芍药什么时候开花
Универзитет Харвард (енгл. Harvard University), или ?едноставно Харвард, ?е приватни универзитет смештен у Кембри?у, у савезно? држави Масачусетс.[7] На?стари?и ?е универзитет у САД и ?едан ?е од на?престижни?их америчких универзитета. Члан ?е А?ви лиге. Тако?е ?е и прва и на?стари?а корпораци?а у Северно? Америци основана 1636. године. Назван ?е по свештенику ?ону Харварду. Харвард ?е ?едан од на?бо?их универзитета у свету и годиш?е да?е много научника, писаца и политичара ко?и се касни?е прославе.
| Harvard University | |
 Грб | |
| лат. Universitas Harvardiana | |
| Бивше име | Коле? Харвард |
|---|---|
| Мото | Veritas (латински)[1] |
| Мото (на српском) | Истина |
| Тип | приватни |
| Оснива?е | 1636.[2] |
| Оснивач | Општи суд у Масачусетсу |
| Задужбина | 53,2 мили?арде $ (2024)[3][4] |
| Председник | Алан Гарбер |
| Проректор | ?он Ф. Менинг |
| Академско особ?е | ~2.400 чланова факултета (и >10.400 академика у наставним болницама)[5] |
| Бро? студената | 21.278 (?есен 2023)[6] |
| ?Први степен | 7.110 (?есен 2023)[6] |
| ?Други степен | 14.168 (?есен 2023)[6] |
| Локаци?а | Кембри?, Масачусетс, САД 42° 22′ 28″ N 71° 07′ 01″ W? / ?42.37444° С; 71.11694° З |
| Часопис | The Harvard Crimson |
| Бо?е | |
| Спортски надимак | Кримсони |
| Маскота | ?он Харвард |
| Веб-са?т | www |
 | |
Колони?ално законодавство Масачусетса одобрило ?е оснива?е Харварда, ?страху?у?и да препусти неписмене свештенике црквама, када ?е наши садаш?и свештеници премину“; иако никада ни?е био формално повезан са било ко?ом деноминаци?ом, у сво?им раним годинама Харвардски коле? ?е првенствено обучавао конгрегационо свештенство. ?егов наставни план и програм и студентско тело постепено су се секуларизовали током 18. века, а до 19. века постао ?е централни културни естаблишмент ме?у бостонском елитом.[8][9] Након Америчког гра?анског рата, и дугогодиш?ег мандата председника Чарлса Вили?ама Елиота (1869–1909) трансформисан ?е коле? и повезане стручне школе у савремени истраживачки универзитет; Харвард ?е постао оснивач Удруже?а америчких универзитета 1900.[10] ?е?мс Б. Конант ?е преводио универзитет кроз Велику депреси?у и Други светски рат; он ?е либерализовао при?еме након рата.
Универзитет се састо?и од десет академских факултета и Радклифовог института за напредне студи?е. Факултет уметности и наука нуди студи?е за широк спектар академских дисциплина за студенте и дипломце, док други факултети нуде само дипломе, углавном професионалне. Харвард има три главна кампуса:[11] кампус Кембри? од 209 acres (85 ha) са центром на Харвард ?арду; суседни кампус одмах преко реке Чарлс у четврти Алстон у Бостону; и медицински кампус у медицинском подруч?у Лонгвуд у Бостону.[12] Харвардова задужбина проце?ена ?е на 41,9 мили?арди долара, што ?е чини на?ве?ом од свих академских институци?а. Приходи од задужбина помажу основним факултетима да прима?у студенте без обзира на финанси?ске потребе и пружа?у издашну финанси?ску помо? без кредита.[13] Харвардска библиотека ?е на?ве?и светски академски библиотечки систем, ко?и се састо?и од 79 по?единачних библиотека са око 20,4 милиона ставки.[14][15][16][17]
Харвард као целина
уредиНа Харвардском простору и кампусу налазе се учионице, паркови, атлетски клуб, веслачки клуб, стадион, црква, к?ижара и све што ?е студентима потребно.
На Харварду преда?у истакнути професори са свих страна света. На ?ему се студенти могу придружити групи ко?а им на?више одговара, нпр. група за спорт, шах, биологи?а или пак политику, глуму, право итд.
Истраживачки институти
уредиНа Харварду се налазе следе?и истраживачки институти:
- Broad Institute of MIT and Harvard
- Харвардски Институт за клиничка истражива?а
- Харвардски Институт за економске науке
- Харвардски укра?ински истраживачки институт
- Institute for Quantitative Social Science
- Редклиф Институт за напредне студи?е
- Шепенс А? истраживачки Институт
- В. Е. Б. Ду Бо?с Институт за истражива?е афричких и афроамеричких наука
Познати бивши студенти
уреди- Ал Гор - амерички политичар и добитник Нобелове награде
- Марк Закерберг - оснивач Фе?сбука
- ?он Кенеди - 35. амерички председник
- Барак Обама - 44. амерички председник и добитник Нобелове награде
- ?ек Лемон - глумац
- Натали Портман - глумица
- Мира Сорвино - глумица
- Вук ?ереми? - политичар и бивши министар спо?них послова Срби?е
- ?ереми Лин - амерички кошаркаш
Референце
уреди- ^ Samuel Eliot Morison (1968). The Founding of Harvard College. Harvard University Press. стр. 329. ISBN 978-0-674-31450-4. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступ?ено 17. 10. 2020.
- ^ An appropriation of ￡400 toward a "school or college" was voted on October 28, 1636 (OS), at a meeting which convened on September 8 and was adjourned to October 28. Some sources consider October 28, 1636 (OS) (November 7, 1636, NS) to be the date of founding. Harvard's 1936 tercentenary celebration treated September 18 as the founding date, though 1836 bicentennial was celebrated on September 8, 1836. Sources: meeting dates, Quincy, Josiah (1860). History of Harvard University. 117 Washington Street, Boston: Crosby, Nichols, Lee and Co. ISBN 9780405100161.. "At a Court holden September 8th, 1636 and continued by adjournment to the 28th of the 8th month. (October)... the Court agreed to give ￡400 towards a School or College, whereof ￡200 to be paid next year...." Tercentenary dates: ?Cambridge Birthday”. Time. 28. 9. 1936. Архивирано из оригинала 5. 12. 2012. г. Приступ?ено 8. 9. 2006.: "Harvard claims birth on the day the Massachusetts Great and General Court convened to authorize its founding. This was Sept. 8, 1637 under the Julian calendar. Allowing for the ten-day advance of the Gregorian calendar, Tercentenary officials arrived at Sept. 18 as the date for the third and last big Day of the celebration;" "on Oct. 28, 1636 ... ￡400 for that 'school or college' [was voted by] the Great and General Court of the Massachusetts Bay Colony." Bicentennial date: Hightower, Marvin (2. 9. 2003). ?Harvard Gazette: This Month in Harvard History”. Harvard University. Архивирано из оригинала 8. 9. 2006. г. Приступ?ено 15. 9. 2006., "Sept. 8, 1836 – Some 1,100 to 1,300 alumni flock to Harvard's Bicentennial, at which a professional choir premieres "Fair Harvard." ... guest speaker Josiah Quincy Jr., Class of 1821, makes a motion, unanimously adopted, 'that this assembly of the Alumni be adjourned to meet at this place on September 8, 1936.'" Tercentary opening of Quincy's sealed package: The New York Times, September 9, 1936, p. 24, "Package Sealed in 1836 Opened at Harvard. It Held Letters Written at Bicentenary": "September 8th, 1936: As the first formal function in the celebration of Harvard's tercentenary, the Harvard Alumni Association witnessed the opening by President Conant of the 'mysterious' package sealed by President Josiah Quincy at the Harvard bicentennial in 1836."
- ^ Edelman, Larry (13. 10. 2022). ?Harvard, the richest university, is a little less rich after tough year in the markets”. Boston Globe. Архивирано из оригинала 18. 10. 2022. г. Приступ?ено 18. 10. 2022.
- ^ Financial Report Fiscal Year 2022 (PDF) (Извешта?). Harvard University. октобар 2022. стр. 7. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 10. 2022. г. Приступ?ено 18. 10. 2022.
- ^ ?Harvard University Graphic Identity Standards Manual” (PDF). 14. 7. 2017. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 7. 2022. г. Приступ?ено 25. 6. 2022.
- ^ а б в ?Common Data Set 2023–2024” (PDF). Office of Institutional Research. Harvard University. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 7. 2023. г. Приступ?ено 4. 2. 2025.
- ^
- Keller, Morton; Keller, Phyllis (2001). Making Harvard Modern: The Rise of America's University
. Oxford University Press. стр. 463–481. ISBN 0-19-514457-0. ?Harvard's professional schools... won world prestige of a sort rarely seen among social institutions. [...] Harvard's age, wealth, quality, and prestige may well shield it from any conceivable vicissitudes.” - Spaulding, Christina (1989). ?Sexual Shakedown”. Ур.: Trumpbour, John. How Harvard Rules: Reason in the Service of Empire. South End Press. стр. 326–336. ISBN 0-89608-284-9. ?... [Harvard's] tremendous institutional power and prestige [...] Within the nation's (arguably) most prestigious institution of higher learning ...”
- Altaner, David (9. 3. 2011). ?Harvard, MIT Ranked Most Prestigious Universities, Study Reports”. Bloomberg. Приступ?ено 1. 3. 2012.
- Collier's Encyclopedia. Macmillan Educational Co. 1986. ?Harvard University, one of the world's most prestigious institutions of higher learning, was founded in Massachusetts in 1636.”
- Newport, Frank (26. 8. 2003). ?Harvard Number One University in Eyes of Public Stanford and Yale in second place”. Gallup.
- Leonhardt, David (17. 9. 2006). ?Ending Early Admissions: Guess Who Wins?”. The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступ?ено 27. 3. 2020. ?The most prestigious college in the world, of course, is Harvard, and the gap between it and every other university is often underestimated.”
- Hoerr, John (1997). We Can't Eat Prestige: The Women Who Organized Harvard . Temple University Press. стр. 3. ISBN 9781566395359.
- Wong, Alia (11. 9. 2018). ?At Private Colleges, Students Pay for Prestige”. The Atlantic. ?Americans tend to think of colleges as falling somewhere on a vast hierarchy based largely on their status and brand recognition. At the top are the Harvards and the Stanfords, with their celebrated faculty, groundbreaking research, and perfectly manicured quads.”
- Keller, Morton; Keller, Phyllis (2001). Making Harvard Modern: The Rise of America's University
- ^ Story, Ronald (1975). ?Harvard and the Boston Brahmins: A Study in Institutional and Class Development, 1800–1865”. Journal of Social History. 8 (3): 94—121. doi:10.1353/jsh/8.3.94.
- ^ Farrell, Betty G. (1993). Elite Families: Class and Power in Nineteenth-Century Boston. State University of New York Press. ISBN 0-7914-1593-7.
- ^ ?Member Institutions and years of Admission”. Association of American Universities. Приступ?ено 28. 8. 2010.
- ^ ?Faculties and Allied Institutions” (PDF). Office of the Provost, Harvard University. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 6. 2010. г. Приступ?ено 27. 8. 2010.
- ^ ?Faculties and Allied Institutions” (PDF). Office of the Provost, Harvard University. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 5. 2013. г. Приступ?ено 15. 6. 2013.
- ^ Kurt, Daniel. ?What Harvard Actually Costs”. Investopedia. Приступ?ено 30. 7. 2020.
- ^ ?Harvard Library Annual Report FY 2013”. Harvard University Library. 2013. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступ?ено 3. 1. 2015.
- ^ ?The Nation's Largest Libraries: A Listing By Volumes Held”. American Library Association. ма? 2009. Архивирано из оригинала 24. 08. 2011. г. Приступ?ено 19. 8. 2009.
- ^ ?Speaking Volumes”. Harvard Gazette. The President and Fellows of Harvard College. 26. 2. 1998. Архивирано из оригинала 9. 9. 1999. г.
- ^ Harvard Media Relations. ?Quick Facts”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2019. г. Приступ?ено 12. 12. 2019.
Литература
уреди- Abelmann, Walter H., ed. The Harvard-MIT Division of Health Sciences and Technology: The First 25 Years, 1970–1995 (2004). 346 pp.
- Beecher, Henry K. and Altschule, Mark D (1977). Medicine at Harvard: The First 300 Years.
- Bentinck-Smith, William, ed. The Harvard Book: Selections from Three Centuries (2d ed.1982). 499 pp.
- Bethell, John T.; Hunt, Richard M.; and Shenton, Robert (2004). Harvard A to Z.. 396 pp.
- Bethell, John T. (1998). Harvard Observed: An Illustrated History of the University in the Twentieth Century. Harvard University Press. ISBN 0-674-37733-8.
- Bunting, Bainbridge (1985). Harvard: An Architectural History.
- Carpenter, Kenneth E. (1986). The First 350 Years of the Harvard University Library: Description of an Exhibition.
- Cuno, James et al. Harvard's Art Museums: 100 Years of Collecting (1996). 364 pp.
- Elliott, Clark A. and Rossiter, Margaret W., eds (1992). Science at Harvard University: Historical Perspectives.. 380 pp.
- Hall, Max (1986). Harvard University Press: A History.
- Hay, Ida (1995). Science in the Pleasure Ground: A History of the Arnold Arboretum.
- Hoerr, John (1997). We Can't Eat Prestige: The Women Who Organized Harvard;. Temple University Press. ISBN 1-56639-535-6..
- Howells, Dorothy Elia (1978). A Century to Celebrate: Radcliffe College, 1879–1979.
- Keller, Morton, and Phyllis Keller. Making Harvard Modern: The Rise of America's University (2001), major history covers 1933 to 2002 online edition Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (2. ?ул 2012)
- Lewis, Harry R. (2006). Excellence Without a Soul: How a Great University Forgot Education. PublicAffairs. ISBN 1-58648-393-5..
- Morison, Samuel Eliot (1986). Three Centuries of Harvard, 1636–1936. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-88891-3..
- Powell, Arthur G. (1980). The Uncertain Profession: Harvard and the Search for Educational Authority.
- Reid, Robert (1994). Year One: An Intimate Look inside Harvard Business School.
- Rosovsky, Henry. The University: An Owner's Manual (1991). 312 pp.
- Rosovsky, Nitza (1986). The Jewish Experience at Harvard and Radcliffe.
- Seligman, Joel (1978). The High Citadel: The Influence of Harvard Law School.
- Sollors, Werner; Titcomb, Caldwell; and Underwood, Thomas A., eds (1993). Blacks at Harvard: A Documentary History of African-American Experience at Harvard and Radcliffe.. 548 pp.
- Trumpbour, John, ур. (1989). How Harvard Rules. Reason in the Service of Empire. Boston: South End Press. ISBN 0-89608-283-0.
- Ulrich, Laurel Thatcher, ed., Yards and Gates: Gender in Harvard and Radcliffe History, New York: Palgrave Macmillan, 2004. 337 pp.
- Winsor, Mary P. (1991). Reading the Shape of Nature: Comparative Zoology at the Agassiz Museum.
- Wright, Conrad Edick (2005). Revolutionary Generation: Harvard Men and the Consequences of Independence.
