市委组织部：以做促学 推动组织工作上新水平
Торино (итал. Torino, пи?ем. Turin)[1] ?е четврти по величини град Итали?е, главни град округа Торино и покра?ине Пи?емонта у северозападно? Итали?и. Торино ?е био прва итали?анска престоница 1861. до 1865. Град ?е лоциран углавном на западно? обали реке По, испред долине Суса, и окружен ?е западним Алпима и брдима Суренга. Популаци?а самог града обухвата 875.698 мештана (према подацима од 31. децембра 2018)[2] а проце?у?е се да популаци?а урбане области износи 1,7 милиона становника. Туриндка метрополитанска област према процени OECD садржи 2,2 милиона жите?а.[3]
| Торино итал. Torino | |
|---|---|
Торино | |
 Застава
.svg) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Итали?а |
| Реги?а |  Пи?емонт |
| Становништво | |
| Становништво | ? |
| — 2024. | 847.622 |
| — густина | 6.511,65 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 04′ 00″ С; 7° 42′ 00″ И? / ?45.066667° С; 7.7° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 239 m |
| Површина | 130,17 km2 |
  Торино Торино на карти Итали?е | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Стефано Ло Русо |
| Позивни бро? | 011 |
| Регистарска ознака | TO |
| Веб-са?т | |
| comune.torino.it | |
Торино ?е познат као ?на?индустри?ализовани?и“ град Итали?е, у ко?е ?е седиште светски познатих аутомобилских компани?а: "Фи?ат", "Ланча" и "Алфа Ромео". Торино са Пи?емонтом ?е познат и као место ро?е?а савремене итали?анске државе.
Географи?а
уредиТорино се налази у северозападном делу Итали?е. Град има излаз на реку По (на?ве?и град на ово? реци), а на?ближа поморска лука ?е ?енова на 170 km ?угоисточно. Од престонице Рима град ?е уда?ен 700 km северозападно, а од првог ве?ег града, суседног Милана, 130 km западно.
Торино се развио у западном делу Падске низи?е, са три стране (?уг, запад и север) окружен Алпима. Град ?е ве?им делом на равничарском терену, али ?е ма?и, источни део преко реке По на брежу?кастом терену - побр?е Монферат. Торино се развио на реци По, ко?а ?е симбол града. Торино ?е на?ве?и град на ово? реци. Река По дели град на источни и западни део, а градско ?езгро образовало се непосредно уз реку.
Клима
уредиКлима у Торину ?е изме?ено континентална клима са приметним утица?ем са средоземне са мора. Стога ?е у лето веома топло, а зими ?е снег редовна по?ава и веома ?е хладно у односу на ве?и део Итали?е.
| Клима Торина, 1971–2000 нормалне, екстреми 1946–садаш?ост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показате? \ Месец | ?ан. | Феб. | Мар. | Апр. | Ма? | ?ун | ?ул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 25,1 (77,2) |
24,8 (76,6) |
27,4 (81,3) |
31,0 (87,8) |
32,3 (90,1) |
35,6 (96,1) |
36,8 (98,2) |
37,1 (98,8) |
32,2 (90) |
30,0 (86) |
22,8 (73) |
21,4 (70,5) |
37,1 (98,8) |
| Максимум, °C (°F) | 6,6 (43,9) |
9,1 (48,4) |
13,4 (56,1) |
16,6 (61,9) |
20,7 (69,3) |
24,8 (76,6) |
27,9 (82,2) |
27,1 (80,8) |
23,0 (73,4) |
17,3 (63,1) |
11,1 (52) |
7,6 (45,7) |
17,1 (62,8) |
| Просек, °C (°F) | 2,0 (35,6) |
4,3 (39,7) |
8,1 (46,6) |
11,1 (52) |
15,5 (59,9) |
19,4 (66,9) |
22,4 (72,3) |
21,8 (71,2) |
17,8 (64) |
12,4 (54,3) |
6,5 (43,7) |
3,1 (37,6) |
12,0 (53,6) |
| Минимум, °C (°F) | ?2,5 (27,5) |
?0,7 (30,7) |
2,7 (36,9) |
5,7 (42,3) |
10,4 (50,7) |
14,0 (57,2) |
16,9 (62,4) |
16,5 (61,7) |
12,7 (54,9) |
7,4 (45,3) |
1,9 (35,4) |
?1,6 (29,1) |
7,0 (44,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | ?18,5 (?1,3) |
?21,8 (?7,2) |
?10,5 (13,1) |
?3,8 (25,2) |
?2,3 (27,9) |
4,3 (39,7) |
6,6 (43,9) |
6,3 (43,3) |
1,8 (35,2) |
?3,9 (25) |
?8,2 (17,2) |
?13,8 (7,2) |
?21,8 (?7,2) |
| Количина падавина, mm (in) | 47,8 (1,882) |
47,1 (1,854) |
72,5 (2,854) |
113,3 (4,461) |
145,3 (5,72) |
104,3 (4,106) |
70,5 (2,776) |
76,1 (2,996) |
83,8 (3,299) |
106,1 (4,177) |
69,1 (2,72) |
45,1 (1,776) |
981,0 (38,622) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 5,4 | 4,4 | 5,8 | 8,6 | 11,2 | 8,6 | 5,8 | 7,7 | 6,4 | 7,0 | 5,6 | 4,4 | 80,9 |
| Релативна влажност, % | 75 | 75 | 67 | 72 | 75 | 74 | 72 | 73 | 75 | 79 | 80 | 80 | 75 |
| Сунчани сати — месечни просек | 111,6 | 118,7 | 158,1 | 180,0 | 195,3 | 219,0 | 260,4 | 223,2 | 168,0 | 142,6 | 105,0 | 108,5 | 1.990,4 |
| Извор: Italian Air Force Meteorological Service[4][5][6] | |||||||||||||
| Клима Турина (Итали?анске ваздухопловне снаге - Брик дела Крос), елеваци?а: 710 m (2.330 ft), 1961-1990 нормале | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показате? \ Месец | ?ан. | Феб. | Мар. | Апр. | Ма? | ?ун | ?ул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 5,0 (41) |
6,0 (42,8) |
9,6 (49,3) |
13,6 (56,5) |
17,5 (63,5) |
21,4 (70,5) |
24,6 (76,3) |
23,5 (74,3) |
20,1 (68,2) |
14,7 (58,5) |
8,8 (47,8) |
6,2 (43,2) |
14,25 (57,66) |
| Минимум, °C (°F) | ?0,5 (31,1) |
0,3 (32,5) |
3,0 (37,4) |
6,0 (42,8) |
10,0 (50) |
13,6 (56,5) |
16,4 (61,5) |
15,9 (60,6) |
13,4 (56,1) |
9,1 (48,4) |
3,6 (38,5) |
0,7 (33,3) |
7,63 (45,73) |
| Количина падавина, mm (in) | 29,7 (1,169) |
42,8 (1,685) |
51,5 (2,028) |
90,4 (3,559) |
113,3 (4,461) |
82,3 (3,24) |
46,4 (1,827) |
73,4 (2,89) |
63,7 (2,508) |
73,8 (2,906) |
51,1 (2,012) |
29,3 (1,154) |
747,7 (29,439) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 4,7 | 5,1 | 6,3 | 8,1 | 10,0 | 8,4 | 5,7 | 6,9 | 0 | 5,8 | 5,9 | 4,1 | 71 |
| Релативна влажност, % | 65 | 70 | 64 | 72 | 75 | 75 | 75 | 75 | 76 | 79 | 74 | 67 | 72,3 |
| Сунчани сати — месечни просек | 142,6 | 128,8 | 139,5 | 138,0 | 176,7 | 180,0 | 229,4 | 217,0 | 141,0 | 117,8 | 117,0 | 133,3 | 1.861,1 |
| Сунчани сати — дневни просек | 4,6 | 4,6 | 4,5 | 4,6 | 5,7 | 6,0 | 7,4 | 7,0 | 4,7 | 3,8 | 3,9 | 4,3 | 5,09 |
| Извор: NOAA[7] | |||||||||||||
| Клима Турина (Турин-Каселе аеродром), елеваци?а: 287 m (942 ft), 1961-1990 нормале | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показате? \ Месец | ?ан. | Феб. | Мар. | Апр. | Ма? | ?ун | ?ул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 5,8 (42,4) |
8,4 (47,1) |
12,7 (54,9) |
16,6 (61,9) |
20,7 (69,3) |
24,7 (76,5) |
27,6 (81,7) |
26,5 (79,7) |
23,1 (73,6) |
17,3 (63,1) |
10,8 (51,4) |
6,9 (44,4) |
16,76 (62,17) |
| Минимум, °C (°F) | ?3,3 (26,1) |
?1,1 (30) |
2,1 (35,8) |
5,6 (42,1) |
9,9 (49,8) |
13,8 (56,8) |
16,3 (61,3) |
15,7 (60,3) |
12,6 (54,7) |
7,2 (45) |
1,8 (35,2) |
?2,3 (27,9) |
6,53 (43,75) |
| Количина падавина, mm (in) | 40,5 (1,594) |
52,5 (2,067) |
76,9 (3,028) |
104,1 (4,098) |
120,3 (4,736) |
97,6 (3,843) |
66,6 (2,622) |
79,8 (3,142) |
70,1 (2,76) |
88,9 (3,5) |
75,5 (2,972) |
41,6 (1,638) |
914,4 (36) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 4,4 | 5,2 | 7,0 | 8,4 | 10,4 | 8,7 | 5,9 | 7,2 | 6,0 | 5,8 | 6,8 | 4,1 | 79,9 |
| Релативна влажност, % | 75 | 75 | 67 | 72 | 75 | 74 | 72 | 73 | 75 | 79 | 80 | 80 | 74,8 |
| Сунчани сати — месечни просек | 111,6 | 117,6 | 158,1 | 180,0 | 195,3 | 219,0 | 260,4 | 223,2 | 168,0 | 142,6 | 105,0 | 108,5 | 1.989,3 |
| Сунчани сати — дневни просек | 3,6 | 4,2 | 5,1 | 6,0 | 6,3 | 7,3 | 8,4 | 7,2 | 5,6 | 4,6 | 3,5 | 3,5 | 5,44 |
| Извор: NOAA[7] | |||||||||||||
Истори?а
уредиИстори?а Торина почи?е у 3. веку п. н. е. када су се у долини реке По настанила прва племена Таурина, потомака келтско-лигурске лозе за?едно са Галима, ко?и су прешли Алпе у потрази за обрадивим тлом. Рим?ани су ово подруч?е осво?или у 2. веку п. н. е. Га? ?ули?е Цезар ?е 29–28. године п. н. е. претворио Торино у во?ну базу и доделио ?е Аугустулусу.
После пада Западног римског царства 476. године Торино су осво?или Готи, затим Лангобарди и на кра?у Франци ко?и су ту основали грофови?у у 7. веку. После дуготра?них превира?а, цар Фридрих II доделио ?е Торино као феудални посед мо?но? породици Саво?а. После политичког и административног у?еди?е?а свих покра?ина породице Саво?а, Торино ?е постао главни град целе области. Карло Емануеле I ?е 1620. године по први пут дао дозволу за прошире?е града, под условом да не буде нарушена римска структура, т?. све улице у ?ему морале су бити упоредне и под правим углом, што ?е и дан данас ?една од главних особености града.
Врхунац у свом разво?у град ?е достигао у 17. и 18. веку, да?у?и знача? уметности и култури и поставши и сам средиште барокне уметности и архитектуре. Торино ?е бити накнадно проширен 1673. и 1674. године.
Тек 1861. године долази до у?еди?е?а Итали?е у ?единствену државу, релативно касно у односу на ве? посто?е?е монархи?е ко?е су ?е окруживале: Француску, Шпани?у, Енглеску. Торино ?е био први главни град прве Итали?анске Републике од 1861-64. када ?е седиште новонастале државе премештено у Рим због ?еговог истори?ског и верског знача?а и средиш?ег географског положа?а. После премешта?а главног града, Торино почи?е морално да посуста?е, а први знаци те слабости виде се у ново? архитектури ко?а не насто?и да очува некадаш?и праволини?ски распоред улица и архитектонски стил, ве? нарушава ?егову хармони?у и склад. Град све више поста?е индустри?ско средиште, ра?а се "Фи?ат" и друге фабрике ко?е доносе у град талас нових становника са ?уга, за ко?е ?е било неопходно саградити станове што пре. Торино поста?е велеград без много реда, а ?егови становници улазе у непрестану борбу за опстанак. Године 70-те и 80-те су године индустри?ализаци?е и разво?а. Тек пред кра? 20. века поново ?е повратио некадаш?у равнотежу.
Становништво
уредиПрема резултатима пописа становништва 2011. у општини ?е живело 873.728 становника.[8]
| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 590.753 | 629.115 | 719.300 | 1.025.822 | 1.167.968 | 1.117.154 | 962.507 | 865.263 | 873.728 |
2008. године. Торино ?е имао нешто преко 900.000 становника, двоструко више као на почетку 20. века, али за 20% ма?е него 1970. године. Опада?е становништва током протеклих децени?а узроковано ?е сталним пресе?е?ем становништва (махом младих породица) у мирни?а предгра?а са вишим квалитетом живота. Ово се одражава и на градско становништво, ко?е ?е изузетно старо и са ниским природним прирашта?ем.
Град данас има знача?ан удео имигрантског становништва, досе?еника из свих кра?ева света.
Торино има огромно градско подруч?е са око 1,7 милиона становника (тзв. "Велики Торино"). Метрополитенско подруч?е града има око 2,5 милиона становника и превазилази границе градског округа.
Градске знаменитости
уреди
Данас, ?една од главних одлика Торина ?е управо ?егова досто?анствена барокна архитектура, тргови препуни топлине на ко?има се свакодневно сусре?у становници, студенти, пензионери, на ко?има разме?у?у сво?а миш?е?а и искуства, док ?е ?едини сведок ?ихових окуп?а?а понекад мирна а понекад див?а река По, ко?а настав?а да плоди равнице овог града и да гаранту?е ?егов опстанак. Ту су и многобро?ни истори?ски кафи?и и продавнице чоколаде на?бо?ег квалитета, велелепне цркве, музе?и ме?у ко?има Музео Егицио (Египатски музе?) други по величини после музе?а у Каиру, Музео дел чинема (Музе? биоскопа) и многи други. У катедрали Св. ?ована Крстите?а у Торину се чува Торински покров, ?една од на?ве?их хриш?анских реликви?а.
Привреда
уредиИндустри?а
уреди
Торино ?е важан индустри?ски центар, пре свега захва?у?у?и томе што се ту налази седиште светски познате и важне аутомобилске индустри?е FIAT. Ту су и седишта и огромне фабрике других итали?анских предузе?а и индустри?ских грана.
Саобра?а?
уредиТорино ?е положен на северу Итали?е, где се држава везу?е за европско копно. Тако ?е Торино и саобра?а?но чвориште зем?е са континентом.
Град има и веома разви?ен ?авни градски и приградски превоз. Торински метро има 1 метро лини?у у кориш?е?у, а другу у изград?и.
Спорт
уреди?увентус и Торино су два успешна спортска клуба из Торина. Град ?е био дома?ин Зимских олимпи?ских игара 2006. године.
Галери?а
уреди-
Градска катедрала -
Позната Црква Суперга -
Богородичина црква -
Староримска Порта Палатина -
Палата Кари?ано -
Универзитет у Торину -
Приоба?е Поа
.jpg)
Ме?ународна сарад?а
уреди
Референце
уреди- ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Longman. ISBN 978-1-40588118-0.
- ^ ?Statistiche demografiche ISTAT”. www.demo.istat.it. Архивирано из оригинала 19. 10. 2019. г. Приступ?ено 2. 6. 2018.
- ^ OECD. ?Competitive Cities in the Global Economy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 10. 2008. г. Приступ?ено 30. 4. 2009.
- ^ ?Torino/Caselle (TO)” (PDF). Atlante climatico. Servizio Meteorologico. Приступ?ено 11. 12. 2014.
- ^ ?STAZIONE 059-TORINO CASELLE: medie mensili periodo 61 – 90” (на ?езику: Italian). Servizio Meteorologico. Приступ?ено 11. 12. 2014.
- ^ ?Torino Caselle: Record mensili dal 1946” (на ?езику: Italian). Servizio Meteorologico dell’Aeronautica Militare. Приступ?ено 11. 12. 2014.
- ^ а б ?Turin (16061) - WMO Weather Station”. NOAA. Архивирано из оригинала 21. 07. 2019. г. Приступ?ено 22. 7. 2019.
- ^ ?Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
