长春市“只跑一次”事项比例达90%
Санкци?а ?е реакци?а друштва или знатног бро?а ?егових чланова на начин понаша?а, ко?и се тиме одобрава (позитивна санкци?а) или не одобрава (негативна санкци?а).[1] Термин санкци?а долази из латинског ?езика и преузет ?е у ве?ини европских ?езика са углавном истим значе?ем. Sanctio (лат. Sancire) у преводу значи учинити светим, неповредивим у религи?ском смислу. Касни?е ?е религи?ски елемент ишчезнуо, али ?е остала иде?а неповредивости, непрекршивости правила.[2] Ме?утим, у зависности од сфере друштвеног живота у ко?о? се израз користи, значе?е у извесно? мери варира. Неподударности су уоч?иве изме?у кориш?е?а израза у социолошком, политичком, правном, економском, етичком, религи?ском или педагошком смислу.
Правна санкци?а
уредиУ праву, термин санкци?а означава део правне норме, познат као секундарна диспозици?а. Правна норма се састо?и из диспозици?е и санкци?е, и оба представ?а?у правила понаша?а. Ме?утим, то су алтернативна правила понаша?а, т?. или се приме?у?е ?едно или друго.[3] Услов за примену санкци?е увек мора бити предви?ен, ?ер се санкци?а приме?у?е само ако ?е извршен прекрша? диспозици?е. Прекрша? ?е неопходан услов за примену санкци?е, али поред ?ега могу бити одре?ени и други услови за ?ену примену. Прекрша? чини рад?а ко?а ?е супротна оном понаша?у ко?е ?е у диспозици?и предви?ено као обавезно. Та рад?а може бити позитивна (чи?е?е) или негативна (нечи?е?е).[4]
Врсте правних санкци?а
уредиПрема лицима (физичким и правним)
уреди- Кривичне - има?у за ци? да на одговара?у?и начин казне кривца или да спрече да?е врше?е кривичних дела. Састо?е се у тра?ном или привременом одузима?у: живота, слободе, части, имовине, права итд.
- Гра?анске - има?у за ци? да надокнаде штету ко?а ?е начи?ена одре?еном суб?екту (оште?еном).[5]
- Прекрша?не - пропису?у се, изричу и приме?у?у да би гра?ани поштовали правни систем и да убуду?е не чине прекрша?е. Прекрша?не санкци?е су: казне (новчана и/или казна затвора до 60 дана), опомене, заштитне мере и васпитне мере.[6]
Према актима
уреди- Ништаве - правни акт ?е ништав ако садржи тешке повреде законитости. Ова санкци?а се састо?и у поништава?у свих последица ко?е ?е произвео незаконити правни акт и то од момента ?еговог доноше?а (нпр. уговори о прода?и дроге, биолошког и хеми?ског оруж?а). У овом случа?у, сматра се да правни акт ни?е ни посто?ао, као ни последице ко?е ?е произвео.
- Руш?иве - правни акт ?е руш?ив, т?. би?е поништен, ако садржи лакше повреде законитости. Одлука о поништава?у важи од момента утвр?ива?а незаконитости акта.[7]
К?учна разлика изме?у ништавости и руш?ивости акта састо?и се у следе?ем: ништаван акт не производи никаква правна де?ства, док руш?ив акт има правне последице све док не буде укинут.
Према сврси
уреди- Реститутивне - има?у за ци? да пониште правно де?ство незаконитог правног акта, отклоне правне последице ко?е ?е он произвео, накнаде настале штете и врате ста?е у оно ко?е ?е претходило доноше?у незаконитог правног акта.
- Ретрибутивне - у ситуаци?ама када повреду и ?ене последице ни?е могу?е отклонити, приме?у?е се ретрибутивна санкци?а, ко?а има за ци? да казни починиоца незаконите матери?алне (?удске) рад?е.
Ме?ународне санкци?е
уредиМе?ународне санкци?е су ненасилне рад?е ко?е предузима држава (унилатералне) или више ?их (мултилатералне) против других држава из политичких разлога.
Посто?и више врста ме?ународних санкци?а:
- Дипломатске санкци?е - чини их велики бро? мера ко?има се ограничава?у дипломатски односи изме?у две или више зема?а. Представ?а?у на?чеш?и, али истовремено и на?блажи облик ме?ународних санкци?а ?ер се углавном своде на повлаче?е или протерива?е амбасадора уз ограничава?е контаката званичника тих зема?а.
- Економске санкци?е - уво?е?ем казнених царинских стопа на увоз робе, блокира?ем извоза робе у одре?ену зем?у или потпуног прекида било ког облика трговине, врши се притисак на привреду дате зем?е. Ци? ових мера ?е промена неприхват?иве политике ко?у спроводи ова зем?а.
- Во?не санкци?е - примена ових санкци?а има за ци? да се онемогу?е неприхват?иве во?не акци?е одре?ене државе. Блажи облик може бити ембарго на увоз во?не опреме, нешто строжи облик ?е кориш?е?е оружаних снага како би се спровела блокада неке државе, а као кра??а мера може се предузети во?на интервенци?а.
Види ?ош
уредиРеференце
уреди- ^ Encyclopaedia of the social sciences, Macmillan Co., New York, 1933, том XIII, стр. 531
- ^ Sanction, Dictionnaire encyclopedique de theorie et de sociologie du droit, J.C.Bayon, стр. 536-537.
- ^ Луки? & Кошути? 2009, стр. 128.
- ^ Луки? & Кошути? 2009, стр. 140.
- ^ Луки? & Кошути? 2009, стр. 142–143.
- ^ Закон о прекрша?има, ?Сл. гласник РС“, бр. 101/2005, 116/2008 и 111/2009
- ^ Луки? & Кошути? 2009, стр. 232–233.
Литература
уреди- Луки?, Радомир Д.; Кошути?, Будимир П. (2009). Увод у право. Београд.
- По?ам права, Никола Вискови?, Сплит 1981.
- Увод у право, Радомир Д. Луки?, Будимир П. Кошути?, Београд 2009.
- Structure and function in primitive society, A.R.Radcliffe-Brown, c Routledge and Kegan Paul, 1952.
