Аутохтона Црква Христа има неколико локалних центара (слично парохи?ама), ук?учу?у?и сво?у прву капелу (сада музе?) Св. Ана у Пунти. Евангелистичка, пентекосталистичка и адвентистичка деноминаци?а тако?е су знача?не у Манили. Седиште Филипинског библи?ског друштва ?е у Манили. Тако?е, клавни кампус Хва?ене катедрале налази се у овом граду, у авени?и Тафт. Црква Исус Господ има неколико огранака и кампуса у Манили, те слави сво?е годиш?ице у Бернам Грину и Кирино Грандстанду (парк Ризал).

• 
  Катедрала Манила ?е седиште Римокатоличке надбискупи?е Маниле
• 
  Базилика Сан Себасти?ан ?е ?едина црква у Ази?и ко?а ?е сва челична
• 
  Црква Сан Агустин у Интрамуросу ?е на Унесковом списку баштине
• 
  Црква Бинондо испред Плазе Сан Лоренсо Руиз ?е ?една од 4 знача?не базилике
• 
  Црква Ки?апо у ко?о? ?е Црни Назаре?анин ко?и се слави 9. ?ануара

Остале религи?е

У граду ?е присутно ?ош неколико религи?а. Има много будистичких и таоистичких храмова ко?е посе?у?у кинески Филипинци. Ки?апо ?е дом прилично велико? муслиманско? за?едници ко?а се моли у Мес?ид ел Дахабу. Неки Инди?ци ко?и живе на Филипинима често долазе да се моле у великом хинду храму у Манили, док се у гурдварама Авени?е У?еди?ених наци?а моле сикхи. Национална духовна скупштина филипинских бахаи?а, руководе?е тело филипинске бахаистичке за?еднице, има седиште недалеко од источне границе Маниле с Макати?ем.

Празници и културни дога?а?и

За више информаци?а погледа?те: Државни празници на Филипинима

Католички поклоници током Светковине Црног Назаре?анина (Traslacíon)

У Манили се славе гра?ански и национални празници. Дан Маниле, ко?им се слави оснива?е града 24. ?уна 1571. године, први ?е одредио некадаш?и заменик градоначелника Маниле Ерминио А. Асторха (1929—2004) — и то 24. ?уна 1962. године од када се празник слави сваке године (светац заштитник ?е ?ован Крстите?). Сваки од градских баранга?а има сво?е локалне свечаности за ко?е ?е одре?ен неки светац заштитник. У граду се тако?е слави Назаре?анин (Traslacíon), сваког 9. ?ануара; милиони католичких поклоника се одазову ово? свечаности. ?ош неки верски празници ко?и се славе у Манили су свеци Санто Ни?о (ко?и се у Тонду и Пандакану слави сваке тре?е неде?е у ?ануару) и Нуестра Се?ора де лос Десампарадос де Манила / Госпа Напуштених (ко?а ?е светица заштитница дистрикта Санта Ана и слави се сваког 12. ма?а). Нерелиги?ски празници ук?учу?у Нову годину, Дан националних херо?а, Бонифаси?ев дан и Ризалов дан.

Музе?и и уметничке галери?е

Национални музе? ликовне уметности

Као културни центар Филипина, престоница Манила ?е град у ко?ем се налази ве?ина на?знача?ни?их филипинских музе?а. Национални музе? Филипина контролише низ ма?их музе?а у парку Ризал, као што ?е Национални музе? ликовне уметности, Национални музе? антропологи?е и Национални музе? природне истори?е. У музе?е ко?е су основале образовне институци?е убра?а?у се хинду храм Мабини, Музе? савремене уметности и диза?на, Музе? науке и уметности Универзитета Санто Томас и Музе? истори?е иде?а Универзитета Филипина.

Кинеско-филипинска ку?а (фил./таг. Bahay Tsinoy), ?едан од манилских на?истакнути?их музе?а, садржи документе о кинеском животу и доприносу истори?и Филипина. Музе? светла и звука у Интрамуросу представ?а хронику же?е Филипинаца да постану слободни револуци?ом ко?у ?е поред других во?а револуционара предводио Хосе Ризал. Метрополитански музе? Маниле представ?а филипинску уметност и културу.

Други музе?и ко?и се налазе у граду су Музе? Маниле (музе? у власништву града у ко?ем се може упознати с културом и истори?ом Маниле), Музео памбата (музе? за децу), Музе? филипинске политичке истори?е (истори?ски музе? знача?них политичких дога?а?а на Филипинима), Музе? Парохи?е Наше Госпе Напуштених и Цркве Сан Агустина (музе? религи?ских артефаката), те Плаза Сан Луис (?авни музе?).

Спорт

Деца игра?у кошарку у Интрамуросу

Терен ГК Интрамурос (основан 1907. године) релативно ?е кратак: 66 парова, 3.956 m (4.326 yd)

Спорт у Манили има дугу и карактеристичну истори?у. Главни спорт овог града (и, генерално, главни филипински спорт) представ?а кошарка; ве?ина баранга?а има импровизоване терене за кошарку, а на улицама се често могу видети исцртане лини?е граница терена. Ве?и баранга?и има?у наткривене терене на ко?има се сваког проле?а (од априла до ма?а) одржава такмиче?е ме?убаранга?ске лиге. У Манили посто?и неколико веома познатих спортских дворана, као што ?е Мемори?ални спортски комплекс Ризал и Сала Сан Андрес (дом сада неактивног КК Манила метростарси).

Мемори?ални спортски комплекс Ризал садржи Мемори?алну стазу и фудбалски стадион Ризал, стадион за бе?збол, тениске терене, мемори?ални колосеум и стадион Нино? Акино (послед?а два представ?а?у затворене арене). Комплекс Ризал ?е био дома?ин неколицине мултиспортских дога?а?а, као што су Ази?ске игре 1954. и Далекоисточне игре 1934. Када год су Филипини били дома?ин ?ИА игара, ве?ина такмиче?а се одржала у овом комплексу, с тим да су ?ИА игре 2005. биле изузетак. Е?-Би-Ши првенство 1960. и 1973. године, претеча Фибиног Ази?ског првенства у кошарци, одржано ?е у комплексу Ризал; национални кошаркашки тим ?е победио на оба турнира. СП у кошарци 1978. одржано ?е у Ризалу, али дома?ин за послед?е фазе такмиче?а био ?е колосеум Аранета у Кезон Сити?у (на?ве?а затворена арена ?угоисточне Ази?е у то време).

У Манили се тако?е налази неколико локално добро познатих спортских об?еката, као што ?е Спортски центар Енрике М. Разон и Спортски комплекс Универзитета Санто Томас — оба центра су приватне дворане у власништву универзитета; игра се и коле? спорт: Универзитетска спортска асоци?аци?а Филипина и Национална коле? спортска асоци?аци?а организу?е такмиче?а у кошарци у мемори?алном колосеуму Ризал и на стадиону Нино? Акино — мада се кошаркашки турнири данас више игра?у у арени Филоил фла?инг V у Сан Хуану (Метро Манила) и колосеуму Аранета у Кезон Сити?у. Други коле? спортови се и да?е игра?у у Мемори?алном спортском комплексу Ризал. Професионални кошаркаши су тако?е често играли у Манили, али Филипинска кошаркашка асоци?аци?а сада се пребацила у колосеум Аранета у Кезон Сити?у и астродом Кунета у Паса?у; одре?ене утакмице некада активне Филипинске кошаркашке лиге играле су се у Мемори?алном спортском комплексу Ризал.

Манила сторм ?е клуб из рагби лиге Маниле ко?и тренира у парку Ризал (Лунета) и игра неке од сво?их утакмица у Саутерн пле?нс филду (Каламба, Лагуна). Некада веома популаран спорт у Манили био ?е бе?збол; данас се у граду налази ?едини ве?и бе?збол стадион на Филипинима, Мемори?ални бе?збол стадион Ризал. На стадиону се игра?у утакмице Бе?збол Филипинс лиге; Лу Гериг и Бе?б Рут (редом) били су играчи ко?и су постигли прва два хоум рана на стадиону, и то 2. децембра 1934. године. У Манили ?е тако?е популаран били?ар, а у ве?ини баранга?а се налазе дворане с били?арским столовима. Светско првенство у били?ару 2010. одржано ?е у Робинсонс пле?с Манили.

Мемори?ална стаза и фудбалски стадион Ризал угостио ?е такмичаре првих квалификаци?а Фифиног Светског првенства у фудбалу, када су Филипинци играли против Шриланчана (?ул 2011). Стадион на ко?ем се претходно нису могле играти ме?ународне утакмице, био ?е потпуно реновиран пре почетка такмиче?а. Фудбалски стадион ?е сада редовно главни терен на ко?ем се игра?у мечеви У?еди?ене фудбалске лиге Филипина. На стадиону се тако?е одиграо први рагби тест меч (Дивизи?а I Ази?ских пет наци?а 2012).

Правни систем и влада

У Градско? ве?ници ради градоначелник и градско ве?е Маниле; налази се на углу авени?е Тафт, авени?е Падре Бургос и улице Ви?ехас у дистрикту Ермита; архитекта ?е био Антонио М. Толедо, а зграда првобитно део националног Бернамовог плана из 1930-их ко?и ?е ук?учивао и град?у центра државне владе Филипина

Влада Маниле ?е поде?ена на три огранка: извршни, законодавни и судски. Судским огранком у потпуности управ?а Врховни суд Филипина, правосудног региона Метро Манила. Градска влада има контролу над извршним и законодавним огранком власти.

Манила — званично позната као Град Манила — представ?а национални главни град за Филипине. Класификована ?е као ?Високо урбанизован град” (енгл. Highly Urbanized City, HUC), а са Кезон Сити?ем се налази у приходовно? категори?и ?Специ?ални град” (енгл. Special City). Градоначелник ?е главни суб?ект извршне власти, а помаже му заменик градоначелника, 36-члано Градско ве?е и шест конгресмена, те председник Баранга?ске лиге и председник Омладинског савета. Чланови Градског ве?а се бира?у као представници по?единих конгресних дистрикта унутар града.

Градска ве?ница Маниле, изгра?ена 19. августа 1941. године

Градоначелник

Тренутни градоначелник Маниле ?е ?озеф Естрада, ко?и ?е од 1998. до 2001. године вршио функци?у председника Филипина. Тако?е ?е био на челу извршног оде?е?а града. Тренутно обав?а функци?у градоначелника у свом другом мандату на овом положа?у.

Законодавни огранак ко?и тренутно чини шест изабраних градских одборника, на челу ?е са замеником градоначелника. Бивши глумац Иско Морено донедавно ?е вршио функци?у заменика градоначелника. Тренутни заменик градоначелника ?е др Мари?а Ши?ла ?Хани” Лакуна-Панган, ?ерка бившег заменика градоначелника Маниле — Дани?а Лакуне.

Функци?а

Градоначелник и ?егов заменик могу да доби?у само ограничен бро? узастопних мандата, и то 3 оваква мандата ко?а тра?у по 3 године сваки. ?има помаже Ве?е Града Маниле и шест конгресмена, те локални председник Баранга?ске лиге Филипина / Асоци?аци?е капетана баранга?а (фил./таг. Liga ng mga Barangay sa Pilipinas, енгл. League of Barangays of the Philippines / Association of Barangay Captains) и председник Омладинског савета (фил./таг. Sangguniang Kabataan, SK). ?ихове канцелари?е су у Градско? ве?ници Маниле.

Финанси?е

Филипинска Комиси?а за ревизи?у ?е 22. новембра 2016. године об?авила Годиш?и ревизорски финанси?ски извешта? за Град Манилу за 2015. (енгл. 2015 Annual Audit Report on the City of Manila) — наведено ?е да су приходи града били 12.589.845.794 пезоса (око 237.673.914 евра), што ?е ма?е за 1,50% у односу на 2014. а више за 24,65% у односу на 2013. годину. Наплата прихода ?е у односу на 2014. годину порасла за 20,80% односно 1,94 мили?арде пезоса (преко 36,6 милиона евра). Актива ?е 2013. године била 18,6 мили?арди пезоса (преко 350 милиона евра). Локални приход ?е 2013/14. био 5,41 мили?арди пезоса (готово 103 милиона евра), алокаци?а националне владе 1,74 мили?арди пезоса (више од 33 милиона евра), а годиш?и редовни приходи [ARI] проце?ени на 7,15 мили?арди пезоса (око 136 милиона евра). Укупан приход Маниле ?е 2014. године био 3,54 мили?арде пезоса (преко 67 милиона евра).

Ме?у свим локалним ?единицама управе, Манила има на?ве?у бу?етну алокаци?у (издва?а?а) за здравство. Тако?е, Манила ?е била и ?едан од градова с на?ве?им порезом и унутраш?им приходом. На пореске приходе отпада 46% прихода града (2012). Манила ?е кра?ем 2015. године запош?авала 14.586 кадрова, што ?е за 2.667 (22,38%) више у односу на 2014. годину.

Национална влада

Стара зграда Врховног суда Филипина

Манила, седиште политичке мо?и Филипина, има неколико уреда националне владе. Разво?ни планови да се град учини центром националне владе почели су током првих година америчке колонизаци?е када се замиш?ао напредно диза?ниран град ван зидина Интрамуроса. Одабрана стратешка локаци?а био ?е Багумба?ан, некадаш?и град ко?и данас представ?а парк Ризал, ко?и ?е требало да постане центар владе; за диза?н ?е био задужен амерички архитекта и урбаниста Дани?ел Бернам (1846—1912), ко?и ?е требало да створи мастер план за град осмиш?ен по узору на Вашингтон. Од овог плана се на кра?у одустало, када ?е председава?у?и био Мануел Л. Кезон (влада Комонвелта).

Нови центар владе планирано ?е да се изгради на узвише?има северно од Маниле (данас Кезон Сити). Неколико владиних агенци?а ?е одредило да им седиште буде у Кезон Сити?у, али одре?ен бро? к?учних владиних канцелари?а и да?е ?е остао у Манили. Ме?утим, ве?ина планова се на кра?у изменила (након девастаци?е Маниле током Другог светског рата и под контролом наредних администраци?а).

Град Манила, као главни град Филипина, ?ош увек ?е место на ком се налази Уред председника, као и званична председничка резиденци?а. Поред овога, важне институци?е као што су Врховни и Апелациони суд, Централна банка, Извршна оде?е?а за бу?ет и мена?мент, финанси?е, здравство, правосу?е, рад и запош?ава?е те ?авне радове и путеве Филипина тако?е се налазе у Манили. Битне националне институци?е су Национална библиотека, Националне архиве, Национални музе? и Филипинска општа болница.

Конгрес ?е претходно имао седиште у Старо? конгресно? згради. Због проглашава?а ванредног ста?а, 1972. године Конгрес ?е распуштен; ?егов наследник, уникамерална Национална скупштина (фил./таг. Batasang Pambansa, енгл. National Assembly), почео ?е да ради у новом Комплексу Националне скупштине. Када ?е новим уставом вра?ен бикамерални Конгрес, Представнички дом ?е остао у Комплексу Батасан, док ?е Сенат Филипина почео да ради у Старо? конгресно? згради. Сенат се ма?а 1997. године пребацио у нову зграду ко?у на мелиорисаном поседу у Паса?у дели са Системом осигура?а владине службе (фил./таг. Paseguruhan ng mga Naglilingkod sa Pamahalaan, енгл. Government Service Insurance System).

Баранга?и и дистрикти

6 конгресних дистрикта Града Маниле

16 градских дистрикта Града Маниле

Град Манила ?е сачи?ен из 896 баранга?а (фил./таг. baranggay, енгл./шп. barangay; IPA: /ba?a??ɡaj/), на?ма?их ?единица локалне власти на Филипинима ко?е су познате по сво?им секвенци?алним бро?евима уместо по именима. Сваки баранга? има свог председава?у?ег и одборнике. Ови баранга?и су додатно груписани у 100 зона за административне и муниципалне намене, због олакшава?у?их околности за администраци?у. Ове зоне нема?у никакав облик локалног управ?а?а. Сваки баранга? има припада?у?у групу изабраних званичника, док зоне посто?е само због статистичких погодности и бенефита.

Манила има на?више баранга?а у односу било ко?и други град или општину на Филипинима. Покуша?и да се сма?и ?ихов бро? нису били успешни упркос локално? легислативи (Пропис 7907 од 23. априла 1996) да се бро? сма?и са 897 на 150 спа?а?ем посто?е?их баранга?а, због безуспешних напора да се одржи плебисцит.

Град ?е на вишем нивоу поде?ен у шест конгресних дистрикта, чи?и изабрани конгресмен поста?е градски представник у до?ем дому Конгреса те поста?е редовни члан у Градском ве?у (фил./таг. Sangguniang Panlungsod, SP). Сваки дистрикт бира ?едног представника за Представнички дом и шест за Градско ве?е. Манила, за?едно са остатком Филипина, бира 12 сенатора као ?едан дистрикт плуриноминал.

Манила ?е сачи?ена из 16 градских дистрикта, и то према Републичком акту бр. 409 (енгл. Republic Act No. 409) — тако?е познатом као Ревидирана пове?а Града Маниле (енгл. Revised Charter of the City of Manila) — ко?и представ?а основу по ко?о? су одре?ене данаш?е како унутарградске тако и спо?не границе града. Првобитно ?е ова бро?ка износила 14, али су сво?евремено два дистрикта додатно припала Манили, и то Санта Меса (дистрикт одво?ен од Сампалока) и Сан Андрес (дистрикт одво?ен од Санта Ане).

• 1. дистрикт (популаци?а 2015: 415.906) покрива западни део Тонда ко?и лежи дуж залива Манила и представ?а манилски (и филипински) на?гуш?е насе?ен конгресни дистрикт.
• 2. дистрикт (популаци?а 2015: 215.457) покрива источни унутраш?и део Тонда, суседство или поддистрикт познат као Гагалангин.
• 3. дистрикт (популаци?а 2015: 197.242) покрива Бинондо, Ки?апо, Сан Николас и Санта Круз.
• 4. дистрикт (популаци?а 2015: 265.046) покрива Сампалок.
• 5. дистрикт (популаци?а 2015: 366.714) покрива Ермиту, Малате, Луку Манилу, Интрамурос, Сан Андрес и део Пакоа (осим Зоне 90).
• 6. дистрикт (популаци?а 2007: 295.245) покрива део Пакоа (само Зону 90), Пандакан, Сан Мигел, Санта Ану и Санта Месу.

Име Површина Популаци?а (2015) Густина Баранга?и km2 mi2 /km2 /mi2 Бинондо 0,6611 0,2553 18.040 27.000 70.000 10 Ермита 1,5891 0,6136 10.523 6.600 17.000 13 Интрамурос 0,6726 0,2597 5.935 8.800 23.000 5 Ки?апо 0,8469 0,3270 28.478 34.000 88.000 16 Лука Манила 3,1528 1,2173 66.742 21.000 54.000 5 Малате 2,5958 1,0022 86.196 33.000 85.000 57 Пако 2,7869 1,0760 82.466 30.000 78.000 43 Пандакан 1,66 0,64 87.405 53.000 140.000 38 Сампалок 5,1371 1,9834 265.046 52.000 130.000 192 Сан Андрес 1,6802 0,6487 128.499 76.000 200.000 65 Сан Мигел 0,9137 0,3528 17.464 19.000 49.000 12 Сан Николас 1,6385 0,6326 43.069 26.000 67.000 15 Санта Ана 1,6942 0,6541 66.656 39.000 100.000 34 Санта Круз 3,0901 1,1931 118.903 38.000 98.000 82 Санта Меса 2,6101 1,0078 110.073 42.000 110.000 51 Тондо 8,6513 3,3403 631.363 73.000 190.000 258

Сламови

Главни чланак: Сламови у Манили

Шенти таун код КПД ?Манила”

Проце?у?е се да посто?и више од 4 милиона ?уди ко?и живе у манилским сламовима (2014). Беску?ништво ?е тако?е ?едан од главних проблема с ко?им се суочава град Манила. Познато ?е да су дистрикти Тондо и Сан Андрес поприште на?ве?ег бро?а градских сламова, с тим да су предузети одре?ени кораци да се побо?ша живот ?уди ко?и живе у овим див?им насе?има; тако?е, некима ?е омогу?ен одговара?у?и смешта? на неколико локаци?а на ко?е су адекватно пресе?ени. У Манили посто?и неколико стамбених про?еката, ме?у ко?има су и Стамбени про?екат Смоки маунте?н (енгл. Smokey Mountain Housing Project), Стамбени про?екат сред?оспратница Националне стамбене управе (енгл. National Housing Authority Mid-Rise Housing Project), те Стамбени про?екат Нови баранга?и (енгл. Bagong Barangay Housing Project). Места на ко?а се пресе?ава?у ?уди ко?има ?е неопходна помо? налазе се углавном у оближ?им провинци?ама Булакан и Ризал.

Инфраструктура

Комуналне услуге

Вода и стру?а

Водоводне услуге у Манили пружа Метрополитански водоводни и канализациони систем (енгл. Metropolitan Waterworks and Sewerage System, MWSS), ко?и ?е задужен за 30% града (ве?ина осталих вода и отпада директно одлази у шахтове, септичке ?аме или отворене канале). MWSS ?е приватизован 1997. године, након чега ?е концеси?а за воде поде?ена на источну и западну зону. Водовод Ма?нилад (енгл. Maynilad Water Services) преузео ?е западну зону у ко?о? се налази Манила. Тренутно пружа услуге довода и испоруке пи?а?е воде те обезбе?у?е канализациони систем у Манили, с тим да не опслужу?е ?угоисточни део града ко?и припада источно? зони односно Водоводу Манила (енгл. Manila Water Company, Inc.). Електричне услуге пружа Мералко (енгл. Manila Electric Company, Meralco), ?едини дистрибутер електричне енерги?е у Метро Манили.

Транспорт

Главни чланци: Транспорт у Метро Манили, ?авни превоз у Манили и Главни путеви у Метро Манили

?ипни ?е ?едно од популарних превозних средстава у Манили

Станица Блументрит LRT-1

?едно од на?познати?их превозних средстава у Манили ?е ?ипни (фил./таг. dyipni, енгл. jeepney). Осмиш?ено по узору на америчке во?не ?ипове, ово возило почело ?е да налази употребу непосредно након Другог светског рата. Тамаро еф-икс (енгл. Tamaraw FX), То?ота ки?ан (енгл. Toyota Kijang, ?ап. トヨタ?キジャン [Toyota Kijang]) тре?е генераци?е, био ?е примарни конкурент ?ипни?а и превозио ?е гра?ане и туристе по фиксним рутама за унапред одре?ену цену; некад се редовно ви?ао на улицама Маниле. Све врсте ?авног превоза у Манили су у приватном власништву, али мора?у да раде у склопу владиног про?екта.

У граду има много такси?а, трицикала (мотоцикли с бочним приколицама, филипинска верзи?а моторикше), те трисикада и сикада ко?и су тако?е познати као кулиглизи (бицикли с бочним приколицама, филипинска верзи?а такси-бицикла). У неким подруч?има, поготово у Дивисори?и, моторизовани такси-бицикли веома су популарни. Калесе (фил./таг. kalesa, енгл. kalesa, шп. calesa) ко?е вуку ко?и, из шпанске колони?алне ере, тако?е су честа туристичка атракци?а поред тога што служе за превоз на улицама Бинонда и Интрамуроса. Октобра 2016. године у граду не би требало да саобра?а ни ?едан трицикл или такси-бицикл ко?и ради на бензин; планирано ?е да се сви замене електричним трициклима (итра?кови), а град намерава да подели 10.000 итра?кова квалификованим возачима трицикала ко?и ?е да превозе ?уде у Манили.

У функци?и ?е LRT Лини?а 1 и Лини?а 2, ко?е чине Транзитни систем Лаке железнице у Манили (енгл. Manila Light Rail Transit System, LRT). Разво? железничког система почео ?е 1970-их, док ?е председник био Фердинанд Маркос, када ?е изгра?ена Лини?а 1 — прва лака железница (брзи трамва?) у ?угоисточно? Ази?и. Ови системи тренутно се проширу?у про?ектом чи?а се вредност мери мили?ардама америчких долара. Лини?а 1 иде дуж авени?е Тафт (R–2) и авени?е Ризал (R–9), док Лини?а 2 пролази дуж авени?е Кларо М. Ректо (C–1) и булевара Рамон Магса?са? (R–6) из Санта Круза — кроз Кезон Сити — до Масинага у Антиполу (Ризал).

Главни терминал Филипинских националних железница (фил./таг. Pambansang Daambakal ng Pilipinas, енгл. Philippine National Railways) налази се у Манили. ?една путничка железница у Метро Манили у оперативном ?е ста?у. Лини?а уопштено говоре?и иде по правцу север—?уг, од Тутубана (Тондо) до Лагуне. Лука Маниле, смештена надомак залива Манила, главна ?е морска лука Филипина. Тра?ектна служба реке Пасиг (енгл. Pasig River Ferry Service) ко?а управ?а саобра?а?ем на реци Пасиг представ?а други облик транспорта. Тако?е, у граду се налази Ме?ународни аеродром Нино? Акино (фил./таг. Paliparang Pandaigdig ng Ninoy Aquino, енгл. Ninoy Aquino International Airport) и Ме?ународни аеродром Кларк (фил./таг. Paliparang Pandaigdig ng Clark, енгл. Clark International Airport).

Магазин Форбс ?е 2006. године Манилу прогласио на?загушени?им градом на свету. Према ?Глобалном индексу задово?ства возача” апликаци?е Ве?з из 2015. године, Манила ?е град с на?горим саобра?а?ем на свету. Манила ?е позната по сво?им шпицама услед огромне густине саобра?а?а. Влада ?е подузела неке мере покрета?ем про?еката за сма?ива?е саобра?а?а у граду. Неки од ових про?еката су изград?а новог надвож?ака у Сампалоку, изград?а 3. фазе Метро Манила ска?ве?а, предлог прошире?а LRT Лини?е 2 (про?екат западног прошире?а) од авени?е Ректо до Тонда или Луке Маниле, те унапре?е?е и прошире?е неколико националних и локалних цеста. Ме?утим, ови про?екти ?ош увек нису показали знача?ан резултат пошто су гужве и засто?и у Манили и да?е свакодневница овог града.

Урбано планира?е Маниле и целог метрополиса засновано ?е на ?Плану из снова за Метро Манилу”, ко?им се насто?е решити проблеми у урбанистичком планира?у и транспорту Метро Маниле. План се састо?и од приоритетних краткорочних про?еката и сред?орочних до дугорочних инфраструктурних про?еката ко?и ?е тра?ати све до 2030. године.

Здравство

Види ?ош: Списак болница у Метро Манили

Здравствено оде?е?е Маниле ?е одговорно за планира?е и имплементаци?у програма здравствене неге ко?е одреди градска влада. Ради са 59 здравствених центара и шест градских болница, ко?е су бесплатне. Шест ?авних градских болница су Болница и медицински центар у Манили, Болница у Сампалоку, Мемори?ални центар Гат Андрес Бонифасио, Болница у Тонду, Болница Санта Ана и Општа болница суди?е Хосеа Абада Сантоса. У Манили се тако?е налази и Филипинска општа болница, терци?арна државна болница ко?ом администрира и управ?а Универзитет Филипина Манила.

Здравствену негу у Манили пружа?у и приватне корпораци?е. Приватне болнице ко?е раде у граду су Болница доктора Маниле, Кинеска општа болница и медицински центар, Мемори?ални медицински центар др Хосе Р. Ре?ес, Метрополитански медицински центар, Болница Госпе Лурдске и Болница Универзитета Санто Томас.

Оде?е?е за здравство има сво?е главне центре у Манили. Национално здравствено оде?е?е тако?е ради у Болници Сан Лазаро, специ?ално? терци?арно? болници. У Манили се поред овога налази и регионални уред за Западни Пацифик и канцелари?а подручне службе за Филипине Светске здравствене организаци?е.

Образова?е

Главни чланци: Списак универзитета и коле?а у Манили и Подела градских школа — Манила

Кампус Универзитета Града Маниле површине 30.000 m² (3,0 ha)

Санто Томас, на?стари?и универзитет у Ази?и (основан 28. априла 1611. (2025-08-07))

У Манили (поготово Интрамуросу), центру образова?а ?ош од колони?алног раздоб?а, налази се много филипинских универзитета и коле?а од ко?их неки спада?у ме?у на?стари?е на источно? хемисфери. У граду се налази Универзитет Санто Томас (1611), Коле? Сан Хуан де Летран (1620), Универзитет Атенео де Манила (1859), Универзитет Лицеум Филипина (1952) и Технолошки институт Мапуа (1925). Само ?е Коле? Сан Хуан де Летран остао у Интрамуросу; Универзитет Санто Томас пребачен ?е 1927. године у нови кампус у Сампалоку, а Универзитет Атенео де Манила из Интрамуроса ?е 1952. године премештен у Ло?ола Ха?тс у Кезон Сити?у (задржао ?е ?де Манила” у свом имену).

Универзитет Града Маниле (фил./таг. Pamantasan ng Lungsod ng Maynila, PLM; енгл. University of the City of Manila) налази се у Интрамуросу, а Универзитет Манила (енгл./шп. Universidad de Manila, UdM) смештен ?е недалеко од каменог града; обе образовне институци?е су у власништву градске владе Маниле, ко?а управ?а истима све до данас. Национална влада контролише Универзитет Филипина Манила (фил./таг. Unibersidad ng Pilipinas Maynila; енгл. University of the Philippines Manila), на?стари?и од више Универзитета Филипина и државни центар медицинског образова?а. Тако?е, у манилском дистрикту Санта Меса налази се Политехнички универзитет Филипина (фил./таг. Politeknikong Unibersidad ng Pilipinas, PUP; енгл. Polytechnic University of the Philippines, PUP), на?ве?и универзитет у држави по бро?у студената (2015. године на универзитету ?е студирало 48.213 студената).

Универзитетски по?ас (фил./таг. Sinturon ng mga unibersidad, енгл. University Belt), незванично име манилског дефакто поддистрикта, односи се на подруч?е на ко?ем ?е висока концентраци?а или ’кластер’ коле?а и универзитета у граду; чине га границе дистрикта Сан Мигел, Ки?апо и Сампалок. Генерално говоре?и, ук?учу?е западни кра? булевара Еспа?а, улицу Никанор Ре?ес (бивша Мора?та), источни кра? авени?е Кларо М. Ректо (бивша Аскараха), авени?у Лехарда, улицу Мендиола и ?ош неколико споредних улица. Сваки од коле?а и универзитета ко?и се налазе овде веома су близу тако да се пешке може до?и из ?едног у други. Друга група коле?а лежи дуж ?ужне обале реке Пасиг, ве?ином у дистриктима Интрамурос и Ермита; тако?е посто?и ма?а група коле?а на самом ?угу Малатеа, у близини границе с Паса?ем — реч ?е о приватно? кообразовно? установи Универзитет Де ла Сале (фил./таг. Pamantasang De La Salle; енгл. De La Salle University, DLSU), на?ве?о? од свих школа Система универзитета Де ла Сале.

Подела градских школа Маниле, огранак Оде?е?а за образова?е, односи се на тросло?ни систем државног образова?а у Манили. Град располаже са 71 ?авном основном школом и 32 ?авне сред?е школе.

У граду ради Научна сред?а школа (фил./таг. Mataas na Paaralang Pang-agham ng Maynila, енгл. Manila Science High School), прва гимнази?а на Филипинима. У Националном музе?у се налази у?е на платну из 1884. године ко?е ?е насликао филипински уметник и револуционар Хуан Луна (1857—1899) — Споли?ари?ум (фил./таг./шп./енгл. Spoliarium). У граду ?е знача?ан и Метрополитански музе? Маниле, музе? модерне и савремене визуелне уметности; Музе? Памбата, деч?и музе? са заним?ивим откри?има и забавним начином уче?а; те Национална библиотека, ризница штампаног и сним?еног културног богатства зем?е и других к?ижевних и информационих ресурса.

Глобална сарад?а

Градови побратими

Види ?ош: Списак побратим?ених градова на Филипинима

Манила има 18 званичних градова побратима. Град ?у?орк ?е глобални, а Осака пословни партнер Маниле.

Ази?а / Пацифички прстен

• Нур Султан, Казахстан
• Бангкок, Та?ланд
• Пекинг, Кина
• Дили, Источни Тимор
• Гуанг?оу, Кина
• Ха?фа, Израел
• Хо Ши Мин, Ви?етнам
• Инчон, ?ужна Коре?а
• ?акарта, Индонези?а
• Осака, ?апан
• Шанга?, Кина
• Та?пе?, Та?ван
• Такацуки, ?апан
• ?окохама, ?апан

Европа

• Букурешт, Румуни?а
• Мадрид, Шпани?а
• Малага, Шпани?а
• Москва, Руси?а
• Ница, Француска

Америке

• Акапулко, Мексико
• Картахена, Колумби?а
• Хавана, Куба
• Хонолулу, САД
• Лима, Перу
• Мауи, САД
• Мексико, Мексико
• Монтреал, Канада
• ?у?орк, САД
• Сакраменто, САД
• Сан Франциско, САД
• Санти?аго, Чиле
• Винипег, Канада

Види ?ош

• Градови на Филипинима
• Знача?ни ?уди из Маниле
• Импери?ална Манила
• Кра?евство Ма?нила
• Мега Манила
• Подруч?е Велике Маниле
• Списак градова на Филипинима

Референце

Цитирана библиографи?а

• Fish, Shirley (2003). When Britain Ruled the Philippines, 1762–1764: The Story of the 18th Century British Invasion of the Philippines During the Seven Years War. 1stBooks Library. стр. 214. ISBN 978-1-4107-1069-7. Приступ?ено 6. децембар 2016. 
• Moore, Charles (1921). Daniel H. Burnham: Architect, Planner of Cities. Boston / New York: Houghton Mifflin. Приступ?ено 24. октобар 2016. 

Литература

• Chu, Richard (2010). Chinese and Chinese Mestizos of Manila: Family, Identity, and Culture, 1860s–1930s. BRILL. стр. 472. ISBN 978-90-474-2685-1. Приступ?ено 24. октобар 2016. 
• Dumol, Mark (2000). The Manila Water Concession: A Key Government Official's Diary of the World's Largest Water Privatization. World Bank Publications. стр. 137. ISBN 978-0-8213-4711-9. Приступ?ено 24. октобар 2016. 
• Ephraim, Frank (2010). Escape to Manila: From Nazi Tyranny to Japanese Terror. University of Illinois Press . ISBN 978-0-252-09111-7.  . стр. 248. Приступ?ено 24. октобар 2016. 
• Evangelista Torres, Cristina (2010). The Americanization of Manila, 1898–1921. UP Press . ISBN 978-971-542-613-8.  . стр. 255. Приступ?ено 24. октобар 2016. 
• Fish, Shirley (2011). The Manila–Acapulco Galleons : The Treasure Ships of the Pacific: With an Annotated List of the Transpacific Galleons 1565–1815. AuthorHouse. стр. 552. ISBN 978-1-4567-7543-8. Приступ?ено 24. октобар 2016. 
• Hagedorn, Jessica (2013). Manila Noir. Akashic Books. стр. 280. ISBN 978-1-61775-176-9. Приступ?ено 24. октобар 2016. 
• Hutter, Manfred (2013). Between Mumbai and Manila: Judaism in Asia Since the Founding of the State of Israel. V&R unipress GmbH. стр. 268. ISBN 978-3-8471-0158-1. Приступ?ено 24. октобар 2016. 
• Periplus (2014). Manila Street Atlas First Edition. Tuttle Publishing. стр. 320. ISBN 978-1-4629-0950-6. Приступ?ено 24. октобар 2016. 

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т
• Манила на са?ту OpenStreetMap
• Манила на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
• Манила на веб-са?ту Facebook