什么是客单价
Луизи?ана (енгл. Louisiana; фр. Louisiane; фран. креол. Lwizyàn) држава ?е на ?угу САД.[1] По површини ?е на 31. а по бро?у становника на 25. месту ме?у државама САД. Главни град ?е Батон Руж а на?ве?и ?е ?у Орлеанс.[1] Луизи?ана ?е ?едина држава САД поде?ена на парохи?е, ко?е су еквиваленти окрузима у осталим деловима САД.
| Луизи?ана | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  ?САД |
| Главни?град | Батон Руж |
| На?ве?и град | ?у Орлеанс |
| Проглаше?е?за ?државу | ?—?датум:?30. април 1812. ?—?поредак:?18. |
| Гувернер | ?еф Лендри (Р) |
| Површина | 135.382 km2 |
| Становништво | 2020. |
| ?— бро??ст. | 4.657.757 |
| ?— густина?ст. | 34,4 ст./km2 |
| ?— ISO 3166-2 | US-LA |
| Званични веб-са?т | |
Знача?ан део Луизи?ане покривен ?е седиментима ко?е ?е донео Мисисипи, ствара?у?и огромне делте и широке области мочвара уз обалу.[2] Оне су богате разноврсним би?ним и животи?ским врстама; карактеристичне примери су птице као што ?е ибис и бела чап?а. Тако?е, присутне су многобро?не врсте жаба, и рибе као што ?е ?есетра и веслок?унка. На ве?о? надморско? висини налазе се велике површине под шумама бора и саване. Тамо се налази изузетно велики бро? разноврсних би?ака, ме?у ко?има су и бро?не врсте орхиде?а и би?ака месождерки.[2]
Добар део урбаног подруч?а Луизи?ане карактерише мултикултурно и више?езичко насле?е. Разлог томе ?е ?ак утица? француске, шпанске, инди?анске, и афричке културе у 18. веку. Пре него што су САД купиле ову област, садаш?а држава Луизи?ана била ?е и шпанска и француска колони?а. Ту треба додати и дово?е?е великог бро?а робова из западне Африке у 18. веку. Након Америчког гра?анског рата, Американци англосаксонског порекла су подстицали англизаци?у, те ?е 1915. енглески ?език постао ?едини службени ?език у Луизи?ани.[3]
Порекло имена
уредиЛуизи?ана ?е добила име по Лу?у XIV, француском кра?у ко?е ?е владао од 1643. до 1715. године. Када ?е Рене Робер Кавели?е прогласио територи?у у сливу реке Мисисипи француском, назвао ?у ?е La Louisiane, што значи Лу?ева зем?а.[4] Као део Француског царства, Територи?а Луизи?ана простирала се од данаш?ег залива Мобил до подруч?а мало северни?ег од данаш?е границе изме?у САД и Канаде.
Географи?а
уреди
?Луизи?ана се граничи на западу са Тексасом, на северу са Арканзасом, на истоку са државом Мисисипи, и на ?угу са Мексичким заливом.[1] Држава се може поделити на 2 дела, тако да су на северу висоравни, док су на ?угу алуви?алне равни.
Држава тако?е има надлежност над отприлике 3?mi (4,8?km) (4,8?km) ширине подводног дела Мексичког залива. То ?е знача?но ма?е у односу на оближ?е државе ко?има ?е доде?ена надлежност у ширини од 9?mi (14?km) (14?km) заливске обале.[5] ?ужни део Луизи?ане пого?ен ?е на?бржим неста?а?ем обале у целом свету. То ?е у велико? мери резултат лошег ?удског управ?а?а обалом.[6]
Клима
уредиЛуизи?ана има влажну суптропску климу, вероватно на?класични?и пример суптропске климе од свих ?ужноцентралних држава. Карактеришу ?е дуга, топла и влажна лета, као и кратке и благе зиме.
Луизи?ана ?е често пого?ена тропским циклонима, а поготово ?е тешко пого?ена ударима великих урагана, нарочито у нижим деловима око ?у Орлеанса.
Истори?а
уредиЛуизи?ана, територи?а ко?у су САД купиле од Француске 1803. за 15 милиона долара.[1] Протезала се од реке Мисисипи до Стеновитих планина и до Мексичких залива до Британске Америке (Канада). Године 1762, Француска ?е уступила територи?у Луизи?ане западно од реке Мисисипи Шпани?и, али Шпани?а ?у ?е вратила Француско? 1800. године.[1] Узнемирен овим потенци?алним ?ача?ем француских власти, председник Томас ?еферсон запретио ?е да ?е образовати коалици?у с Британи?ом.[1]
Наполеон ?е потом Америци продао целу територи?у Луизи?ане, иако су ?ене границе остале недефинисане; ?ена северозападна и ?угозападна граница ни?е установ?ена све до 1818-1819. Куповина ?е удвостручила територи?у САД.[1]
Демографи?а
уреди| 1900. | 1910. | 1920. | 1930. | 1940. | 1950. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 2000. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1.381.625 | 1.656.388 | 1.798.509 | 2.101.593 | 2.363.516 | 2.683.516 | 3.257.022 | 3.641.306 | 4.205.900 | 4.219.973 | 4.468.976 | 4.533.372 |
Проце?у?е се да Луизи?ана има 4.601.893 становника према попису становника из 2012. године. То представ?а раст од 1,5% од претходног пописа из 2010. године.[7] Густина насе?ености у држави износи 104,9 ?уди по квадратно? ми?и.[8]
Расе и националности
уредиПрема попису из 2010. структура становништва Луизи?ане[9]:
- Бели Американци - 63,7%
- Афроамериканци - 32,4%
- Ази?ати - 1,7%
- Домородачки Американци - 0,7%
- Друге расе - 0,1%
Главне групе предака у Луизи?ани представ?а?у:Французи (16,8%), Американци (9,5%), Немци (8,3%), Ирци (7,5%), Енглези (6,6%), Итали?ани (4,8%) и Шкоти (1,1%)[10]
?език
уредиПрема попису из 2000. године (13)особе стари?е од пет година говоре:
- 90,8% говори само енглески
- 4,7% говори француски
- 2,5% говори шпански
- 0,6% говори ви?етнамски
- 0,2% говори немачки
Посто?и неколико различитих ди?алеката француског, креоле и енглеског ?езика. Тренутно de facto признати ?езици у администраци?и су енглески и француски.
Религи?а
уредиВерска припадност:
- Протестанти (60%),
- Католици (28%),
- ?еховини сведоци (1%),
- Муслимани (1%),
- Будисти (1%),
- Хиндуисти (0,5%),
- ?евре?и (0,5%),
- Атеисти (8%)
На?ве?и градови
уреди? Извор:?? | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Популаци?а | |||||||
 ??у Орлеанс  ?Батон Руж |
1. | ?у Орлеанс | 343.829 |  ?Шривпорт  ?Метари | |||||
| 2. | Батон Руж | 229.493 | |||||||
| 3. | Шривпорт | 199.311 | |||||||
| 4. | Метари | 138.481 | |||||||
| 5. | Лафа?ет | 120.623 | |||||||
| 6. | Ле?к Чарлс | 71.993 | |||||||
| 7. | Кенер | 66.702 | |||||||
| 8. | Божер Сити | 61.315 | |||||||
| 9. | Монро | 48.815 | |||||||
| 10. | Александри?а | 47.723 | |||||||
Закон и влада
уредиОд 1849. године главни град се из ?у Орлеанса помера у Батон Руж. Скупштина Луизи?ане, као и седиште гувернерс се тако?е налазе у Батон Ружу.
Административне ?единице
уредиЛуизи?ана ?е поде?ена на 64. парохи?е (оне представ?а?у еквивалент окрузима)[11]
Гра?ански закон
уредиПолитичка и законска структура Луизи?ане задржала ?е неколико елемената из времена Француске и Шпанске владавине. ?едан од по?мова ко?и се и данас користи ?е ?парохи?а“ (од француског термина "paroisse") уместо речи округ ко?а се користи у другим државама. Законодавство ?е засновано на Француском, Немачком и Шпанском гра?анском праву, ко?е се угледа на Римско право ко?е ?е у супротности са енглеским ?Обичаjним правом“.
Култура
уредиКреолска култура
уредиКреолска култура представ?а мешавину француске, шпанске, афричке и домородачке културе.[12] Реч креол потиче од португалског по?ма "crioulo" ко?а означава роба афричког порекла ро?еног у Новом свету.[13] Први документ ко?и садржи у свом тексту реч Креоле потиче из 1782. године и односи се на роба.[14] Данас потомци робова као и слободних ?уди, Француза, Шпанаца и домородачких Американаца себе назива?у Креолци. Они се углавном повезу?у са области ?у Орлеанс, где их и живи на?више.
Ке??унска култура
уредиКе??уни (од фр. Cadien - Ака?ани) потичу из централних и западних делова Француске. Они су се одатле раселили у ?у Брансвик, Нову Шкотску и Канаду познати?у под називом Акади?а. Када су Британци осво?или те територи?е од Француске, раселили су локално становништво. Ве?ина тог становништва ?е уточиште нашла у Луизи?ани.
Исле?о култура
уредиОни представ?а?у тре?у препознат?иву културу у Луизи?ани. Исле?оси су потомци Шпанаца са Канарских острва, ко?и су емигрирали у Луизи?ану средином 1770. године. На?ве?а популаци?а Исле?оса данас ?е концентрисана у парохи?и Св. Бернард.
Референце
уреди- ^ а б в г д ? е Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. Л-М. Београд: Политика?: Народна к?ига. стр.?67. ISBN?86-331-2116-6.
- ^ а б Keddy 2008, стр.?229.
- ^ ?Alexander B. Murphy, ?Placing Louisiana in the Francophone World: Opportunities and Challenges”. Atlantic Studies. 5 (3). 2008., first published in?; Special Issue: New Orleans in the Atlantic World, II. стр. 11, accessed 7 April 2013” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 5. 2013. г. Приступ?ено 31. 8. 2013.
- ^ Baker, Lea Flowers. ?Louisiana Purchase”. Encyclopedia of Arkansas History & Culture. Приступ?ено 18. 9. 2010.
- ^ Rivet, Ryan (лето 2008). ?Petroleum Dynamite”. Tulanian. Tulane University: 20—27. Архивирано из оригинала 13. 6. 2010. г. Приступ?ено 7. 9. 2009.
- ^ Keddy 2010, стр.?497
- ^ ?Annual Estimates of the Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2012” (CSV). 2012 Population Estimates. United States Census Bureau, Population Division. децембар 2012. Приступ?ено 24. 12. 2012.
- ^ ?2010 Census Data – 2010 Census”. 2010.census.gov. Архивирано из оригинала 15. 2. 2012. г. Приступ?ено 18. 2. 2012.
- ^ Louisiana QuickFacts from the US Census Bureau Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (19. ?ануар 2014). Quickfacts.census.gov. Приступ?ено July 12, 2013.
- ^ 2010 US Census - SOCIAL CHARACTERISTICS IN THE UNITED STATES - Lousiana
- ^ Native Americans из Приручника Тексаса (онла?н)
- ^ ?French Creole Heritage”. Архивирано из оригинала 30. 8. 2014. г. Приступ?ено 6. 1. 2014.
- ^ Delehanty 1995, стр.?14.
- ^ Kein 2009, стр.?73.
Литература
уреди- Kein, Sybil (2009). Creole: the history and legacy of Louisiana's free people of color. Louisiana State University Press. стр.?73.
- Delehanty, Randolph (1995). New OrleansElegance and Decadence. Chronicle Books. стр.?14.
- Keddy, Paul (2010). Wetland Ecology: Principles and Conservation. Cambridge: Cambridge University Press. стр.?497. ISBN?978-0-521-51940-3.
- Keddy, Paul A. (2008). Water, Earth, Fire: Louisiana's Natural Heritage. Philadelphia: Xlibris. стр.?229. ISBN?978-1-4363-6234-4.
.svg){kind=small}
