北影节开幕电影人齐聚盛典 “达康书记”抢镜

百度 2014年10月，党的十八届四中全会通过的决定中，鲜明地提出“坚持人民司法为人民，依靠人民推进公正司法，通过公正司法维护人民权益”。

Савет безбедности Организаци?е у?еди?ених наци?а (акр. СБ ОУН; енгл. United Nations Security Council, UNSC), кра?е Савет безбедности У?еди?ених наци?а (акр. СБ УН) на?важни?е ?е тело У?еди?ених наци?а, задужено за одржава?е мира и безбедности у свету.

Савет безбедности У?еди?ених наци?а
???? ????? ?????? ????? ??????? (арапски) United Nations Security Council   (енглески) 联合国安全理事会 (кинески) Conseil de sécurité des Nations unies  (француски) Совет Безопасности Организации Объединённых Наций (руски) Consejo de Seguridad de las Naciones Unidas  (шпански)
Сала Савета безбедности у ?у?орку
Скра?еница	UNSC
Тип	Главни орган
Правни статус	Активан
Седиште	?у?орк, САД
Чланови	Сталне чланице: Кина Француска Руси?а У?еди?ено Кра?евство САД Остале чланице: Алжир Еквадор Гва?ана ?апан Малта Мозамбик Си?ера Леоне Словени?а ?ужна Коре?а Шва?царска
Руководилац	Председава?у?а држава: PAN (aвгуст 2025)
Матична организаци?а	У?еди?ене наци?е
Веб-са?т	un.org/securitycouncil

Регионалне групе Савета безбедности У?еди?ених наци?а и бро? ротира?у?их места

  Афричке државе (3)

  Ази?ско-пацифичке државе (3)

  Источноевропске државе (2)

  Латиноамеричке и Карипске државе (2)

  Западноевропске и остале државе (5)

Чланице Савета безбедности У?еди?ених наци?а 2023.

  Сталне чланице

  Остале чланице

Док остали органи Организаци?е у?еди?ених наци?а само да?у препоруке чланицама ОУН, Савет безбедности има овлаш?е?а да доноси одлуке ко?е чланице мора?у да пошту?у, како сто?и у Пове?и Организаци?е у?еди?ених наци?а. Одлуке Савета се назива?у резолуци?ама. Председава?е Савету безбедности се ротира и тра?е ?едан месец.

Чланице

Представници чланица Савета безбедности мора?у увек да буду присутни у седишту ОУН у ?у?орку како би се састанци могли одржавати било када. Ова? захтев ?е усво?ен у Пове?и Организаци?е у?еди?ених наци?а, ?ер ?е ?ен претходник, Лига народа, често била у немогу?ности да одржава састанке у кризним ситуаци?ама.

Улога председава?у?ег СБ ук?учу?е постав?а?е дневног реда, председава?е састанцима и надгледа?е кризних жаришта. Председава?у?а зем?а се ме?а према редоследу по енглеском алфабету.

Посто?е две категори?е чланства у Савету безбедности ОУН. То су сталне чланице и изабране чланице.

Сталне чланице СБ

СБ ОУН има пет сталних чланица, ко?е су биле главне победнице из Другог светског рата:

• Народна Република Кина (до 1971. Република Кина),
• Република Француска,
• Руска Федераци?а (до 1990. Савез Сов?етских Соци?алистичких Република),
• У?еди?ено Кра?евство Велике Британи?е и Северне Ирске, и
• С?еди?ене Америчке Државе.

Пет сталних чланица Савета безбедности покушале су да спрече пове?ава?е бро?а држава ко?има ?е дозво?ено поседова?е нуклеарног наоружа?а према Споразуму о нешире?у нуклеарног наоружа?а ко?и ?е усво?ила ве?ина у Генерално? скупштини УН 10. септембра 1996. године, али против споразума ?е гласала ?една нуклеарна сила Инди?а, а нису га потписале све државе ко?е су имале нуклеарне реакторе и Споразум ни?е постао правоснажан. У време потписива?а усва?а?а споразума и Пакистан ?е имао нуклеарно оруж?е. после ?е и Северна Коре?а направила нуклеарно оруж?е. Поред тога вероватно и Израел има атомске бомбе, иако никада ни?е званично признао да поседу?е такве бомбе. Од 2004. године, четири од пет сталних чланица СБ су су четири на?ве?а светска извозника оруж?а по вредности наоружа?а.

Изабране чланице

Према Пове?и У?еди?ених наци?а, Савет безбедности УН имао ?е 11 чланица до 1965. године, а од тада има 15 чланица. Поред 5 сталних чланица СБ УН од 1965. године има и 10 несталних чланица, а тих десет чланица бира Генерална скупштина на период од 2 године почевши од 1. ?ануара, са заменом пет чланица сваке године. Африка да?е три члана; ?ужна Америка, Ази?а, западна Европа и остали да?у по два члана, а источна Европа ?едног члана. ?една од чланица ?е и из арапских зема?а, из Ази?е или Африке.

Изабране чланице СБ УН су:

1. Белги?а (западна Европа) — до 2020.
2. Доминиканска Република (?ужна Америка) — до 2020.
3. Нигери?а (Африка) — до 2021.
4. Индонези?а (Ази?а) — до 2020.
5. Тунис (Африка) — до 2021.
6. Сент Винсент и Гренадини (?ужна Америка) — до 2021.
7. Ви?етнам (Ази?а) — до 2021.
8. Естони?а (источна Европа) — до 2021.
9. Немачка (западна Европа) — до 2020.
10. ?ужноафричка Република (Африка) — до 2020.

Право вета

Главни чланак: Вето у Савету безбедности Организаци?е у?еди?ених наци?а

За доноше?е одлука у петнаесточланом Савету безбедности о свим знача?ним пита?има, нпр. одлука о спрово?е?у директних мера везаних за решава?е сукоба, потребан ?е потврдан глас девет чланица. Све сталне чланице поседу?у право вета, ко?е се може искористити да би се спречило изгласава?е неке одлуке, резолуци?е. Негативан глас сталне чланице — вето — спречава усва?а?е предлога, иако има ве?ину позитивних гласова. Уздржаност се не сматра за вето. Од оснива?а Савета безбедности, Кина (Република Кина и НР Кина) ?е 6 пута користила вето; Француска — 18; Руси?а/СССР — 123; У?еди?ено Кра?евство — 32; и САД — 82.

Статус нечланица

Чланица ОУН, ко?а ни?е у СБ, може учествовати у одлукама Савета безбедности за ко?е се Савет сложи да делимично могу утицати на интересе те зем?е. У послед?е време, СБ се слободни?е односио према овом праву, омогу?у?у?и многим зем?ама да узму учеш?е у ?еном раду.

Реформа чланства

Државе Г4 (Инди?а, Немачка, ?апан и Бразил) ме?усобно се подржава?у у насто?а?има да постану чланице СБ УН.

?ав?але су се дискуси?е о уве?а?у бро?а сталних чланица. Зем?е ко?е су на?гласни?е у захтевима за стално чланство су ?апан, Немачка, Бразил и Инди?а. ?апан и Немачка су на другом и тре?ем месту по финансира?у бу?ета ОУН-а, док Бразил и Инди?а да?у на?ве?и бро? припадника во?них трупа за мировне миси?е ОУН.

Бивши генерални секретар УН Кофи Анан затражио ?е од тима саветника да сачине препоруке о реформи У?еди?ених наци?а до кра?а 2004. Предложено ?е да се пове?а бро? сталних чланица. Француска и У?еди?ено Кра?евство су ово подржале, али двотре?инска ве?ина Генералне скупштине УН ни?е.

?апан

?апан ?е други на?ве?и доприносилац редовном бу?ету ОУН-а. Уплате ?апана чак надмашу?у уплате У?еди?еног Кра?евства, Француске, Кине и Руси?е.

Нестрп?ивост ?апана да постане стални члан Савета безбедности суочава се са ?аким против?е?ем многих источноази?ских зема?а, нарочито НР Кине, ?ужне Коре?е и Северне Коре?е. Монголи?а ?е, подржала ?апанску кандидатуру. Одржавани су бро?ни протести на копненом делу Кине и у ?ужно? Коре?и после одобре?а ?апанске владе да се штампа?у школски у?беници у ко?има се ума?у?у ?апански злочини пре и за време Другог светског рата.

Неки ?апанци сматра?у да ове зем?е, нарочито Кина, мотивишу други проблеми као што ?е неслага?е око поделе територи?а. Кра?ем априла 2005, избили су масовни анти?апански протести широм Кине. Разлози за протест су различити, ук?учу?у?и ?апанску ревизионистичку читанку из истори?е ко?у ?е подржала влада, посета преми?ера Коизуми?а ?асукуни светилишту у коме се налазе 14 ратних злочинаца, и територи?алне размирице око острва ко?е захтева?у и Кина и Та?ван. иако протесте ни?е званично санкционисала НР Кина, неки аналитичари сматра?у да ?е влада НР Кине дозволила протесте како би по?у?ала ?апанску кандидатуру за Савет безбедности. Други сматра?у да кинеска влада ни?е хтела да се бес демонстраната усмери на ?их, ?ер би спречава?е ових демонстраци?а било сматрано као подршка ?апану. Ме?утим, влада НР Кине ?е забранила да?е протесте када ?е постала забринута да би такве демонстраци?е могла да се посвете и дома?им проблемима.

Неке ази?ске наци?е су изразиле ?аку подршку ?апанско? кандидатури, ме?у ?има Камбо?а, Инди?а, Индонези?а, Малези?а, Сингапур, Филипини, и Ви?етнам - све ве?и примаоци ?апанске економске помо?и или страних инвестици?а. Друге зем?е као што ?е Аустрали?а, Бразил, Француска, Немачка, и У?еди?ено Кра?евство су тако?е подржале ?апанску кандидатуру.

Иако САД снажно подржава?у ?апанску кандидатуру за чланство у Савету безбедности, и да?е одби?а?у Г4+?едан понуду за чланство у целини, ко?а ?е ?апану потребна да би задржала велику подршку. Док ?е Руси?а заинтересована да створи противтежу Кини, тако?е ?е свесна ?аких веза ?апана са САД.

Немачка

Немачка ?е тре?и на?ве?и доприносилац редовном бу?ету УН.

Средином 1993. године САД су преко саопште?а покушале да подрже прошире?е СБ са Немачком и ?апаном, а представници ?апана у ?улу 1993. предлагали су да нове сталне чланице СБ нема?у право вета, али канцелар Хелмут Кол говорио ?е да Немачка жели да постане стална чланица СБ са правом вета.

Француска ?е изричито захтевала стално место у Савету безбедности за Немачку: ?немачко ангажова?е, ?ен положа? велике силе, ?ен ме?ународни утица? — Француска би волела да ?о? се ода призна?е сталним местом у Савету безбедности“, рекао ?е француски председник Жак Ширак на говору у Берлину 2000. године. Бивши немачки канцелар, Герхард Шредер ?е тако?е означио Руси?у, ме?у осталим зем?ама, као зем?у ко?а подржава немачку кандидатуру. Итали?а и Холанди?а са друге стране, предлажу за?едничко место ЕУ у Савету уместо да Немачка постане тре?а европска чланица поред Француске и У?еди?еног Кра?евства. Бивши немачки министар спо?них послова ?ошка Фишер, из?авио ?е да би Немачка прихватила и за?едничко европско чланство, али све док посто?е мале назнаке да би се Француска и УК одрекле сво?их места, Немачка, много ве?а зем?а, би тако?е требало да доби?е стално чланство. Посто?али су и предлози да би ЕУ требало да ?дели“ посто?е?а два места ко?а ве? има, без стица?а тре?ег - предложено ?е да би Француска требало да дели сво?е место са Немачком у складу са франко-немачком интеграционистичком традици?ом, а да би УК требало да представ?а ма?е интеграционистичке ставове ЕУ. Стога ?е немачка кампа?а за сталним чланством интензивирана током 2004. Бивши канцелар Герхард Шредер ?асно ?е назначио сво?е ставове у августу 2004: ?Немачка има право на стално чланство“. ?ену кандидатуру су подржали ?апан, Инди?а, Бразил, Француска, У?еди?ено Кра?евство и Руси?а, изме?у осталих. Тренутни немачки канцелар, Ангела Меркел се ?ош ни?е из?аснила по овом пита?у.

Инди?а

Инди?а, ?една од нуклеарних сила, представ?а отприлике шестину светске популаци?е и ?едну од на?ве?их држава. Тако?е представ?а и четврту светску економи?у у смислу ?еднакости увоза и извоза и тре?а ?е на свету по бро?у оружаних снага. Инди?а ?е ?едан од на?ве?их доприносиоца оружаним снагама УН за мировне миси?е. ?ену кандидатуру су недвосмислено подржале сталне чланице, Француска, У?еди?ено Кра?евство и Руси?а.

Г. Шаши Тарур, Генерални подсекретар У?еди?ених наци?а за односе са ?авнош?у у сво?о? к?изи ?Нехру - Настанак Инди?е“, пише да ?е ?авахарлал Нехру ?одбио понуду САД“ да Инди?а ?заузме стално место у Савету безбедности У?еди?ених наци?а“ око 1953. Нехру ?е одбио ту понуду отприлике у исто време када ?е ?са подсмехом“ одбио подршку ?он Форестера Дулиса за инди?ску Монро доктрину. Нехру ?е предложио уместо тога да се место у Савету безбедности ко?е ?е држао Та?ван понуди Пекингу.

Иако ?е у почетку посто?ало против?е?е Народне Републике Кине због геополитичких разлога (Кина ?е била савезник са Пакистаном, старим Инди?ским супарником, а тако?е ?е размиш?ала о во?е?у рата са Инди?ом током 1962), у скори?е време кинеска став према инди?ско? кандидатури се променио од негативног преко неутралног до позитивног. Дана 11. априла 2005. године, Кина ?е об?авила да ?е подржати инди?ску кандидатуру за сталним чланством, али без вета. Право вета, ме?утим, ?е на?знача?ни?а карактеристика сталне чланице и у очима Г4 наци?а, забрана дава?а права вета ?е само начин да 5 тренутних сталних чланица задржи сво?у надмо?ност. Иако САД званично не подржава инди?ску кандидатуру - из више разлога, неке од ?их оста?у кра??е не?асни - незванично жели да ради са Инди?ом и да ?е подржи (али без вето права). Узима?у?и у обзир ?ену огромну популаци?у и расту?у економи?у и политички систем, Инди?а представ?а ?аког такмичара за стално место. Други фактор ко?и подупире инди?ску кандидатуру ?е чи?еница да ?е она ?една од оснивача Савета безбедности као и да ?е учествовала у више наврата у ?еним активностима, ук?учу?у?и операци?е УН-а у ДР Конго, Кипру, Камбо?и, ?емену, Сомали?и, Руанди и Намиби?и, изме?у осталих.

Чак до дана данаш?ег, говор ко?и ?е Кришна Менон, инди?ски представник у СБ ОУН, одржао ?е на?дужи икада представ?ен у Савету безбедности. дана 23. ?ануара 1957. године, одржао ?е говор без преседана од 8 часова бране?и инди?ска права на Кашмир.

Бразил

За кандидатуру Бразила за стално чланство у Савету безбедности има неколико ?аких разлога:

• Бразил ?е слао трупе у борби против Сила Осовине током Другог светског рата и требало ?е да доби?е стално место у Савету безбедности при оснива?у У?еди?ених наци?а.
• Сваки континент би добио по 2 стална члана (иако би Америка добила само ?едног а Европа и Ази?а по 2).
• Бразил ?е на?ве?а зем?а у ?ужно? Америци по бро?у становника, економи?и и површини.
• САД подржава?у кандидатуру Бразила, али без права вета. Бразил ?е добио подршку и других зема?а као што ?е Руси?а.
• Члан ?е али?ансе Г4 наци?е (ко?у чине ?ош Немачка, Инди?а и ?апан). Свака Г4 зем?а подржава кандидатуру остале три за сталним чланством.
• Има традици?у учеш?а у мировним миси?ама УН.
• Бразил представ?а знача?ног политичког лидера ме?у зем?ама у разво?у, нарочито у преговорима у Светско? трговинско? организаци?и.

Исламско чланство

Од распада Османског царства доминантни Блиски исток ?е био подруч?е сталних конфликата, и ти сукоби су били тема многих дебата и резолуци?а Савета безбедности. Зато ?е уво?е?е сталног Исламског члана у СБ веома осет?иво пита?е, нарочито ако би му се дало право вета.

Немуслиманске зем?е и ондаш?и коментатори, углавном из С?еди?ених Држава, забринути су да би Исламски члан са правом вета могао ограничити способност УН да делу?е присилно на Блиском истоку или у границама Исламског света (нпр. Кашмир и Чечени?а), предочава?у?и неспособност УН у тим регионима. Недостатак демократи?е у блискоисточним државама ?е други разлог ког користе западни коментатори.

Африка

Ни?една зем?а из Африке нема стално место у Савету безбедности па ?е ово ?едан од ве?их разлога за покрета?е реформи. Посто?и неколико знача?них разлога зашто Африка има добре шансе за стица?е сталног члана у Савету безбедности:

• Африка ?е други по величини и други по насе?ености континент, одмах иза Ази?е.
• Африка има више чланова у У?еди?еним наци?ама него било ко?и други континент.
• Африка ни?е прет?а ме?ународном миру и безбедности.
• Тренутно има подршку ве?ег дела ?ужне Америке и Инди?е (Али?анса ?уг-?уг) и ?апана од Г4 наци?а.

?ужна Африка и Нигери?а су главни кандидати за чланство.

У популарно? култури

Преводилац ?е филм из 2005. године чи?а рад?а говори о измиш?еном Афричком државнику, по свему суде?и заснована на зимбабвеанском председнику Роберту Мугабеу, ко?и насто?и да избегне оптужницу од стране Савета безбедности У?еди?ених наци?а за су?е?е пред Ме?ународним кривичним судом (МКС) под оптужбом за злочине против човечности. Аустрали?а, Нови Зеланд и ме?ународне организаци?е за ?удска права су подржале позив за подиза?е оптужнице против Мугабеа. Пошто Зимбабве ни?е потписница статута МКС, за су?е?е ?е потребно или оптужба од стране Савета безбедности, или да Зимбабве прихвати надлежност Ме?ународног кривичног суда.

Види ?ош

• У?еди?ене наци?е
• Чланице У?еди?ених наци?а
• Систем У?еди?ених наци?а
  • Генерална скупштина У?еди?ених наци?а
  • Економски и соци?ални савет У?еди?ених наци?а
  • Старате?ски савет Организаци?е у?еди?ених наци?а
  • Секретари?ат У?еди?ених наци?а
  • Ме?ународни суд правде
• Реформа У?еди?ених наци?а
  • Г4
  • Кафе клуб

Литература

• УН, Генерална скупштина (1945). Пове?а УН и Статут ме?ународног суда. Сан Франциско-?у?орк. 
• UN, General Assembly (1972). Resolutions adopted by the General Assembly during its TWENTY SIHT SESSION. New York. 
• Или?, Сре?ко (2013). Анализа ста?а нуклеарног наоружа?а у свету. Нови Сад. 
• Логос, Александар А. (2016). Истори?а Срба. Београд. 
• Логос, Александар А. (2019). Истори?а Срба 1, Допуна 4; Истори?а Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. 

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т
• Вето образац у Савету безбедности
• У?еди?ене наци?е